www.gay-serbia.com |
- U čl. 4. se navodi definicija braka isključivo kao "zakonom uređene
zajednice žene i muškarca", a u čl.14. se navodi da se "brak zaključuje
saglasnom izjavom volje dva lica različitog pola u postupku predviđenim
ovim zakonikom". Da je bila predviđena alternativa onda bi ona bila u
sledećem stavu, ali nje nema - kategoričan je profesor Antić u izjavi za
portal Vesti.
Beogradski mediji proteklih dana uveliko su pisali o tome da prednacrt pomenutog Zakonika
uvodi gej brakove, tako što se brak definiše kao "zajednica dva lica",
što je odmah naišlo na podršku gej populacije, ali i osudu većinskog
javnog mnjenja.
Kako saznajemo, na jednoj od sednica radne grupe samo je jedna članica predložila da se zakonikom legalizuju gej brakovi, na šta je predsedavajući akademik Slobodan Perović iznenađeno uzvratio:" Gde ste zapeli koleginice?!". Uz saglasnost svih ostalih članova radne grupe, inače uglednih profesora prava i sudija, ovaj predlog je odbijen.
- Na članove komisije apsolutno nije vršen pritisak nikakvih gej lobija da se uvedu istopolni brakovi. Mislim da je neverovatna neodgovornost pojedinih novinara da i ne čitajući zakonik tvrde da u njemu piše ono što ne piše. Ako neko misli da ćemo gej brakovima brže u Evropu, grdno greši - dodaje Antić.
On pretpostavlja da su pojedini mediji bili povedeni odredbama koji govore o imovinskim odnosima unutar vanbračne zajednice, iako zakonik i vanbračnu zajednicu definiše kao "zajednicu žene i muškarca". Naime, vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, nezaposlen je ili je nesposoban za rad ima prava da ga izdržava drugi partner. Takođe imovina koju su vanbračni partneri stekli u toku zajedničkog života se tretira kao zajednička, baš kao što je to kod supružnika.
- To je humanitarni pristup, ali i praktičan jer je država je na taj
način sebe zaštitila i prevalila obavezu na vanbračnog partnera -
objašnjava profesor Antić.
Zakonik jedino predviđa da će "zajednica života lica istog pola urediti
posebnim zakonom", ali šta će taj propis sadržati i kako će definisati
gej zajednice samo se može nagađati. U svakom slučaju, kada bi se
legalizovali istopolni brakovi moralo bi se pristupiti promeni ustava
što je komplikovana pravna procedura. Zakonodavac takođe uvek mora da
gleda i spremnost jednog društva da prihvati radikalne promene, što bi u
Srbiji svakako bilo uvođenje gej brakova.
U svetu je svega 11 zemalja legalizovalo brak između istog pola, od kojih su šest u Evropi (Danska, Belgija, Holandija, Norveška, Španija i Švedska). U SAD to su učinile samo šest njihovih saveznih država. Sud za ljudska prava Saveta Evrope je prošle godine presudio da gej-brakovi nisu osnovno ljudsko pravo i da je u nadležnosti svake države članice SE da sama reguliše to pitanje!