Hannah Free

Važnost pojedinih tema može nekad da prevazđe neke nesavršenosti. Takav je slučaj i sa filmom Hannah Free, nežnom, ali nategnutom pričom o dve žene koje se vole, ali i rastaju celog zivota.  Film se na momente graniči sa sapunicom, ali ipak na tone u saharinskih ambis, već flertuje sa nečim mnogo bitnijim, beleženjem jedne gej ljubavi.

Hannah Free, koju izvanredno tumači Sharon Gless (nama znana iz serije Cagney&Lacey), se nalazi u domu za starija lica, samo nekoliko metara od svoje životne ljubavi Rachel (Maureen Gallagher), koju u komi čuva njena lezbofobična kćer, koja ne dozvoljava Hanine posete. Hannah koja u svojim snovima priča i svađa se sa Rachel, će konačno moći da je fizički poseti kada se pojavi studentkinja Greta (Jacqui Jackson). Zainteresovana za Haninu životnu priču, Greta je intervjuiše za svoj fakultetski projekat i krišom je izvodi da poseti komatoznu Rachel.

Film je kombinacija statičnih bolničkih scena (zasnovan je na predstavi Claudie Allen) i izuzetno dirljivih flešbekova iz života ovog para tokom druge polovine dvadesetog veka. Rachel se udala, dobila je decu i nikada nije napuštala Michigan, dok je Hannah osetila da "treba da istraži svet." "Imala si svoju priliku da šetaš okolo. Sada zaboga ostani kod kuće, " jednom je prilikom pri kraju njihovog zajedničkog života Rachel rekla Hani. "Nema ničega tamo, sve je ovde. "

Uspomene koje se jedna za drugom nižu u filmu predstavljaju toliko potrebno beleženje lične istorije koja je obično suvise kvir da bi se o njoj pričalo novim generacijama. Slično mnogim drugim gej pričama, ljubavnim ili ne, mnoge Hannahe i Rachel se nalaze prekrivene plastičnim folijama u porodičnim albumima, u venčanim listovima, ili usmenoj istoriji koja se održava živom u porodicama.  Bez društvenog "lepka" koji heteroseksualne parove veže u nekom obliku inercije, homoseksualna vrsta ljubavi umire sa telima ljubavnika.

Pravi uspeh filma Hannah Free nije u njegovoj estetici, niti je u scenariju ili nekim drugim kriterijumima koje obično koristimo kada ocenjujemo kvalitet filma.  Njegov uspeh je u načinu na koji on obuhvata inače neobuhvatljivu vazdušastost sudbine gej ljubavi i materijalizuje je u iskustveno obličje. Sa identičnom političkom vaznošću filma Aimee and Jaguar, ali bez njegove epske pretenzije, Hannah Free predstavlja suštinsku ogoljenost kvir ljubavi u homofobičnom svetu i svim njegovim organičenjima. Ostaje nam da se pitamo: ukoliko niko ne gleda, da li se stvari zaista dešavaju?