Sa ove strane (Part two)

Ah! Divan je osecaj kada volite i kada ste voljeni.
Divan je osecaj kada je sms od njega prvo sto procitate kada se probudite.
Divan je osecaj kada vas uspavljuje misao o njemu.
Zar nije zivot divan?

Stigao sam u svoj grad kasno i odlucio da prosetam do kuce. Topla avgustovska noc i blagi povetarac mi pomazu da se opustim, da sumiram utiske, da bar jos malo uzivam u njegovom mirisu koji je ostao na meni. Dodje mi da zaigram od srece. Ne marim za to sto cu porodici morati da pricam neku osamnaestu pricu, niko i nista mi nece pokvariti ovo sto imam sa njim. Naredni dani, pa i nedelje, su bili odlicni. Sa osmehom na licu i nevinom tugom u ocima gurao sam napred. Presrecan jer ga imam, jer je moj, jer me voli, a ipak tuzan jer je daleko. Sva ta ljubav mi je davala snage da se borim za nas, da izdrzim do sledeceg sastanka. Kada covek ima dovoljno motivacije, nista mu nije tesko. A ja sam je imao.

Dopisivanja su sada bila cesca, razgovori duzi. Sada je svako 'volim te' imalo vise smisla. Sve je bilo idilicno, bar onoliko koliko moze da bude uzmemo li u obzir daljinu. Poceo sam da ga pominjem u drustvu, bio je tzv. drug iz drugog grada. Zeleo sam da ga integrisem u sve sfere svog zivota.
Ubrzo sam saznao da postoji mogucnost da se preselim u Beograd za par meseci. Tada bi se vidjali cesce, uzivali bi. Samo da se strpimo jos malo.

Prolazi skoro mesec dana. Sedim za kompjuterom i pravim plejlistu sa pesmama koje me podsecaju na njega. To ce mu biti poklon za mesec dana veze. Onda su krenule prve trzavice u vezi. Bilo ih je i ranije, svadjanja nakon 'volim te' ali ovo je bilo malo ozbiljnije.

"Volim te manje nego pre. I dalje te volim, i dalje si osoba na koju pomislim kada se probudim, ali mislim da te volim manje nego pre."

Boli, ali trpim. Moram. Necu odustati od svega tako lako. Resio sam da ne mislim puno o tome i uspevao sam. Nastavili smo po starom.
Oktobar kuca na vrata. Nismo se videli od avgusta i ludimo. Fakultet, obaveze, nikako nismo mogli da se uskladimo. 11og oktobra sam krenuo kod njega. Uzbudjen kao i prvog puta, jedva sam cekao da ga zagrlim.

B: Nadam se da ovog puta neces biti stegnut.
Ja: Ne brini, necu. Sada znam sta me ceka.

Stigao sam kasnije nego proslog puta, vec je bio mrak. Javio mi je da ce kasniti i da krenem ka njemu. Ulica je bila mirna, ukrasena prelepim drvoredom. Hodao sam polako, a onda... Talas emocija. Ide ka meni, nasmejan. Lep kao i uvek, zgodan kao i uvek, i moj, nadam se zauvek. Grlimo se na sred ulice. Ah, kako mi je falio taj miris. Idemo ka njegovoj kuci, pricamo, smejemo se.

Poljubili smo se na blic kada smo stigli, kao da to radimo stalno. Usli smo u dnevni boravak, onda me je zagrlio i nezno poljubio. Nisam hteo da se odvojim od tih ukusnih usana. Skuvao nam je caj i seo na krevet. Seo sam pored njega i zagrlio ga. Polako sam se pomerao, glava mi je bila na njegovim grudima, njegove ruke na mojim ledjima. Samo smo cutali i sedeli zagrljeni, upijali jedan drugog.Posle vecere predlozio sam mu zajednicko kupanje.

B: Znas da je kada bas mala.
Ja: Nema veze, snaci cemo se.
B: Ma da!
Ja: Puni kadu!

Vrata kupatila ispunjenog parom su blago odskrinuta. Iz hodnika dopire svetlost koja obasjava njegovo nago telo. Seda u kadu i siri noge, pravi mesta za mene. Lagano sedam izmedju njegovih nogu. Okrenut sam mu ledjima, naslonjen na njegove grudi. On je noge stavio preko mojih, stegao mi ruke i zagrlio me. Osecam njegov dah na vratu. Usnama trazi moje usne. Ljubimo se, sudaramo jezicima. Nalazim se u kandzama njegovog bica, opkoljen njegovim telom. Gorimo od zelje da budemo jedno. Uzivamo u toploj vodi, neznim poljupcima i ne tako naivnim dodirima.

Ja: Posle ovoga imam iznenadjenje sa tebe.
B: Iznenadjenje?
Ja: Aham, uzivaces.

U dnevnom boravku smo, jos pomalo mokri. Lezim na njemu i ljubim mu vrat.
Ja: Secas se da sam ti rekao da zelim da te izmasiram? Zelim to sada. Ti samo lezi i opusti se.

Uzeo sam ulje iz torbe i krenuo sa masazom. Sedeo sam na njegovoj guzi dok sam mu masirao ledja. Jedva sam se suzdrzao da ne ugrizem tu predivnu musku zadnjicu, to mi je slaba tacka. Prelazio sam preko butina, listova, stopala, kolena... Masirao sam mu grudi. Spustio sam glavu, ostavio vlazan trag jezikom od njegovog stomaka do brade i poljubio ga. Nastavio sam sa masiranjem. Zeleo sam da rukama osetim svaki deo tela mog muskarca i uspeo sam u tome. Spustio sam se pored njega i pokrio nas. Ljubili smo se, borili se za vazduh. Legao sam na bok i okrenuo mu ledja. Pribio se uz moje telo. Stavio je ruku ispod mene, a drugu je prebacio preko mog struka. Hvatala me je jeza od njegovih poljubaca po vratu i ramenu. Steze me jace. Osecam otkucaje njegovog srca na svojim ledjima. Privukao je noge uz moje. Konacno smo spojeni, sjedinjeni. Konacno smo jedno. Ujednacenim pokretima i dubokim uzdasima odusevljenja uzivamo u ovom savrsenom cinu. Sve jace me steze u obruc iz kojeg ne zelim da me pusti. Okrecem glavu u potrazi za njegovim usnama. Steze me jos jace, osecam da se grci. I dalje smo spojeni.

Po povratku iz kupatila, otisli smo na spavanje. Ovoga puta on je zagrlio mene, kao sto je grlio plisanog medu kada je bio mali. Okrenuo sam se ka njemu, nisam mogao da se odvojim od njegovih usana. Uzeo sam dozu dovoljnu da izdrzim do jutra. Spustio sam se nize, pribio glavu uz njegove grudi i zaspao. Zaspao sam u narucju mog B.

Sunce je bilo visoko na nebu, obasjavalo je krevet u kom smo spavali. Poljubac sa ukusom ljubavi odaje pocetak dobrog dana. Gledam njegove sanjive oci u kojima vidim svoj lik, ljubim ga. Na njemu sam, zauzet pravljenjem sljivica koje on bas i ne voli. Podize me ka svojim usnama, upoznaje me sa svojom grubljom stranom. Sada je on na meni, osecam tezinu njegovog tela. Polako se gubim, nestajem pod njim. Jak je, mozda i previse, ali to mi prija. Prija mi moj grubijan, prija mi svaki njegov dodir, ugriz, uzdah. Pocinjem da se navikavam na tempo koji on diktira, kada odjednom staje. Grubijana vise nema, njegovo mesto je zauzeo ranjivi decak koga tihi uzdasi odaju da je ziv.

Proslo je podne kada smo otisli da doruckujemo. Po povratku on se je izvalio na krevet, kao sto uvek radi. Posle kratke dremke otisli smo u setnju. Prolazimo ulicama kojima on stalno prolazi, sedimo u kaficu u kojem on izlazi. Nije mi potrebno da se drzimo za ruke, da se ljubimo na ulici, spavacemo u istom krevetu i to mi je dovoljno. Samo da sam sa njim, sve ostalo ce doci na svoje mesto.

Posle rucka cekali smo da dodje njegova drugarica, ona koja zna za njega, ona koja zna za nas. Sa nestrpljenjem sam cekao da je upoznam. Bila je nasmejana, pricala je o njemu, o njihovom odnosu. Vec 2h upijam svaku njenu rec i svakim minutom koji prolazi, ja sam sve vise ljubomoran na nju. Ona ima godine uspomena sa njim a ja tek par meseci. U tom trenutku sam pozeleo da mogu da zavirim u njegovo detinjstvo, odrastanje, da vidim kako je izgledao kada je bio mali, da vidim najsrecnije i najtuznije trenutke njegovog zivota... Nikada necu moci da mu pokazem koliko mi je stalo do njega.

Ona je otisla, rekavsi da joj je drago sto smo se upoznali. Ostali smo sami. On mi je pricao o knjizi koju je davno poceo da pise.

Te veceri, u krevetu je bio potpuno drugaciji nego prethodne. Onaj nevini decak zeljan neznosti javio se tek na kraju, kada je grubi nasilnik zavrsio sa svojim poslom. Zaspali smo na podu.

Ustali smo rano. On mora do NSa zbog fakulteta, a ja idem kuci. Ne mislim na to da idem, u glavi mi je misao o sledecem sastanku. Trudim se da ostanem pozitivan. Ljubimo se, topim se u njegovom zagrljaju. Njegova majka nam je spremila dorucak. Poljubili smo se jos jednom pre nego smo izasli na ulicu.

Kisa je pocinjala da pada. Nije nam puno trebalo do stanice. Za salterom kupuje kartu za NS. Tada je ugledao autobus i krenuo van. Pozdravili smo se, zagrlio sam ga jako i jos jednom udahnuo njegov miris. On odlazi. Indiskretno brisem suzu i kupujem kartu. Ne obracam previse paznje na pogled radnice za salterom. Kisa je padala sve jace. Usao sam u autobus i krenuo kuci.

Stigao sam. Tih dana sam puno izlazio, puno pio. Moj malisa me je zvao, pricao sa mnom, smejao se mom pijanstvu i govorio mi 'ee, dupe moje pijano'. Tih dana sam bio srecan. Tih dana sam se slomio.

Celog dana se nismo culi. Par puta "bocnuli" jedan drugog na fb-u i to je to. Sledeceg dana se javio, kao da je sve ok. Poceli smo sa kuckanjem. U vazduhu se osecala negativna energija.

"Puno sam razmisljao o ovome i sada sam siguran da te vise ne volim. Ne postoji neko drugi, niti sam trazio, niti zelim da trazim."

Kako recima opisati ovakav osecaj? Ne postoji prava rec za ovo. Boli, djavolski boli. Nisam se slomio, nisam plakao, nisam se svadjao. Pribrano sam rekao sta zelim. Dogovorili smo se da cemo probati opet, zajedno smo, necemo raskidati. A kada se vidimo, tada cemo znati na cemu smo.

Ja: Nije fer.
B: Krivo mi je sto smo trajali kao mehur od sapunice.
Ja: Nije fer.

Zavrsili smo dopisivanje oko 4h posle ponoci. Rekao sam mu laku noc i slomio se, slomio se na hiljadu delova. Placem kao dete, previjam se u krevetu od bolova. Vec je doslo 10h. Ustajem, mojima kazem da me boli zub i vracam se u krevet. Mrzim 24. oktobar.

You say goodbye in the pouring rain
And I break down as you walk away, stay, stay...
So you change your mind
And say you're mine
Don't leave tonight, stay.

Nisam u stanju da se zatvorim u sobu i placem, ne bih da mojima otkrivam razlog. I zato se smejem, smejem se pred mojima, danas je sasvim obican dan. Samo mi je srce slomljeno, pfff, nista posebno.

A on je tu. Tu je da mi pozeli dobro jutro, da me pita kako sam, tu je da pokusa da me razveseli. Da mogu bar da ga mrzim, da ga proklinjem, ali ne mogu. Kako da se naljutim na nekoga jer je prestao da me voli?! To ne mogu, to tako ne ide. I zato placem, kada me niko ne vidi suze lijem, kao da je umro neko.
Kad malo bolje razmislim, umrla je nasa ljubav. Sada samo ja volim.

Slabo sam spavao i sledece noci. Sutra je neko porodicno slavlje, stvar koja mi nikako ne treba. Srecom, ja sam dobar glumac. Jak caj, cvrst stav i fake smile, kao nov sam. Uljudni razgovor, casa alkohola, zagrljaj, odlazak u wc, plakanje, sredjivanje i onda opet uljudni razgovor.... I tako celog dana. Sjajno!

Uspeo sam da se saberem posle par dana, nisam koristio svaki slobodan trenutak da bih plakao. Suze sam sveo na minimum. I dalje smo se dopisivali, pricali, gledali na msn-u, ali nije to to. Nije vise ista osoba sa druge strane, a sa ove strane.. Sa ove strane je skrhani decko koji pokusava da se smeje, koji pokusava da stvari vrati na staro. A ne ide, vidimo da ne ide.
Idem za Beograd poslom, imam slobodno vreme koje sam planirao da provedem sa njim. On ne dolazi u Bg, sprecen je. Sprecen je bio i sledeceg puta, i sledeceg.

Patio sam, plakao, opijao se... Boleo me je to sto smo u vezi a kao da nismo, to sto me vise ne zove 'mali' i 'sladisa', bolelo je cak i kada mi ne posalje poljubac u poruci.
Shvatio sam da vise ne ide, da je bolje biti sam nego u vezi koja ne funkcionise kako treba. Iako sam ja potencirao da ne raskidamo na daljinu, upravo to sam i uradio, raskinuo. Dugo smo ostali na msn-u te decembarske noci, cak smo i nastavili kuckanje kada smo legli u krevet. Iste noci sam se pokajao zbog raskida, ali nije moglo nazad.

Nastavili smo da se cujemo. Znao sam da cu ga teze preboleti ako ostanemo u kontaktu, ali u njemu sam video dobrog prijatelja i nisam zeleo da ostanem bez njega.Prvih mesec dana smo se culi stalno, po par puta na dan, kasnije je bilo sta je bilo.
Nije bilo dana da se ne setim njega i njegovih poljubaca. Obrisao sam sve pesme iz telefona koje me podsecaju na njega. Mislio sam bice lakse ako ne mislim o njemu, ako probleme zavucem pod tepih. Eh, da je sve tako lako.

Bilo je dana kada sam osecao da ne mogu da disem bez njega, dana kada mi fali toliko da greskom saljem njemu poruke. Bilo je i dana kada sam ubedjivao sebe da cu ga preboleti, da cu opet zavoleti nekog, da je B. bivsi i da samo to moze biti. Najredji su bili dani kada sam sebi govorio da ga ne volim.

Resio sam da se vratim na staro, da budem stari dobri decko koji nema emocije i zeli samo dobar, zivotinjski sex. Vodjen sestrinim recima 'seks sve leci', resio sam da ga prebolim.

Odlazim u grad u kojem imam neko gay drustvo. Vec sam ugovorio jutarnji seks. Decko je ok, prosecan, izdrzljiv. Dok sam koracao ka njegovom stanu, obelezavao sam poruke od B. Sve sam ih obrisao. To je dan kada ja ne volim B.

Proveo sam skoro 3h u krevetu jedne osobe, a u glavi sam bio sa drugom. Kako sam se osecao posle seksa? Ne znam, nisam bio zadovoljan, ali nisam hteo da odustanem. Iste veceri sam otisao na gay zurku sa svojom kao devojkom. Stigao sam u vidno pripitom stanju i odmah navalio na alkohol. Nakon jednog sata, ljubio sam se sa nekim deckom. Sladak je, lepo se ljubi, a kada zatvorim oci jos je sladji, jer poprima fizicki izgled B. Na kraju zurke pokupio sam par brojeva. Mozda bih i zavrsio sa nekim od njihovih vlasnika, da nije bilo moje kao devojke koja me je izvukla van. I dan danas sam joj zahvalan zbog toga. Otisli smo da prespavamo kod njenog druga. Secam se da mi je par puta rekla da ne pokusavam nista sa njim. Isto tako se secam trenutka kada sam mu uvalio jezik u usta. Bio sam dovoljno priseban, pa nista vise od tog krljanja nije ni bilo.

Sledeceg jutra sam se osecao lose. Sto zbog mamurluka, sto zbog svog ponasanja. Gadio sam se sam sebi, osecao sam se prljavo, jadno, bedno. I to sve zbog njega, zato sto je prestao da me voli. Pokusao sam da ga mrzim tog dana, ali ne ide. Spakovao sam se i otisao kuci.
Kada sam mu rekao kako sam pokusao da ga prebolim, osetio sam blagi osecaj ljutnje sa njegove strane, smatrao je da sam pozurio sa drugim tipovima.

Sam sebi sam bio cudan. Kada se nismo culi, ja sam ludeo, mislio sam na njega, iscekivao njegov sms. A kada se dopisujemo ili pricamo, ja na njega gledam kao na prijatelja, ne kao na bivseg decka kog i dalje volim. U trenutku kada pricamo, zaboravim na raskid i uzivam u razgovoru.

Prosla je i ta 2011. godina. Poceo sam da se dopisujem sa D. On je bio mojih godina, sladak, smedj. Bilo mi je zabavno dok sam razmenjivao poruke sa njim. Naravno, sa B. sam ostao u kontaktu. Culi smo se jednom u 2-3 dana.Sa D. je sve islo ok, nije bilo price o vezi i to mi je prijalo. Pricali smo o dejtu, pa sta bude posle njega.
D. sam upoznao u martu, otisao sam u njegov grad. Resio sam da ovog puta ne mislim puno na B. i da se maksimalno opustim sa D. Otisli smo na pice.

Jeste li ikada imali dejt koji je prosao tako dobro, da ste pomislili da to i nije bio dejt? Sastanak sa D. me je pozitivno iznenadio. Kao da sam izasao na pice sa drugom koga nisam video par godina. Nije bilo neprijatne tisine, teme za razgovor su nailazale same. Kada izuzmem B. i sve vezano za njega, ovo je bio savrsen dejt.

Posle pica smo otisli kod njega. Pao je i prvi poljubac, i drugi, treci.. Razmisljam u sebi: "Mmm, bas se lepo ljubi, ima lepe usne. Uh, svidja mi se ovaj potez jezikom. B. je ovo radio drugacije. Stani! Ne! Nemoj o njemu misliti! Opusti se, majmune!".

D: Lepo mi je sa tobom.
Ja: I meni je lepo.

Nisam lagao, bilo mi je lepo sa njim. Mada je misao o B. malo poremetila sve, ali nisam se predavao. Ostao sam kod njega do kasnih vecernjih sati. Jos par puta sam pomislio na B. ali sam iskulirao.

Te veceri sam prespavao kod drugarice. Pili smo pre spavanja. Uticaj alkohola, prava muzika i ja sam opet bio lose. Dobro sam se isplakao i zaspao.
Sutra dan sam se nasao sa D. Sve je bilo odlicno, nisam puno mislio n B. i to je bilo dovoljno.

Nastavio sam da se cujem sa D. i kada sam dosao kuci. Proslo je par dana od kada sam ga upoznao i sve je islo kao po loju. Cuo sam se sa B. i tu je sve dobro islo. Gledao sam ga kao prijatelja, prestao da mislim previse na njega i bilo mi je drago zbog toga. Sve to je bila zasluga D. To je bio i jedan od razloga zasto sam ga pitao zeli li da budemo u vezi. Pristao je, oboje smo bili nasmejani, dobro raspolozeni.
Kada sam razmisljao o B. nisam plakao, nije bilo onog osecanja tuge. Pomislio sam da sam ga preboleo, gotovo je sa njim. Kako sam samo bio glup.

Pricam sa D. kada mi na msnu stize poruka od B. Dopisujemo se i onda mi pada mrak na oci.

"Bio sam u NSu, kresnuo sam se sa jednim likom..........."

Posle te recenice nisam video nista. Prekinuo sam razgovor sa D. nisam bio u stanju da pricam. B. je nastavio da pise, ja sam nastavio da pucam. Posle par dana mi je rekao da je sa tim likom u vezi. Tada sam se slomio, opet. Sve ono sto sam mesecima pokusavao da zaboravim, vratilo se kristalnije nego sto je bilo.

Da, ja imam decka. Da, sa njim mi je lepo. Ali zasto on mora da ima decka? Zasto bas sada?!

Otisao sam kod decka. Uzeleo sam ga se, falio mi je, ali sam bio hladniji nego obicno. B. se nije javio skoro 7 dana. Rekao sam mu da mi je on prijatelj i da mi nije jasno zasto ga nema. U sobi sam kod sadasnjeg decka, a zovem bivseg. Besan sam kao ris. Javlja se, nonsalantan kao i uvek. Zaboravio je da odgovori na sms, i na onaj drugi sms, i na poruku na msnu.

Ja: Proslo je nedelju dana a tebe nema.
B: Pa zar ima toliko?

Ne znam kako nisam poludeo posle razgovora. Smirio sam se uz D.
On je ubrzo i raskinuo sa mnom. Nisam se puno nervirao. Sva ona frka oko B. bacila je moj raskid u drugi plan. Ono dobro sa D. je tek sledilo. Zblizili smo se, postali dobri drugari. Rekao bih i prijatelji, ali on ne voli tu rec.

Proslo je dve nedelje od kada se B. nije javio. Posto sam veliki panicar, u pocetku mi je svasta padalo na pamet. Da li je ziv? Da nije u bolnici? Sta se je desilo sa njim? Posle sam shvatio da je ziv, dobro je, samo se ponasa kao stoka. Pfff, nista posebno.
Javio se kao da nista nije bilo.

B: Nemam vremena, radim. Umirem na poslu do 17h, nekad i duze.
Ja: Ma ok, nema problema.

On se javio, to je bitno. Ja vise nisam ljut, sve je kako treba da bude.

Svaki put kada bi pomenuo decka, ja sam prekidao razgovor. Nije mi prijala ta tema, ne sada kada sam shvatio da ga i dalje volim isto kao i pre.
Sve se vratilo na staro. On se ne javi po 5-10 dana, ja se nerviram, on se javi i sve bude ok. I tako u krug. Pomislim ponekada da on od mene pravi budalu.

"Zelim sve sa tobom. Dopisivanje, pricanje, druzenje. Zelim da izlazimo, da pijemo. Zelim ceo paket."

Istopio sam se od srece kada mi je ovo poslao. A onda me je ignorisao nekoliko dana. Par puta sam ga zvao, poslao 4 smsa, pisao na msnu. Rekao sam mu da se selim ovih dana. Tada smo se kratko dopisivali.

Pakujem se, za par sati odlazim. A njega nema. Nema ga da pozeli srecan put, da pita kako sam. Nema ga.
Dok krecem pitam se, da li je moguce da sam toliko pogresio u vezi njega? Da li je moguce da je on lazov, gnjida prevrtljiva? Da li je moguce da ja i dalje volim tog coveka?
Krecem. Cekam da se javi, cekam, cekam... Tonem u san.

Ah! Divan je bio osecaj kada volite i kada ste voljeni.
Divan je bio osecaj kada je sms od njega prvo sto procitate kada se probudite.
Divan je bio osecaj kada vas uspavljuje misao o njemu.
Zar nije zivot bio divan?

Tamo Neki