Srbija

Zločin iz mržnje u radnom tekstu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika

gsa.org.rs · Beograd · Odabrao: M · Dodato: 15. OCT 2012

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Gej strejt alijansa (GSA; Alijansa) pozdravljaju odluku Ministarstva pravde i državne uprave da u radnu verziju Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ), koja je data na uvid javnosti, uvrsti i član 54a koji se odnosi na uvođenje instituta zločina iz mržnje kao otežavajuće okolnosti, a koji glasi:

Ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, takvo postupanje će sud ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako to ovim zakonikom nije propisano kao obeležje krivičnog dela."

Podsećamo da su YUCOM i GSA početkom februara ove godine uputili Inicijativu za dopunu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika šefovima svih poslaničkih grupa iz prethodnog saziva Narodne Skupštine, Ministarstvu pravde i drugim državnim institucijama u formi konkretnog predloga za dopunu KZ.

Cilj te inicijative bilo je uvođenje instituta zločina iz mržnje u krivično zakonodavstvo Republike Srbije, čime bi država poslala jasnu poruku da se krivična dela koja za motiv imaju mržnju prema građanima Srbije zbog njihovih ličnih svojstava, bez obzira da li pripadaju manjinskim ili većinskim grupama, neće tolerisati već će se oštrije sankcionisati. To bi za posledicu imalo smanjenje, ali i prevenciju nasilja čime bi bila zaustavljena tzv. spirala nasilja od čega bi korist imali svi građani i građanke Srbije.

Nakon podnošenja inicijative, GSA i YUCOM su radili na obezbeđivanju podrške među institucijama, političarima, ali i drugim nevladinim organizacijama, savetima nacionalnih manjina i međunarodnim organizacijama, pri čemu je OEBS pokazao najviše razumevanja i pružio značajnu podršku ovoj inicijativi.

Uvidom u radnu verziju Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona koje je predložilo Ministarstvo pravde i državne uprave primećeno je međutim da nisu uvrštene sve prvobitno predložene osnove za dela iz mržnje, kao i da radna verzija nije predvidela izmene članova Krivičnog zakonika koji propisuju visinu kazne za pojedina krivična dela počinjena iz mržnje, što je bio deo inicijative YUCOM-a i GSA.

YUCOM i GSA će aktivno učestvovati u procesu daljeg poboljšanja radne verzije Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i dostaviće svoje komentare na radni tekst zakona u skladu sa već pomenutom inicijativom.

Takođe, YUCOM i GSA smatraju da je od izuzetne važnosti da izmene i dopune KZ koje sadrže uvođenje instituta zločina iz mržnje u parlament stignu kao predlog Vlade Srbije, kao i da za njih glasa što veći broj poslanika, bez obzira da li su iz vlasti ili opozicije.

Tekst Radne verzije Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika možete preuzeti ...:::OVDE:::...

Obrazac za komentare na Radnu verziju Zakona možete preuzeti ...:::OVDE:::...

Popunjen obrazac sa komentarima poslati na ivana.grubovic@mpravde.gov.rs

Komitet pravnika za ljudska prava

Gej strejt alijansa

[+] Postavi komentar

Vaši Komentari

pa i ne sankcionise mrznju nego zlocin iz mrznje. ne mrznju kao zlocin, nego zlocin pocinjen iz mrznje. sto znaci da ako ne pocinis nikakav zlocin zbog toga sto mrzis, neces ni biti kaznjen. jel jos neko pogresno shvatio?

Beograd · 17.10.2012, 5:45

Drzava Srbija na papiru izgleda poprilicno civilizivano, ali na veliku zalost kada se nasi zakoni suoce sa stvarnoscu, stice se utisak da nismo previse odmakli od nesretnih otomanskih dana. Nas problem nije usaglasavanje slova zakona sa potrebama savremenog drustva vec sprovodjenje vec izglasanih zakona. Uopste nije losa ideja da se donose zakoni koji vec funkcionisu u razvijenim zemljama, jer ako krenemo da ih primenjujemo mozda ponovo zauzmemo nase mesto u tom drustvu.

Dedinje, Srbija · 16.10.2012, 18:42

Ako je mrznja otezavajuca okolnost *po zakonu*, onda takav zakon sankcionise osecanje. Naravno da kazna moze biti manja ili vecu u pojedinacnom slucaju. To odredjuje sud na osnovu okolnosti konkretnog slucaja, a u te okolnosti mogu da udju stvari kao bezosecajnost, okrutnost, predumisljaj, pa cak i predumisljaj motivisan mrznjom. Ali takve stavri moraju da ostanu incindentalne, tj da ih sud uzima u obzir samo od slucaja do slucaja. Mrznja ne sme biti predmet ZAKONSKOG normiranja, bez obzira koliko gnusna ona bila sa gledista ljudskih prava. Po meni svako ima pravo da nekaznjeno mrzi koga hoce i koliko hoce, ali nema pravo da POSPESUJE mrznju kod drugih. Zakon se mora ograniciti na ponasanje, a misljenje i osecanja moraju ostati van njegovog domasaja. Kada LGBT zajednica uspe da ugura zlocin iz mrznje u zakon, kao sto je uspela u Americi, onda politicka korektnost krnji smisao zakona.

Novi Sad · 15.10.2012, 14:32