Poštovanje gej prava uslov za američku pomoć

Administracija predsednika SAD Baraka Obame objavila je memorandum o korišćenju američke pomoći za promociju prava LGBT osoba u inostranstvu, uključujući i borbu protiv stranih vlada koje pokušavaju da kriminalizuju homoseksualnost.

Kako je objavljeno na sajtu Bele kuće, Obama je u memorandumu izdao nalog američkim agencijama koje rade u inostranstvu da iskoriste tu pomoć da pomognu gejevima i lezbejkama koji se suočavaju sa ugrožavanjem ljudskih prava. On je, takođe, naložio agencijama SAD da unaprede zaštitu gej i lezbejskih izbeglica i azilanata.

"Duboko sam zabrinut zbog nasilja i diskriminacije protiv LGBT osoba širom sveta, bez obzira da li se radi o usvajanju zakona koji kriminalizuju njihov status, fizičkom napadanju građana samo zato što se pridružuju mirnim paradama ponosa, ili ubijanju muškaraca, žena i dece zbog njihove seksualne orijentacije", poručio je Obama u memorandumu. On je dodao da je zbog svega navedenog rekao šefovima država u UN da "nijedna zemlja ne treba da ugrožava prava ljudi zbog toga koga vole, zbog čega svuda treba ustati u odbranu prava gejeva i lezbejki".

Obama je ukazao da međunarodni forumi i međunarodne organizacije predstavljaju ključno oruđe za promovisanje poštovanja ljudskih prava LGBT osoba i za privlačenje globalne pažnje na njihove probleme.

U svom govoru u Ženevi prilikom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, državna američka sekreatarka Hilari Klinton je podržala predsedničku direktivu.

"Ja ne kažem da gej osobe ne mogu da čine krivična dela", rekla je ona. "One to mogu i čine. Kao i strejt ljudi. I kada nešto učine loše, moraju za to i da odgovaraju. Ali nikada ne sme biti zločin to što je neko gej". Klintonova je pozvala na veću zaštitu seksualnih manjina i pomoć onima koji traže azil. Ona je uporedila borbu gej ljudi borbom za rasnu jednakost, i kaže da kulturne ili religijske tradicije nisu izgovor za diskriminaciju.

"Gej prava su ljudska prava i ljudska prava su gej prava", rekla je ona.

U memorandumu se navodi da njegove odredbe treba da sprovode State department, ministarstva finansija, odbrane, pravde, poljoprivrede, trgovine, zdravstva i unutrašnje bezbednosti, potom Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID), Korporacija za milenijumske izazove, Izvozno-uvozna banku i slične agencije koje rade u inostranstvu.

Međutim, republikanski predsednički kandidat Mit Romni smatra da gej prava ne treba da budu prepreka za saradnju sa stranim zemljama.

"Kriterijum za dodelu pomoći, pod jedan treba da bude da li je to u našem nacionalnom i bezbednosnom interesu i pod broj dva, da li su te nacije u prijateljskim odnosima sa nama i da li su spremne da budu sa nama kada to bude najpotrebnije", rekao je on za Fox News.

Teksaški guverner, Rik Peri, je otišao dalje izjavivši da "promovisanje specijalnih prava za homoseksualce u stranoj zemlji nije u američkom interesu" i da inicijativa ne vredi ni centa novca poreskih obveznika.

Sličnu inicijativu je pre nešto više od mesec dana izneo britanski premijer Dejvid Kameron, koji je zapretio da će London uskratiti pomoć vladama zemalja koje još nisu reformisale zakone o zabrani homoseksualnosti. Ukidanje zabrane homoseksualnosti bila je jedna od preporuka internog izveštaju o budućem značaju Komonvelta.

U poslednjem izveštaju State departmenta se navode brojne zemlje, većinom iz Afrike i sa Bliskog istoka, kao kršioci ljudskih prava i progonitelji gej osoba.

Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija usvojio je u junu mesecu rezoluciju u kojoj se ističe da ljudi ne treba da se diskriminišu, niti da budu na meti nasilja zbog svoje seksualne orjentacije. To je bio prvi put da je vrhovni organ UN za ljudska prava proglasio jednaka prava za pripadnike lezbijske, gej, biseksualne i transrodne populacije.

Tekst rezolucije, koju je predstavila Južna Afrika, usvojen je sa 23 glasa za i 19 glasova protiv, dok su tri zemlje bile uzdržane, a jedna delegacija nije prisustvovala glasanju. Od vodećih svetskih sila rezoluciju su podržale SAD, Velika Britanija i Francuska, dok je Rusija glasala protiv njenog usvajanja, a Kina je bila uzdržana.

Pored toga, tekst rezolucije su nakon žučne debate tokom zasedanja Saveta odbacile delegacije Pakistana, Saudijske Arabije, Bahreina, Katara i Bangladeša - islamskih zemalja, gde se homoseksualnost smatra kršenjem verskih i kulturnih vrednosti.