U Poljskoj političari više ne uzimaju gejeve u usta

Prošle godine na izborima za poljski parlament (Sejm) za poslanika je po prvi put izabran gej aktivista i političar Robert Bjedronj, kandidat Palikotsovog pokreta. Tako su srušen još jedan tabu u katoličkoj Poljskoj.

Koliko vam ulazak u parlament pomaže da se političkim sredstvima borite za LGBT prava?
- Kada sam upisao fakultet, priključio sam se Omladinskom socijaldemokratskom pokretu, a kasnije i lokalnoj LGBT grupi. Jedna od mojih prvih aktivnosti bila je da postanemo prepoznatljivi u javnosti. Od 2001. godine, osnivanjem Palikots pokreta, počeli smo sa jakom kampanjom u borbi za ljudska prava, i istovremeno na promovisanju liberalnih vrednosti, što činim i sada u parlamentu. Ali, građani Poljske još nisu spremni da u potpunosti prihvate naše ideje i viziju.

Na to utiče i katolička crkva?
Da, i to ne treba da čudi jer devedeset i pet odsto građana Poljske se izjašnjavaju kao katolici. Sveštenstvo ima pravo da daje svoje sudove o LGBT populaciji. S obzirom na mnoge seksualne, posebno pedofilske skandale, kler preza od toga da glasno govori ili da se izjašnjava o LGBT temama.

LGBT populacija i u Srbiji trpi osude. Zbog čega je to tako?

Bojim se da živimo u veoma sličnim društvima - religioznim, konzervativnim i monokulturalnim. Ali, mnogo toga se promenilo, to i ja primećujem kao pripadnik LGBT populacije. Do pre samo nekoliko godina mogli ste da čujete pojedine političare koji su homoseksualce upoređivali sa pedofilima ili pozivali na to da treba da se lečimo. Danas je situacija drugačija. Kad se pojavi neko sa takvim ili sličnim stavovima, na njega gledaju kao na kakvog čudaka, da ne kažem ludaka.

Da li sarađujete sa LGBT organizacijama kod nas?

Naravno da sarađujemo, ja sam delegat parlamentarnog sastava Saveta Evrope i nedavno smo predstavili pisanu deklaraciju o situaciji u Srbiji kada su LGBT prava u pitanju. Evropska solidarnost je u ovom slučaju neophodna, Poljska je ta prava ostvarila, a Srbija ih zaslužuje.

Beograd prajd trajaće osam dana

KONCEPT - Ovogodišnji Beograd prajd biće održan od 30. septembra do 7. oktobra, a Parada ponosa je zakazana za 6. oktobar, najavili su organizatori.

Slogan manifestacije je „Ljubav, vera, nada", a kako kaže Boban Stojanović iz organizacionog odbora Beograd prajda, koncept je znatno promenjen.

- Umesto ulice, zauzećemo grad na osam dana, jer nam on i pripada. Ulični marš zakazan za 6. oktobar, krenuće iz parka Manjež, kroz Nemanjinu, Kneza Miloša, Masarikovu, a onda će se kolona uputiti nazad u park - kaže Stojanović.

Za vreme trajanja Prajda, svakog dana program će biti podeljen u četiri celine, a teme o kojima će se govoriti su pravni okvir, uloga i podrška porodice, uloga obrazovnog sistema u smanjivanju homofobije, LGBT zajednica i religija. Biće organizovan i Prajd forum koji će ugostiti političare i javne ličnosti iz zemlje i inostranstva.

Prajd su podržali Jelko Kacin, specijalni izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu, švedska ministarka za odnose sa EU Birgita Olson i članica Evropskog parlamenta Maraja Kornelise zadužena za LGBT prava.