Tom Ford i Richard Buckley zauvek

Tom Ford je bio stidljivi dvadesetpetogodišnjak, kada je upoznao urednika časopisa, Richarda Buckleya.  Jedna vožnja liftom, toliko mu je vremena bilo potrebno da odluči da će da ga oženi.

Tom Ford, dizajner:

Dovoljno je da samo pogledate nekoga i da imate osećaj kao da se znate ceo život.  Prvi put kada sam izašao na piće sa Richardom imao sam osećaj kao da znam sve o njemu.  Imao je divlje oči, kao aljaski haski.  One nisu plave, niti su sive, već su boje koju nikada ranije niste videli, skoro da su srebrne. One ne odaju ništa, a opet su tako očaravajuće.  Prvi put smo se sreli na modnoj reviji 1986. godine.  Richard je imao trideset i osam godina i bio je modni urednik časopisa Women's Wear Daily.  Bio je samouveren i zgodan, gotovo da je bio nepristupačan. Njegov pogled je bio toliko intenzivan da me je činio nervoznim, i kada se revija završila ja sam bukvalno pobegao kroz vrata i niz ulica kako bih izbegao susret sa njim. Deset dana kasnije, moj poslodavac, Cathy Hardwick, me je poslala u prostorije Women's Wear Daily da pokupim neku odeću.  Poslali su me na krov, gde su snimali, i kako su vrata lifta bila otvorena, primetio sam muškarca sa očima boje vode. Požurio je da mi se predstavi, Richard Buckley, i rekao mi je da je odeća zapravo dole i ponudio se da me odvede do takozvanog "modnog ormana".  Richard je bio neodoljiv, ali je bio i totalni ludak. Gotovo da je igrao unaokolo, bacajući pogled na mene i trudeći se da me šarmira. Odlučio sam tokom te vožnje liftom da ću da ga oženim.  Ja sam veoma pragmatičan i razmišljao sam "OK, postoji ovde neka vrsta odnosa."  Richard je ispunio sve moje kriterijume i bum, dok smo se spustili dole, ja sam doneo odluku "Ok, prodato".  Richard je bio toliko privlačan, toliko zreo i veoma zastrašujući i zaista me je proganjao- mada nije baš ni morao preterano mnogo.  To me je uzbuđivalo, ali i plašilo, jer sam znao da je drugačiji i da što god da je to bilo što sam osetio sa njim, bilo je veoma drugačije od svega što sam ranije osetio.

Zajedno smo otišli u kupovinu božićnih poklona te subote i proveli smo skoro svaku noć zajedno tokom naših prvih susreta.  Bilo je potrebno možda samo nekoliko dana pre nego što smo jedno drugome izajvili da smo zaljubljeni.  Sada to govorimo jedan drugome svako veče pre spavanja i na kraju svakog telefonskog razgovora i na kraju svakog imejla koji napišemo jedan drugome.  Svaki put kada pomislite Volim te, iskreno verujem da morate da kažete ove reči.  Ako razmišljate da uzmete nečiju ruku ili da je poljubite, onda to i uradite. Ja to radim stalno.

Obojica smo otišli kući za Božić i kada smo se vratili, Richard mi je dao ključeve svog stana i pitao me da li bi se uselio tamo.  Jedva da smo se mesec dana znali. On je živeo prethodno sa nekim tri ili četiri godine, ali to nije bila neka ozbiljna veza i Richard je veoma svesno želeo ozbiljnu vezu.  Došao je u fazu svog života, imao je tridesetosam godina, ja sam imao dvadeset i pet, ali smo obojica bili spremni da se skrasimo, zaljubimo i provedemo život sa nekim.  Ja sam prethodno spavao sa mnogo ljudi, provodio se, tu su bili alkohol i droge. Prvi put sam imao odnos kada sam imao četrnaest godina.  Moja devojka iz srednje škole je dva puta ostajala u drugom stanju dok smo bili zajedno. U to vreme, sedamdesetih, abortus se smatrao oblikom kontrole rađanja i u većini srednjih škola u ono vreme, to je bilo sasvim normalno. Danas se sigurno ne bih tako ponašao, čak i da sam tinejdžer, ali to je bilo prihvaćeno ponašanje tada, kao i neobavezan način prikazivanja seksa na televiziji.  Ako gledate neku seriju iz sedamdesetih, svi uskaču u krevet sa svakim krajnje opušteno.  Mislim da su se stvari dramatično promenile sa AIDS-om.

Jedan od prvih koji su dijagnostifikovani sa, kako je tada bilo poznato, gej rakom, 1981. godine je bio i moj prijatelj.  Sasvim sam odlepio i od tada sam postao izuzetno pažljiv.  To je verovatno i spasilo moj život, ali je i oštetilo trajno i način na koji doživljavam seks.  Samo poistovetite seks sa smrću, barem sam ja to činio.  Richard i ja smo izašli tri puta pre nego što smo imali seks, zato što je moj najbolji prijatelj bio u bolnici, gde je umirao od AIDS-a. Izašao bih sa Richardom, pa bi on otišao u bolnicu, pa bih ja otišao u bolnicu, na kraju smo samo o bolnici i razmisljali. Postojao je ogroman strah koji je uticao na sam početak naše veze, naši bliski prijatelji su umirali, a nas dvojica smo se zaljubljivali jedno u drugo. Ako bih napravio listu pola naših prijatelja iz ranih osamdesetih nije više živo. Trend se nastavio i tokom ranih devedesetih, nije prestao.

Tri godine od početka naše veze Richard je dobio rak i rečeno mu je da je najverovatnije sa fatalnim ishodom. Mi smo obojica preživeli dosta lične tragedije koja nas je zbližila, zato smo kroz teškoće prolazili zajedno i to je i našu vezu obogatilo.

To što smo starili zajedno je veoma interesantno, jer smo se obojica promenili.  Ja sam u početku naše veze bio veoma tih, zapravo gotovo patološki stidljiva osoba, što danas niko ne veruje, ali sam isto tako usavršio tu javnu personu koji bih projektovao drugima, što je zahtevalo izuzetno mnogo energije.  Richard je pak, kada smo se upoznali, bio veoma komunikativan i veoma društven. Richard je po prirodi ekstrovertan, a ja sam introvertan, ali ako bi nas danas upoznali pomislili biste suprotno. Richard sada često može da bude tih, naročito ako vas dobro poznaje, ali ukoliko ga sretnete na zabavi, videćete koliko je aktivan.  Ja sa druge strane, ne volim zabave, i trudim se da na njih ne odlazim.  Ja više volim večere u malom društvu do četiri ili šest osoba.

Jedna od stvari koja me uvek zabljavlja, zapravo zabavlja nije baš prava reč, jer me ne zabavlja, ali često kada sam na večeri sa veoma bliskim prijateljima koji su strejt, oni prokomentarišu da smo Richard i ja zajedno dvadeset i četiri godine.  Obično kažu: "To je neverovatno, jer nismo mislili da gej muškarci mogu toliko dugo da budu zajedno. "Ja obično prokomentarišem : "Ma o čemu vi pričate? Neke od najdužih veza za koje znam su među osobama istog pola."  Dosta mojih strejt prijatelja se venčalo, pa se razvelo, pa se venčalo i razvelo, a svo to vreme smo Richard i ja zajedno.  Mislim da predrasude, koje čak postoje i kod veoma obrazovanih liberalnih projatelja, da ako si gej tvoja veza je više seksualna nego emotivna, je iznenađujuće za današnje vreme.  Ja sam neko ko voli da bude deo para i oduvek sam to želeo, i to će tako biti za mene bez ozbira da li sam gej ili strejt. Richard i ja smo suđeni jedno drugom.

Richard Buckley, pisac:

Posle tri i po godine u Parizu, vratio sam se u Njujork da postanem urednik jednog od novih časopisa Scene izdavača Fairchild.  Četvrtog dana u Njujorku bio sam na modnoj reviji mladog dizajnera Davida Camerona.  Dok sam čekao da revija počne (održavala se u jednom potkrovlju), primetio sam jednog mladića koji stoji u gužvi malo sa strane i pomislio sam Slatko. Definitivno slatko. Kada se revija završila, seo sam na svoje mesto igrajući se olovkom i notesom, dok nisam primetio njegov kaput krajičkom oka. Skočio sam i krenuo ka njemu.  Kao što sam rekao bili smo u potkrovlju i najbrži put je bio stepenicama. Dok smo se spuštali, bacio bih pogled na njega i nasmešio bih mu se.  On mi je uzvraćao slabim osmesima.  Tako je bilo dok nismo izašli na ulici, a onda, mogu da se zakunem, da je najbrže moguće pobegao od mene.

Nekih deset dana kasnije ja sam opet bio na krovu Fairchild zgrade, na Dvanaestoj ulici, snimali smo za WWD kada je Owen, umetnički direktor pitao da li imam dečka.

"Ne."

"Da li se viđaš sa nekim?"

"Ne. Nisam imao sudar od kako sam se vratio iz Pariza."

"Zašto?"

"Bio sam otsutan tri i godine, radio sam dva posla i sada kad sam se uklopio u njujorški ritam nije mi potrebno ništa da mi odvlači pažnju."

"Zar se nije pojavio niko koga bi pozvao da izađete?"

Tada sam mu rekao za tog tipa koga sam video na modnoj reviji Davida Camerona i koji je posle nestao. Bukvalno dva minuta kasnije, Harry iz foto laboratorije, je došao na krov i rekao: "Došao je neki momak iz Cathy Hardwicka da pokupi odeću."  Tada se isti onaj tip sa modne revije pojavio na krovu. Okrenuo sam se ka Owenu i rekao: "To je on."

"Ko?"

"To je on."

"Ko on?"

"ON!"

"Misliš -- "

"Da."

Prišao sam mu i rekao da mogu da mu dam svu odeću izuzev haljine koju ćemo da fotografišemo, najverovatnije za naslovnu stranu. Poveo sam ga liftom do sprata gde su bile WWD kancelarije. Sve vreme u liftu sam brbljao kao neka tinejdžerka. Kada sada pričam ovu priču ponovo, volim da stavim ruke na glavu i da prstima oponašam pokrete trepavica.  Ja sam otvoreno flertovao sa tim mladićem. On za razliku od mene, nije ništa govorio i što je on bio tiši, ja sam postajao luckastiji. Dok sam trpao odeću u kese rekao sam mu: "Sutra uveče Cathy pripređuje večeru dobrodošlice za mene u svom stanu." Ponadao sam se da će on to spomenuti Cathy i ona koja zna kako gej svet funkcioniše, će ga pozvati na večeru.  Sledeće večeri zabava je bila divna, ali mladića nije bilo tamo. Posle večere sam prišao Cathy i pitao je: "Ko je tvoj asistent?"

"Tova."

"Ne, ne Tova, onaj zaista sladak mladić."

"Tender."

"Tender?"

"Njegovo pravo ime je Tom, ali ga ja zovem Tender." U to vreme Cathy je bila udata za Toma Snowdena. Rekla je da mora da napravi razliku između njene dvojice Tomova, tako da je jedan, njen muž, postao Tough (čvrst), a drugi, Ford, postao je Tender (mekani).

Kao što sam i rekao, Cathy je brzo shvatala, tako da je istog momenta rekla: "On je savršen za tebe. Dođi na ručak u ponedeljak. Srediću celu stvar." Kada je sledećeg dana došla u kompaniju pozvala je Toma. "Tender, dolazi ovamo!" Rekla mu je: "Richard Buckley, modni urednik Women's Wear Daily i urednik Scene, želi da izađe sa tobom. On je veoma važan. Potreban nam je. Uzmi kreditnu karticu i izvedi ga gde god on želi."

U ponedeljak je lila kiša, stigao sam kod Cathy Hardwick u kancelariju smatrajući da ćemo otići u restoran. Ne, jeli smo paradajz čorbu i sendvič sa mortadelom u njenoj kancelariji.  Na pola ručka Tom je ustao i rekao da mora da se vrati poslu. U tom momentu sam pomislio, ja imam trideset i osam godina, on dvadeset i pet. Njega stariji tipovi ne interesuju. Tri pokušaja neuspela, i kraj. Samo što sam se vratio u svoju kancelariji kad je zazvonio telefon: "Zdravo.
Ovde Tom Ford iz Cathy Hardwicka. Zovem da Vas pitam da li ste zainteresovani za piće ili večeru."

Bio sam totalno zatečen ovim, pogotovo jer sam počeo da mislim o njemu kao o uštogljenom naduvenku, pa sam odgovorio:  "Večeras i sutra imam poslovne večere. U sredu idem van grada za Dan Zahvalnosti. Može za desetak dana?" On se složio sa tim. Zatim smo proveli još nekih pet minuta pričajući, zapravo on je pričao, a ja sam pomislio: "Pa i nije tako uštogljen." Na kraju sam rekao: "Ta večera sutra uveče i nije toliko definitivna. Ukoliko bude otkazana mogu li da te pozovem u poslednjem trenutku? " Njegov odgovor je bio: "Naravno."

Kroz moje telo je narednih dvadesetčeriti časa adrenalin jurcao, pogotovo jer nije bilo nikakve poslovne večere, niti Dana Zahvalnosti koji je trebalo da provedem van grada. Ništa od toga. U utorak u 4:23 popodne sam ga nazvao, rekao da je večera otkazana i pitao da li je slobodan. Naš prvi izlazak je bio večera u jednom zaista jeftinom restoranu na Upper East Side-u. Mislim da taj restoran, Albuquerque Eats ne postoji više. Tom je sedeo i samo ćaskao. "I za deset godina ja ću prikazivati moju ličnu kolekciju u Parizu, a zatim ću postati milioner i zatim ću da uradim ovo i ono." Ja sam sve vreme mislio  Ovaj dečko je zaista naivan. Činilo mi se, kako gledam u njegove oči, da se sve oko mene vrti i da me povlači unutar sebe. Mogao sam da vidim da je on dobar čovek sa velikim srcem. To nije bila fizička stvar, koliko je bio spiritualni talas.

Ja sam imao mnogo veza I postao sam veoma sumnjicav po pitanju mnogih stvari, ali sa Tomom sam bio pazljiv da ne ponavljam greske koje sam pravio sa drugim mladicima. Mnogo puta sam bio istrosen, I naucio sam da drzim ljude na odstojanju.  I na Novu godinu 1986, nismo izasli. Ostali smo u mom malom stanu. Ja sam mu poklonio malu Tiffany kutiju, a unutra je bio kljuc od mog stana. On se uselio sutra dan.

Tom je savršeni savremeni džentlmen.  Mi smo obojica staromodni. Obojica ustanemo kada nam dame prilaze i otvaramo vrata drugima. Ukoliko imate lepe manire ljudi to primete i to cene. Na taj način pokazujete da ih poštujete. Kada sam dobio rak grla 1989. bilo je dosta ljudi sa kojima je Tom prekinuo svaki kontakt, zbog načina na koji su se poneli. Moj najbolji prijatelj i jedan od mojih mentora su umrli, jedan '87 ili '88, a drugi godinu dana kasnije, obojica od AIDSa, i mnogo je ljudi jednostavno pretpostavljalo da i ja imam AIDS, pa je bilo onih koji nisu dolazili da me posete, zato što su se plašili da će se zaraziti. Tom ih je jednostavno izbacio iz napeg života, ne bi progovorio sa njima, čak ni da ih sretne na ulici.

Ne mogu da zamislim da budem bez Toma.  Ne bih mogao da zamislim šta bi bilo ako bi se nešto njemu desilo. Za mene postoji samo jedan Tom. On je i dalje čovek koga sam upozao pre dvadesetčetiri godine, čovek koji ima dobro srce.

Out.com