Madlin Dejvis - Da plivam sa lezbejkama

Legenda lezbejskih gej i kvir aktivistkinja u Bafalu - Madlin Dejvis je lezbejka sa neverovatnim slojevima. Kad sam je videla u njenoj kuci u Bafalu, nisam mogla ništa od toga da znam. Niti da ima značajan tatoo ispod bluze! "

Ja nisam samo lezbejska aktivisktinja, rekla je u jednom trenutku. Pišem memoare i vidim po reakcijama da izdavače ne intersuje da ja volim da štrikam, da pravim jorgane od pačvorka, da sam reiki isceliteljka pasa, da pevam u horu, glumica sam, baštovanka..... oni samo hoće aktivizam!" Međutim nije slučajno da hoće aktivizam. Madlin Dejvis je na prvim lezbejskim i gej marševima od 1970. Tada je napisala i prvu pesmu za lezbejke i gejeve: Stonevol nacija, o pobuni gej muškaraca u Stonvol baru 1969. Smislila ju je u kolima kad se vraćala sa lezbejskog i gej marša i pevala je posle sa gitarom na svim marševima redom!

1972. bila je prva članica Demokratske partije koja je zagovarala lezbejska i gej prava! Ceo život živi u Bafalu, u gradu od 260.000 stanovnika, poznatom po velikom procentu Afro Amerikanaca i konstantnom rasizmu. "Ne dolazi se u Bafalo da bi se bilo gej, kao u Njujork. To je mali grad." Odrasla je u jevrejskoj porodici u četvrti gde su živeli Jevreji, Italijani i Crnci, kako su ih onda zvali. Prvo osvešćenje o rasizmu je bilo kada je imala 12 godina. Njena najbolja drugarica Crnkinja je slavila rođendan. Madlen je tu bila sa svima, ali nakon prvog dela svečanosti, torte i to, pojavili su se razni odrasli rođaci, i mama njene drugarice ju je povela u stranu. Rekla joj da ona verovatno sada želi da ide. Madlin nije mislila da napušta proslavu, ali je shvatila da je nešto jako ozbiljno u pitanju i da mora da ode. Tek kasnije je razumela da je mama drugarice htela da je zaštiti od komentara crnačke porodice i da je to bila njena "prva lekcija o rasizmu". "U SAD su svi rasisti! " mirno je komentarisala.

Madlin Dejvis je završila bibliotekarstvo, i to radila ceo svoj radni vek i sad je penzionisana bibliotekarka. Kaže da u životu najvise voli bučice i drag kvin osobe. Za bučice kaže, "U njih se zaljubljujem, volim da one nežno brinu za mene, a drag kvin su mi prijatelji." Partnerica sa kojom živi već 18 godina, Vendi Smajli, ju je 20 godina pre početka na jednoj žurci pitala, "Hoćeš li da se udaš za mene?" Madlin nije mogla da veruje, to je dakle bilo pre 38 godina, i pošto je Vendi mlađa desetak godina, rekla joj je "Idi ti kući, blago meni!". 20 godina kasnije su se srele i zaljubile. Karakteristično za njih dve je da vole venčanja i rituale, pa su se do sada venčavale četiri puta, a da se nisu rastavljale! Jednom na početku, u okviru jevrejske sinagoge - to je bila prva lezbejska svadba u gradu! Nakon toga njen ženski spirtualni kružok Žena Pauk je napravio svoj ritual venčanja samo sa ženama. Treće venčanje je bilo kad su otišle na izlet u Kanadu, jer tamo može da se venča bez obzira da li ste njihova gradjanka ili ne. Taj brak nije nigde legalan sem u Kanadi gde njih dve nikad nisu živele. I četvrti put su se venčale kada je prošle godine država Njujork izglasala istopolni brak!! Opet u sinagogi samo sad sa gradskim dokumentom i opet sa mnogobrojnom porodicom.

Nekoliko Madleninih velikih aktivističkih poduhvata :

Jedna je od osnivačica lezbejske i gej grupe Matašin društvo (Mattachine Society) Zapadnog regiona Njujork države, 1970. Društva sa imenom Matašin su već postojala u nekoliko gradova, i bila su radikalna mesta organizovana po ugledu na komunističke partije. Ciljevi Matašin društva su bili: da ujedini izolovane lezbejke i gej muškarce; da "obrazuje homoseksualce i heteroseksualce ka etičkoj homoseksualnoj kulturi paralenoj kulturama Crnaca, Maksikanaca i Jevreja"; da podrži gej i lezbejke žrtve represije.

Foto: Marš 1971 za lezbejska i gej prava u gradu Albani, nakon čega je Madelin Dejvis napisala pesmu "Stonvol nacija". Ovde drži natpis "Bafalo radikalne lezbejke".

S početka sedamdesetih bila je pokretačica HAG lezbejskog pozorišta. 1971 je napisala i režirala feminističku komediju Slobodnjakinja (Liberella). Lezbejska grupa iz sedamdesetih joj se zvala Safine sestre (Sisters of Sapho). Postala je prva lezbejka delegatkinja Nacionalne demokratske konvencije 1972 kada je održala istorijski govor za uključivanje lezbejki i gej prava u platformu Demokratske partije. Od tada je neko vreme bila aktivna članica Demokratske partije. 1973 je organizovala radionice za porodice i prijatelje lezbejki i gej osoba, nakon čega je nastala Grupa za podršku porodica u Bafalu (PFLAG).

Godine 1972 je zajedno sa Margaretom Smal (Margaret Small) uvela predmet "lezbejstvo" na Bafalo državnom univerzitetu. Kaže da je to bilo i slučajno, jer je tada imala samo završeni fakultet za bibliotekarstvo, pa se nakon toga vratila na fakultet da završi master kod osnivačice ženskih studija Liz Kenedi (Elizabeth L. Kennedy) . "Kad mi sada kažu " Vi ste puno uradili" ja kažem da sam imala utisak da nisam dosta uradila, jel mi nikad nije bilo dosta!" Zato se 1978, nakon završenih studija vratila da predaje kurs "Žene + žene - istorija lezbejstva". Na kraju kursa studentkinjama je davala zadatak da naprave i snime kasetofonom intervju sa jednom lezbejkom iz grada. Madlin je imala imena drugarica aktivistkinja koje je obavestila o projektu, a studentkinjama podelila adrese. Tako je nastao prvi dragoceni materjal sa oko 20 kaseta intervjua sa lezbejkama Bafala. Nakon par godina rada, Liz Kenedi i Madlin Dejvis su odlučlile da od toga naprave prvo tekstove i studije, a par godina kasnije i knjigu! Od 1981 sledećih trinaest godina je radila na prikupljanju materjala i intervjua sa lezbejkama za knjigu. Od tog dragocenog rada je 1994 nastala istorijska sjajna knjiga, koja je sada postala već klasik: Čizme od kože i Papuče od zlata: Istorija lezbejske zajednice u Bafalu. (Boots of Leather, Slippers of Gold). Krajem ove godine imaće treće džepno izdanje.

Od 2002, Madlin Davis je koosnivačica grupe Dugini stari (Rainbow Elders) za podršku LGBT senior osoba. Inače skoro svake godine je na lezbejskom maršu i na Prajd paradi, a 2009 je bila izabrana za počasnu Predvoditeljicu Prajd parade (Pride Parade Grand Marshall) .

(Madelin Davis ) Madlin Dejvis u svom domu.
Foto: Lepa Mlađenović, 2012.

Poslednju deceniju radila je na sakupljanju materijala za Lezbejsku gej i kvir arhivu. Dve prostorije u njenoj kući su bile prepune sortiranog materjala, papira, knjiga, odela, majica sa natpisima i drugih predmeta koji imaju značaj u istoriji ličnih priča i pokreta grada Bafala. Pre nekoliko godina materjale je dala lokalnom univerzitetu, i tek krajem ove godine se očekuje otvaranje Arhive. Prijatelji su predložili da se Arhiva zove njenim imenom tako da će pun naslov biti Madlin Dejvis LGBT Arhiva Zapadnog Njujorka. O ovom procesu ahriviranja napravljen je 2009 film Plivanje sa lezbejkama (Swimming With Lesbians).

Ovaj predivan dokumentarni film govori o tome kako je Madlin Dejvis skupljala priče iz života ne samo lezbejki nego i drag kvin /drag queens/ iz njenog grada. Film počinje u kolima koja ona vozi ka svojoj kući, a narator filma, koji se ne vidi, pita je zašto joj je kuća tako daleko od centra Bafala. Ona odgovara: "Moj san je bio da imam kuću sa bazenom u dvorištu, da mogu da plivam sa lezbejkama."

http://queermusicheritage-theblog.blogspot.com/2012/02/madeline-davis-stonewall-nation-first.html

Tekst i foto

Lepa Mlađenović