Vreme da se „izađe iz ormana“

Boban Stojanović: Nije bilo lako naći prostor za „Prajd vik", samo Centar za kulturnu dekontaminaciju izašao nam je u susret i ponudio prostor Adorjan Kuruc: Moji problemi počinju nakon emisije Trenutak istine jer me je gledalo dva miliona ljudi i „vrlo" zapamtilo, bilo je pretnji, nisam smeo normalno da se krećem... U borbi za slobodu izgubio sam parče slobode

Koliko su pripadnici gej populacije u Srbiji zaplašeni pred ovogodišnju Paradu ponosa zakazanu za 2. oktobar pokazuje činjenica da su radionice na kojima su pisali transparente, juče popodne, bile zatvorenog tipa. „Shvatite da bi slikanje bilo rizično po bezbednost volontera" - rekli su nam organizatori.

Mnogi su u strahu da ih neko ne prepozna, i u četiri zida pišu poruke koje pozivaju na ljubav, mir i toleranciju. S druge strane, podzemni prolaz na Terazijama oblepljen je plakatima na kojima piše „Narod traži hleb i pravdu, a demokrate nameću pedersku paradu", i „Omladina bez nade posao čeka a režim pedere po Beogradu šeta. E sada je dosta!" U jednom beogradskom kafiću na oglasnoj tabli crnim markerom ispisana je poruka: „ Mišljenje o gej paradi - HIV pozitivno!"

Pripadnici gej populacije, ne samo pred „Prajd", u Srbiji uglavnom vode dvostruki život. Prinuđeni su da kriju svoju orijentaciju jer ih okolina "žigoše" i daje sebi za pravo da ih kažnjava, prevaspitava, šikanira, vređa, maltretira. Zato većina njih krije svoju orijentaciju, a mnogi se pod pritiskom sredine žene, dobijaju decu i život provode u laži.

Organizatori Parade kažu da će ove godine akcenat manifestacije umesto na političku priču staviti upravo na ljudsku stranu priče. Najvažnije je, dodaju, da ljudi shvate koliko je svakodnevica pripadnika gej populacije u Srbiji teška, i da se stvari u tom smislu promene. Upravo zbog toga, čitava nedelja pred Paradu, u okviru kulturno-aktivističke manifestacije „Prajd vik" posvećena je upoznavanju ljudi sa životom pripadnika gej populacije. Kroz radionice, forume, projekcije filmova i izložbe, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, ljudi mogu malo bolje da se upoznaju, a samim tim i da prihvate pripadnike drugačije seksualne orijentacije jer oni se od drugih ne razlikuju ni po čemu, osim po tome.

Programski urednik ovogodišnje Nedelje ponosa Boban Stojanović objašnjava nam da nije bilo lako naći prostor gde će se organizovati ovakvi sadržaji jer su ljudi u kulturnim ustanovama i dalje veoma rezervisani.

- Centar za kulturnu dekontaminaciju izašao nam je u susret i ponudio prostor. Pored projekcije filmova, održaće se promocija knjige „Povijest gej i lezbijskog života i kulture", ključna knjiga na tu temu objavljena prošle godine. U okviru „Queer salona" organizovaćemo izložbu koju čine umetnost svakodnevnog preživljavanja i života u izrazito homofobičnom okruženju. Kroz predstavljanje predmeta doniranih od strane samih LGBT osoba i kroz njihovo prezentovanje u galerijskom prostoru, problematizuje se pitanje identitetske vidljivosti kroz institucije, odnosno: da li pojedinac/pojedinka postoji nezavisno od institucije, koju on/ona kao građanin/ka legitimišu? - ukazuje Boban.

Slogan ovogodišnje Parade je „Normalno", i to u upitnoj formi: „Da li nam je potrebna institucionalna forma da bismo bili vidljivi?"

Pored kulturnih programa, u okviru Nedelje ponosa održavaju se forumi i debate na kojima pored pripadnika LGBT populacije učestvuju i javne ličnosti kao i predstavnici medija. O svojim iskustvima govoriće i aktivisti, odnosno pripadnici LGBT populacije.

Koliko je njihova svakodnevica teška ilustruje i primer jednog od organizatora ovogodišnjeg Prajda Adorjana Kuruca. Njegova priča je, napominje, pomalo atipična.

- Razotkrivanje moje seksualne orijentacije odigralo se javno, u TV emisiji, pred dvomilionskim auditorijumom, i to na prilično šokantan način - priča Adorjan, koji je pre dve godine učestvovao u kvizu „Trenutak istine", a danas je predsednik Centra za podršku mladim lezbijkama i gej muškarcima u Novom Sadu.

- Igrao sam na „tankoj žici", ali sam u čitavu priču ušao svesno, iz altruističkih razloga. Želeo sam na svom primeru da pokažem i drugima da ne treba da se skrivaju. Iako je publika u Srbiji bila šokirana pitanjem „Da li ste ikada progutali spermu", i mojim potvrdnim odgovorom, sa ove distance mogu da kažem da je to bio dobar potez jer je ohrabrio mnoge da „izađu iz ormara". U senci tih banalnih i vulgarnih pitanja u kvizu ostalo je ono ključno - "Da li vas je ikada seksualno uzbudilo golo žensko telo?", i moj odgovor - „Ne", koji je potvrdio i poligraf. To je ključno upravo zato što objašnjava da nisam odabrao da mi se dopada isti pol. Tako sam rođen. Zato u komunikaciji uvek insistiram da biti gej predstavlja orijentaciju, a ne opredeljenje - ističe Adorjan.

Kaže da je životna priča pripadnika gej populacije gotovo identična njegovoj, samo je pitanje trenutka kada svoje opredeljenje prihvataju.

- Svesni smo različitosti još kao mali, ali pokušavamo to da potisnemo. Okolina nam nameće obrazac da sa nama nešto nije u redu. Uglavnom ne smemo da se obratimo porodici iz straha od odbacivanja, a školski psiholozi nisu dovoljno obučeni da bi pomogli deci u prihvatanju drugačije seksualne orijentacije, posebno u najkritičnijem, tinejdžerskom periodu. Seksualna orijentacija je nešto što ne može da se promeni, i ljudi to moraju da shvate. Voleo bih da se upoznam sa osobom koja bi u Srbiji smela ili htela da se opredeli kao gej, a da nosi kroz život sve ono što mi nosimo - naglašava Adorjan.

Od porodice nikada nije krio da je homoseksualac. Pored roditelja, ima sestru koja je heteroseksualne orijentacije i ima dete. Sa svima je, naglašava, u dobrom odnosu.

- Moji problemi počinju nakon emisije jer me je gledalo dva miliona ljudi i „vrlo" zapamtilo. Prepoznaju me na ulici, bilo je pretnji, nisam smeo normalno da se krećem... U borbi za slobodu izgubio sam parče slobode. Ali sa druge strane, deo novca zarađenog u kvizu uložio sam u projekat, a kasnije i osnivanje Centra, koji je mnogima pomogao da se razotkriju. Da ne lažu sebe i svoju okolinu. Da ne žive dvostruki život - priča Adorjan, dodajući da se Centru nedavno javio jedan devetnaestogodišnjak tražeći da mu pomognu u pronalaženju stana i posla. U porodici trpi svakodnevno fizičko i psihičko maltretiranje nakon što mu je majka u mobilnom telefonu pročitala nekoliko SMS poruka, na osnovu kojih je otkrila njegovu orijentaciju.

Organizatori Parade ponosa primećuju da je u odnosu na prošlu godinu ipak manje pretnji i grafita, kao i da je saradnja sa policijom i tužilaštvom znatno bolja.

Dule Nedeljković: Kao huligan, podržavam Paradu

Mnoge javne ličnosti daju otvorenu podršku paradi, a jedan od njih je pisac Dule Nedeljković. Kuriozitet je da je on strastveni sportski navijač, koji je još pre 30 godina uhapšen, proglašen huliganom, i kao takav zaveden u policijski dosije.

- Strastven sam navijač Crvene zvezde dugi niz godina. U mladosti sam bio i panker. Priveden sam 1982. nakon utakmice Zvezda - Dinamo. Iako se ona odigrala u Zagrebu, ja sam uhapšen nekoliko dana kasnije, u svom stanu u Beogradu. Priveden sam u policiju i zaveden kao huligan. I tada su huligani predstavljali pretnju državi, kao i danas, ali je razlika između huligana pre 30 godina i ovih današnjih znatna - ukazuje Dule.

Parafrazirajući englesku „definiciju" - huligani su vojska jednog kluba koja se sukobljava sa vojskom drugog kluba - a rat se odvija na tribinama on primećuje: „Huligan tuče sebi ravnopravnog, nikada slabijeg. Mi smo tada predstavljali pretnju državi jer smo bili pankeri, drugačije smo izgledali i razmišljali u odnosu na vladajući sistem, ali nikada nismo ugrožavali prava i slobode drugih. Današnji huligani su manje obrazovani, i ljubimci su nekih medija. Nas tada niko nije voleo i bili smo neprijatelji broj jedan. U sličnoj poziciji kao gej populacija danas - zaključuje Dule Nedeljković.

Pavićević: Dosta je praznih priča

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, činjenicu da je samo Centar dao prostor za organizaciju aktivnosti pred predstojeću paradu, dok su čelni ljudi drugih prostora bili „rezervisani", komentariše pitanjem „Kakve su to ustanove i institucije!?"

- Samim (ne)činjenjem govore više o sebi. Ne znam šta da pričam na tu temu jer je sve rečeno. Sada su na redu dela. Dosta mi je praznih priča, posebno pred izbore - naglašava Borka Pavićević.

Danas