Kad ustane pinceta i mačeta

Beograd. Ne cveta cveće, ne dolazi proleće. Biće to dugačak dan koji će ući u istoriju, 2010. godina je, 10. dan meseca oktobra. Gej aktivisti okupiće se u parku Manjež odakle Nemanjinom ulicom treba da se popnu do SKC-a. Oni koji će biti tamo, šetaće za tolerantnije društvo u Srbiji

Njujork. Osvanuo je nekoliko stepeni topliji dan nego što se prognoziralo. Biće ovo dugačak dan koji će ući u istoriju, 1970. godina je, 28. dan meseca juna. Gej aktivisti okupili su se u najstarijoj ulici West Villagea, u ulici Svetog Kristofera u Njujorku. Plan je da se 6. avenijom spuste do Centralnog Parka gde treba da održe tribine o borbi za gej prava. Oni koji su bili tamo i danas se sećaju kako im je podrhtavao glas od uzbuđenja što su deo prve gej parade u istoriji...

Istorija je rekla, a mi smo zabeležili da se ispravno sagledavanje nekog događaja može postići tek sa distancom od tridesetak godina. Prošlo je četrdeset godina otkada je u ulici Svetog Kristofera u Njujorku održana prva LGBT šetnja u znak sećanja na 28. jun 1969. godine, kada je policija upala u gej bar Stonewall i pokušala da sprovede raciju. Tada su njenu nameru osujetili posetioci bara, bilo je to prvi put da su pripadnici LGBT pružili otpor društvenoj represiji. Danas je situacija u SAD sasvim drugačija, posle četrdeset godina kristalno je jasno - zakonska zaštita za gej parove, u različitim oblicima, postoji u čak 16 američkih država. Parada ponosa je danas u mnogim američkim državama izgubila svoj politički karakter i preuzela karnevalski.

Ni u Evropi nije bilo mnogo drugačije. Najstarija evropska parada je londonska, održana prvi put 1972, samo dve godine posle prve gej parade u Americi. U Australiji je, primera radi, prva parada održana 1978. godine.

Borba za LGBT prava u Srbiji, u društvu u kojem se oni koji se ponašaju suprotno našim predubeđenjima smatraju ludim i izopačenim, nije bila nevidljiva sve ove godine, iako se činila nemogućom, a najveći rezultat usledio je prošle godine kada je izglasan Zakon o zabrani diskriminacije manjinskih grupa.

Međutim, gde i kada počinje gej aktivizam u Srbiji i koliko još vremena treba da pođe da bi se u Srbiji stvorila tolerantnija atmosfera u kojoj se pripadnicima LGBT neće uskraćivati njihovo najosnovnije pravo - pravo na život.

Lepa Mlađenović, feministkinja i aktivistkinja, i Dejan Nebrigić, aktivista i pozorišni kritičar, najzaslužniji su za pokretanje prve grupe za afirmaciju lezbejskih i gej ljudskih prava i kulture „Arkadija", koju su osnovali u januaru 1991. godine.

„Sve je počelo jednim pismom. Sećam se, pismo je stiglo iz Ljubljane na moju kuću, oktobra 1990. Poslato je bilo na desetak adresa u Beogradu, za par feministkinja i par gejova. Tada se otvarao gej-lezbejski Roza Klub u Ljubljani, i oni su pitali hoćemo li i mi da otvorimo jedan sličan Roza Klub u Beogradu. Zvao me je tada Dejan Nebrigić telefonom iz Pančeva, kome je takođe stiglo pismo, i rekao mi je: Ajde mi da se skupimo. Zbog pisma iz Roza Kluba. Dejan je telefonirao gej poznanike i tako je u stvari počelo samoorganizovanje: prvi susret je bio u poslastičarnici Moskva. Nisam nikada saznala zašto baš tamo, ali neki gej muškarci su pričali kako su tamo ranije tradicionalno dolazili gejovi na kafu. Ja sam tada već imala iskustvo okupljanja iz feminističke grupe žene i društvo, dakle nije mi to bilo neobično da sedimo zajedno zbog nekog političkog i ličnog razloga." (Lepa Mlađenović, „Opet bih bila lezbejka", Labris, Beograd, 2001)

I tako, dok se u Londonu 1992. godine održavao prvi Europrajd (evropski prajd koji se od 1992. godine održava u različitim gradovima u Evropi), gej aktivisti u Srbiji priključili su se borbi protiv militarizma i nacionalizma.

Dejan Nebrigić jedan je od osnivača i saradnika anti-militarističkog, mirovnog časopisa „Pacifik", u kome je tokom 1992. i 1993. godine uređivao gej i lezbejsku sekciju. Gej aktivizam uprkos ratu i nepovoljnoj situaciji u državi nastavio je da se razvija. Tako se 1995. godine grupa žena izdvojila iz Arkadije i osnovala Labris, grupu za lezbejska ljudska prava. A gej parada je potom 1996. godine održana prvi put u Holandiji, Austriji, Belgiji i Češkoj. Tokom 1998. u 1999. godine u Srbiji su pokrenute prve kampanje protiv homofobije, njihov izvršni direktor bio je Dejan Nebrigić i to sve do svoje smrti 1999. godine kada ga je ubio bivši dečko. Njegovoj smrti prethodile su pretnje oca njegovog bivšeg dečka, a policija kada nije bila imuna na njih, hapsila je njega. Konačno, 2001. godine Srbija je imala svoj prvi pokušaj organizacije parade ponosa, bilo je to pre nego što će zemlje u okruženju imati svoje prve parade. U Hrvatskoj je parada prvi put organizovana 2002. godine, u Turskoj 2003, u Grčkoj 2005, u Moskvi 2006, u Bugarskoj 2008. U međuvremenu, u Srbiji su nastale još neke organizacije za borbu gej i lezbejskih prava. U Nišu i Kragujevcu to je Lambda koja se zalaže za promociju i unapređenje ljudskih prava seksualnih manjina, osnovana 2005. U Novom Sadu to je NLO Novosadska Lezbejska Organizacija osnovana 2004. godine iste godine kada i kolektiv Queer Beograd.

Prošle godine činilo se da Srbija ispunjava sve uslove za bezbedno održavanje parade. Međutim, dan uoči protestne šetnje država je odlučila da se povuče smatrajući da nije dovoljno sposobna da izađe na kraj sa grupama navijača koje su najavile razbijanje skupa. U Srbiji se svakog dana rađaju ljudi koji su drugačiji. Homoseksualnost nije nikakav virus koji ćete zakačiti u prevozu ili koji vam neko može sipati u piće. U Srbiji svakoga dana homoseksualna deca odlaze u vrtić, sedaju u školske klupe, upisuju i završavaju fakultete. Stoje do vas u redu u pošti ili na kasi. To su ljudi koji baš kao i vi, nastoje ovaj život organizovati, srediti i živeti ga najbolje što umeju.

Beograd. Ne cveta cveće, ne dolazi proleće. Biće to dugačak dan koji će ući u istoriju, 2010. godina je, 10. dan meseca oktobra. Gej aktivisti okupiće se u parku Manjež odakle Nemanjinom ulicom treba da se popnu do SKC-a. Oni koji će biti tamo, šetaće za tolerantnije društvo u Srbiji.

E-novine