Da li je biti gej stvar izbora?

Glumica Sintija Nikson nedavno je izjavila da je izabrala da bude lezbijka. Da li je nauka o ženskoj seksualnoj prilagodljivosti na njenoj strani?

Govoreći za magazin New York Times ona je odbacila političku korektnost kada je o svom seksualnom opredeljenju govorila kao o „izboru". Međutim, njena izjava je zapravo potkrepljena brojnim naučnim istraživanjima.

„Nedavno sam rekla u jednom govoru da sam bila strejt i gej i da je druga opcija bolja. Pokušali su da me nagovore da promenim izjavu jer smatraju da ukazuje na to da je homeseksualnost stvar izbora. Ali za mene to i jeste. Možda za neke druge ljude nije, što ne znači da oni treba da definišu moje opredeljenje", rekla je Sintija, poznatija kao Miranda, junakinja serije „Seks i grad".

Aktivisti se odavno bore protiv ekstremista koji napadaju LGBT populaciju ističući da je nauka dokazala da je homoseksualnost stvar genetike ili, rečima Lejdi Gage, da su „gej ljudi takvi rođeni". Ova tvrdnja možda jeste jednostavna nekima, ali naučnici napominju da je za žene situacija malo drugačija.

Liza Dajmond, prof. psihologije na Univerzitetu Juta provela je više od decenije u istraživanju promena seksualnog identiteta u grupi od 100 žena.

„Ženska seksualnost je generalno dosta življa od muške, pa se samim tim suočava sa više promena tokom svog razvoja", rekla je prof. Dajmond.

Na osnovu svog istraživanja, ona je definisala 3 osnovna načina na osnovu kojih se seksualna promenjivost izražava: „neodređenost u privlačenju" (kada osoba oba pola smatra podjednako privlačnim), „promenjiva privlačnost" (nakon dugogodišnjih veza sa mučkarcima, osoba se upušta u vezu sa ženom) i „privlačnost od strane osobe, a ne pola" (kada pol partnera nije relevantan).

Prof. Dajmond takođe razlikuje „promenu, izbor i kontrolu" kao zasebne fenomene. „Čovek može da radi šta god poželi, ali ne može da želi svoje potrebe. Mi biramo kako ćemo da se ponašamo, ali ne i šta nas privlači", smatra ona.

Pre više od jedne decenije psiholog Roj Baumajster izložio je ideju ženske „erotske savitljivosti". On je objasnio da muškarci imaju određene seksualne sklonosti koje se uglavnom me menjaju do kraja života. S druge strane, žene se često predomišljaju.

„Mnoge heteroseksualne žene eksperimentišu sa lazbijskim aktivnostima u svojim 30-im i 40-im godinama, dok neke lezbijke požele seks sa muškarcem nakon više godina istopolnih veza", rekao je dr Baumajster.

Kristijan Moren, istraživač koji se bavi proučavanjem promena u seksualnosti kod sredovečnih žena smatra da izjava Sintije Nikson predstavalja korak napred u raspravama na temu seksualne promenjivosti. Oni koji su ubeđeni da je seksualnost nešto doživotno određeno trebalo bi da se vrate korak u nazad i sagledaju sve razlike polova.

Ipak, iza naučnih debata stoji jak politički argument. Bez obzira na progresivne stavove, seksualnu ili bilo koju drugu orijentaciju, svaki čovek mora da bude tretiran uz poštovanje i jednakost.