Montgomery Clift

Montgomery Clift je dugo smatran brilijantnim, uticajnim glumcem i izmučenim gej muškarcem.  Sada jedna od najintrigantnijih holivudskih zvezda ponovo izaziva divljenje. 

Dobro upamćen po neverovatnim dejstvom koje je njegova gluma ostavila na posleratnu filmsku publiku u filmovima kao što su Mesto pod suncem (Place in the Sun) i Odavde do večnosti (From Here to Eternity),  Montgomery Clift je podjednako znan danas kao jedna od najvećih žrtava Holivuda.  Misteriozan i osećajan, kao suprotnost ispraznim lepuškastim idolima devojčica toga vremena, Clift je prigrlio novi, prirodni stil glume, godinama pre Marlona Brandoa i Jamesa Deana, koji su ga obožavali.

Kamera je Clifta obožavala takođe.  Jedan od biografa ga je opisao kao "lice enigmatične lepote", dok je Elizabeth Taylor, njegova bliska prijateljica i česta filmska partnerka tvrdila da joj je srce stalo kada ga je ugledala prvi put.  Nakon skoro fatalne saobraćajne nesreće 1956. godine koja je ostavila traga na njegovom savršenom licu, za Clifta sada zavisnog od alkohola i lekova protiv bloga, mučenog svojom skrivenom homoseksualnošću život je krenuo stmoglavice, da bi se završio u njegovoj četrdeset petoj godini, 1966.  Marilyn Monroe, koju su i samu mučili sopstveni demoni, kao Cliftova partnerka u filmu Neprilagođeni (The Misfits) iz 1961 godine je za njega izjavila "jedina osoba za koju znam da je u gorem stanju od mene." Ali u knjizi The Passion of Montgomery Clift , izdavač University of California Press, profesorka studija filma Dartmouth koledža, Amy Lawrence je izvela akademsku autopsiju nad glumčevom ostavštinom pritom preispitujući mitove o Cliftu kao izmučenoj, samodesktruktivnoj filmskoj zvezdi.  Lawrence navodi razloge zašto nas i dalje opčinjava ovaj harizmatični glumac.

 
The Advocate: Postoji toliko mnogo biografija Montgomery Clifta i brojni vebsajtovi koji su mu posvećeni.  Koje je bilo najveće iznenađenje za Vas dok ste radili iztraživanje za knjigu?
Amy Lawrence: Bila sam impresionirana koliko je Clift lukavo shvatao svoj imidž.  Mnogi biografi ga opisuju kao nekoga ko je odbijao da učestvuje u holivudskom sistemu zvezda, ali to nije značilo da on tog sistema nije bio svestan.  On je odlično razumeo kako se imidž glumca gradi i neguje. U intervjuima ili kada je birao uloge, znao je tačno kako da oblikuje svoju glumu da izazove efekat koji želi i da se odupre pritiscima drugih da pojednostavi lik. Na primer, bio je svestan da scenaristi i režiseri žele često da od heroja načine savršenstvo, a  Clift je želeo da liku da ljudski, složen karakter koji nije uvek bio za divljenje.

Clift je često spominjan u kontekstu "gej glumca" ili u istom kontekstu sa Marlonom Brandom i James Deanom.  Šta je Cliftovo lično zaveštanje?
Brando i Dean su obojica doživljavali Clifta kao pojedinca. Brando je doživljavao Clifta kao svog jedinog konkurenta, a Dean je u njemu video idola, ideal koji treba oponašati.  Za razliku od ovih glumaca, Cliftovi najbolji radovi nisu zastareli. U filmovima Red River, From Here to Eternity, A Place in the Sun, I Confess, kao i još nekima, njegova gluma je bez greške. Njegova gluma je diskretna, inteligentna, produhovljena i duboko saosečajna bez obzira na mane lika koji je tumačio.

Insert iz filma Mesto pod suncem

Kako je činjenica da je Clift bio gej ili biseksualan kako neki nagoveštavaju, kada je to bilo još tabu, uticalo na njegov odnos prema alkoholu, drogama i na kraju njegovom ličnom sunovratu. 
Homofobija u ono vreme, koja se intenzivirala baš kada je Clift započinjao svoju karijeru, kasnih četrdesetih i ranih pedesetih godina, je sigurno predstavljala pritisak na Clifta.  Ozbiljna veza koju je on imao sa koreografom, Jeromeom Robbinsom kasnih četrdesetih je pretila da unisti karijere obojici, kada je Robbins bio ucenjen da svedoči pred Američkim aktivističkim komitetom povodom komunista i ostalih subverzivnih elemenata u Washingtonu i industriji zabave.  Ja ne bih opisala Clifta kao "tužnog mladog coveka" ili "homoseksualca koji sebe prezire" ili niti bi da ga stavljam u bilo koju drugu kategoriju u koju su obično stavljani gej muškarci u periodu od pedesetih do  sedamdesetih godina prošlog veka.  Alkoholizam utiče na svakoga. i u posleratnom periodu ozbiljna konzumacija alkohola je bila nešto kao svakodnevna pojava širom zemlje. Kada je Cliftov problem prerastao u ozbiljan alkoholizam, nije više bilo moguće ne dovoditi ga u vezu sa ozbiljnom saobraćajnom nesrecom, prepisanim lekovima protiv bloga koji su mu bili neophodni i sa njegovim profesionalnim strahom da će povređeno lice imati uticaj na njegovu dalju karijeru.  Kasnije u toku karijere, alkohol i uzimanje droga je bilo dominantno do te mere da on nije mogao da se suoči sa životom bez njih.  Paradoksalno da kada je radio sa producentima i režiresima koji ga nisu podržavali ili su bili otvoreno homofobični, uzimanje droga kao i allohol su mu pomagali koliko su ga i uništavali.

Vi spominjete i magazine fanova iz pedesetih godina koji su često koristili seksualno sugestivne naslove kao što je "Koga Monty zavarava?".  Koliko je bila poznata istina o Cliftovoj seksualnosti u ono vreme?
Clift je imao karijeru u periodu kada su magazini fanova bili konkurencija skandal magazinima, svaki od njih je obećavao "istinu" o privatnim životima zvezda. Ironično, čak ni oni najlošiji nisu želeli bilo kakvu "istinu" za sva vremena, zato što bi im to uništilo dalju priliku da muče čitaoce obećanjima o sledećem otkricu iz života slavnih.  Biografski podaci ukazuju da su oni koji su radili sa Cliftom uvek "znali" ono što zu želeli da znaju.  Isto tako i fanovi.  Svako je minimalizovao kompleksnost Cliftovih emotivnih veza sa muškarcima, starijim ženama, mlađim ženama, u nameri da održi onaj imidž glumca koji se njima najviše i dopada.

Nedavni članak u časopisu Newsweek sugeriše da publika ne može da prihvati da gej glumci igraju romantične muške uloge ako se istina o njihovoj seksualnosti zna i koriste pirmer Rocka Hudsona.  Kako se ovo odnosi na Clifta, koji je imao tako intenzivnu filmsku hemiju sa Elizabeth Taylor i drugim glumicama? 
Kada publika misli da zna nešto o glumčevoj privatnoj seksualnosti onda to postane polazna tacka za sud o njegovoj glumi, ali nikada nije obavezujuća. Ljudi najviše pozitivno sude o glumi kada je doživljavaju kao različitu od onoga što je glumac u pravom životu, ili onoga što publika o njmu zna, na primer fini glumci koji igraju psihopate, lepe glumice koje igraju ružne likove.  Ako posmatramo Clifta kao glumca, onda njegova ubedljivost u romantičnim ulogama pored Elizabeth Taylor, Olivie de Havilland ili Jennifer Jones povećava divljenje koje osećamo prema njegovom talnetu.

Drugi problem predstavlja sama istorija.  Nove generacije koje se upoznaju sa Cliftom i Hudsonom, reaguju na glumce bez prethodnog posedovanja bilo kakvih biografskih informacija o njima.  Oni su takođe manje zainteresovani za "istinu" od onih koji iskuse promenu ličnog doživljavanja glumca zbog otkrivanja njegovih tajni.  Slobodnija seksualnost kod Branda ili Deana na primer, nije dominirala njihovim imidžem.

Kako mislite da bi se odvijala Cliftova karijera da nije bilo saobraćajne nesreće 1956. godine?
Iako je ova nesreća na njega uticala izuzetno psihološki i fizički, uticala je i na publiku i kako su doživljavali dalje njegovu glumu.  Ja verujem da bi problem sa alkoholizmom i dalje postojao i da bi njegova karijera bila manje više ista.  Njegov problem sa pićem je bio primetan i tokom snimanja Odavde do večnosti, a to je bilo 1953. godine, mnogo pre same nesreće.  Tokom trogodišnje pauze nakon ovog filma, njegovo lice je poprimilo onaj naduveni izgled koji je posledica zloupotrebe alkohola.  Kada se vratio na film i snimio Raintree County 1957. godine, ljudi su bili iznenađeni koliko je ostario i nisu mogli da krive samo  automobilsku nesreću za to.

The Advocate