Kako nastaje seksualna orijentacija - hetero ili homo?

Ko će nam se svideti i s kime ćemo želeti da budemo intimni ne zavisi od naše volje, već od fizioloških procesa u centralnom nervnom sistemu. Da li će nas privući i uzbuditi polni hormoni suprotnog, našeg ili oba pola zavisi od biološkog ustrojstva mozga i funkcionisanja žlezda.

Do skoro je, čak i u "naprednoj" Velikoj Britaniji, 17% psihoterapeuta smatralo da je homoseksualnost bolest koju treba lečiti. Međutim, ne samo što je homoseksualnost pre dvadeset godina uklonjena s zvaničnog spiska bolesti, već postoje i dokazi da su zahvati u nečiju seksualnu orijentaciju beskorisni i štetni po žrtve takve terapije.

Zablude o homoseksualnosti duboko su ukorenjene, pa je jedan od neupućenih psihoterapeuta rekao da je zabrinut što muški homoseksualci održavaju analne odnose, jer su oni glavni uzrok širenja AIDS-a. Međutim, analni seks danas je rašireniji među heteroseksualnim partnerima, a u subsaharskoj Africi, gdje je najveći broj HIV-pozitivnih, većina zaraženih su heteroseksualne žene.

Čak i među stručnjacima tolerantnim prema homoseksualnosti vlada nerazumevanje ovog fenomena. Tako je prof. Majkl King, koji je vodio istraživanje o rasprostranjenosti "antigej tretmana", u odbranu prava homoseksualaca izneo da nema ničeg patološkog u "njihovom odabiru seksualne orijentacije."

Ipak, seksualna orijentacija nije pitanja izbora.

Izbor ili biologija?

"Niko nikada nije odlučivao o tome koji će mu se pol dopadati. Ni mi koji spadamo u heteroseksualnu većinu nismo odabrali svoju orijentaciju, već smo je samo uočili i prema njoj se vodili", navodi austrijski psiholog Feliks Polster.

"To važi i za hetero i homoseksualce, kao i za biseksualce i aseksualce koje seksualna aktivnost ne zanima. Jedino što bi homoseksualci i biseksualci mogli da odluče jeste da odustanu od intimnosti s istim polom, ali nije jasno kakve bi koristi od njihove žrtve moglo imati društvo."

Seksualna sklonost ili orijentacija je afinitet prema suprotnom (hetero), istom (homo), oba (bi) ili nijednom polu (aseksualnost). Ko će nam se sviđati i s kime ćemo poželeti intimnost ne zavisi od naše volje, već od fizioloških procesa u mozgu i funkcionisanju žlezda.

Koja god bile vaše seksualne preference, znajte da su ih u najvećoj meri odredili biološki faktori, čak i pre vašeg rođenja, piše Nacional. U nauci preovladava stav da se seksualna sklonost formira najkasnije do puberteta, a verovatno i u pretpubertetskom uzrastu. Štaviše, dr. Mark Bridlov 2000. je otkrio da postoji veća verovatnoća da će muško dete biti homoseksualac ako ima starijeg brata. Ta povećana verovatnoća postoji nezavisno od toga da li su braća rasla zajedno ili ne.

Naime, hormonalni sistem majčine utrobe na neki način utiče na mozak fetusa tako da smanjuje njegovu muževnost ako je majka već rodila muško dete. U zadnjih dvadesetak godina otkrivene su i razlike u genetskoj konstituciji majki koje rađaju heteroseksualne odnosno homoseksualne sinove. Utvrđene su i odstupanja u brojnosti neurona i veličini određenih delova mozga između homo i hetero muškaraca.

S Media