Vreme je za provokaciju

Činjenica da je svetski Dan borbe protiv homofobije, 17. maj, prošao bez uličnog nasilja - za Srbiju je ozbiljan uspeh. Jedan od nesumnnjivo najzaslužnijih za prosvetiteljsku senzibilizaciju javnosti, Predrag M. Azdejković, ovdašnji gej aktivista sa najdužim stažom, tim povodom za e-novine govori o svom angažmanu, društvu koje je proteklih decenija pristalo na degradaciju zaštite ljudskih prava i planovima LGBT zajednice u Srbiji...

Šta se promjenilo tokom vašeg desetogodišnjeg angažmana u odnosu društva prema gej populaciji?

Za deset godina promenilo se mnogo toga, što, naravno, nije samo moja zasluga već svih aktivista koji su tokom godina radili na poboljšanju položaja gej populacije. Pre svega se promenio odnos medija prema gej pitanju. Sve je manje homofobičnih tekstova, što je izuzetno pohvalno. Skoro sam bio na jednoj regionalnoj gej konferenciji i moram da priznam da je u Srbiji, kada je u pitanju odnos medija prema gej pitanju daleko bolji nego u drugim zemljama u regionu. Smatram da je veoma važan doprinos medija kada je reč o poboljšanju položaja gej populacije, jer pored toga što mediji informišu oni obrazuju ljude i utiču na promenu njihovog mišljenja.

Gej populacija je mnogo snažnija i vidljivija nego što je to bilo pre deset godina. Nažalost, u unutrašnjosti je situacija još uvek očajna i to je problem kojim moramo da se pozabavimo. Gej aktivizam je za sada, kao i sve u Srbiji, fokusiran mahom na Beograd i Novi Sad. Broj javnih ličnosti iz bilo koje sfere, od politike od estrade, koje podržavaju gej prava se za deset godina neverovatno mnogo povećao, što je izuzetno pohvalno i nadam se da će se i ubuduće povećavati. Takođe, ono što treba istaći jeste da je ta podrška konkretna i ne svodi se samo na izjave „ja podržavam gej prava".

Promenili su se i pojedini zakoni, ali ja tome ne pridajem veliki značaj niti je moj aktivizam fokusiran na promene zakona. Ono što je problematično jeste da imamo pojedine zakone koje niko ne primenjuje i naša gej populacija je suviše slaba da bi te zakone koristila. Ne možete koristiti zakone koji štite homoseksualce, dok krijete da ste homoseksualac, a to čini ogromna većina. Nažalost, promenio se i ustav koji nam zabranjuje gej brakove, kao i zakon o porodici koji nam zabranjuje vanbračne gej zajednice.

Kad biste sad počinjali da se bavite gej aktivizmom, šta biste promenili u svom pristupu? Da li ste pravili neke greške koje sad ne biste ponovili?

Naravno da je bilo grešaka, ali ne toliko koliko propuštenih šansi. Za deset godina nagomilalo se puno frustracija tako da sam više puta pokušavao da prestanem da radim ovo što radim. Pravio sam pauze i pokušavao da radim nešto drugo, a kada se bavite gej aktivizmom onda ste javno obeleženi kao gej i teško je od toga pobeći. Sada ne bih pravio te pauze i gubio vreme. Prečesto iznosim svoje mišljenje, koje je mnogima skandalozno i kontraproduktivno, ali se zbog toga još uvek ne kajem i ne bih to menjao. Ne želim da postanem kalkulant, kao što su postali mnogi aktivisti koji prvo dobro razmisle kome će se zameriti ako nešto kritikuju i da li im se to lično isplati. Nadam se da nikada neću postati NVO menadžer koji se ljudskim pravima bavi zato što to donosi dobru kintu. Često me kritikuju da preterujem u svojim izjavama ili akcijama i da činim protivuslugu gej populaciji, ali zaboravljaju da se ja pre svega borim za svoja prava, jer sam i sam gej. Na početku karijere sam bio od onih koji su zastupali da treba da budemo uglađeni, da ne provociramo, kako bi se dopali većini i kako bih nas tako fine, mirisne i aseksualne prihvatili. Ne bih to menjao, jer u to vreme to je bio i jedini način, ali je dobro da se to polako menja. Vreme je za provokaciju i da se vrati seks u homoSEKSualno.

U kolikoj mjeri smatrate da časopis koji pokrećete može uticati na podizanje svijesti o postojanju različitih seksualnih opredeljenja? Da li će magazin doprineti većem postovanju različitosti u našem društvu?

Ne toliko. Ciljna grupa magazina je pre svega GLBT populacija. Aktivnosti GLBT grupa u Srbiji su pre svega usmerene ka spolja, ka podizanju svesti na povećanju tolerancije i poštovanju različitosti, menjanju zakona... ali se GLBT populacija zapostavlja. Moramo da radimo na osnaživanju GLBT populacije, jer to osnaživanje neće doći samo od sebe. Cilj magazina je baš to. Mi radimo na tome da nas većina prihvati, ali moramo da radimo na tome da i gej populacija prihvati samu sebe. Sve te godine bombardovanja da smo bolesni, manje vredni, čudovišta i monstrumi dovode do toga da sami pripadnici gej populacije počnu o sebi tako da misle i jako je teško osloboditi se toga. Magazin ima cilj da obrazuje i osnažuje gej populaciju kroz informacije vezane za kulturu i umetnost, ali i aktivizam, politiku i druge društvene teme. Trenutno smo u procesu nalaženja sredstava i nadam se da će se GayEcho magazin uskoro naći pred čitaocima. Ideja je da to bude besplatni magazin koji će se distribuirati po gej kafićima i klubovima, kao i kulturnim centrima sa kojima sarađujemo.

Šta bi mogli da izdvojite kao poseban uspjeh iz svog desetogodišnjeg gej aktivizma?

Pokretanje GayEcho portala, koji već devet godina informiše GLBT populaciju o dešavanjima u zemlji i svetu kada je u pitanju gej kulturu i aktivizam. Naročito mi je drago što smo za taj portal dobili finansijsku podršku Ministarstva kulture, što je bio prvi put da neki GLBT projekat dobije podršku od države. Merlinka - Internacionalni festival queer filma, koji je po prvi put organizovan prošle godine, iz trećeg pokušaja, za koji smo dobili Kristalnu nagradu za najbolji projekat za mlade u 2009. godini. I tu je Rainbow gej-lezbejska rubrika u mesečniku Yellow Cab, koja je trenutno jedini GLBT prostor u štampanim medijima, koja izlazi već tri godine. Kao urednik te rubrike ove godine sam nominovan za Dr. Erhard Busek SEEMO nagradu za bolje razumevanje.

Da li imate dobru saradnju sa organima vlasti? Koliko država pomaže u uspostavljanju ravnopravnosti GLBT osoba u borbi za svoja prava?

Država pomaže onoliko koliko je Evropa pritisne. Trenutno imamo situaciju da skoro sve političke partije podržavaju gej prava i gej paradu. Pomislili bi ljudi da je u Srbiji divno i krasno, ali je to daleko od istine. Mogu slobodno da kažem da je u pitanju licemerje. Ustavom su zabranjeni gej brakovi, zabranjene su i vanbračne gej zajednice i država ne čini ništa da to promeni. Zakon protiv diskriminacije se ne primenjuje, a i svi se sećamo kako je izgledalo njegovo izglasavanje. Svetla tačka je svakako Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ali to ministarstvo nije toliko moćno kao ostala. Mislim da se stvari pokreću na bolje, ali je meni srpska vlast toliko ogavna, tako da imam problem da vidim dalje od toga.

Uskoro bi trebalo da se pojavi vaša knjiga u kojoj ste skupili odabrane blogove i kolumne. Šta mislite kakve ce biti reakcije kritike i publike?

Ja se nadam da će biti skandalozna. Svo „zlo" koje sam objavljivao na blogu naći će se na jednom mestu u koncentrat verziji. Valjda će Slobodan Antonić da mi posveti jedan tekst na sajtu NSPM. Taj blog smatram još jednim uspehom svog desetogodišnjeg gej aktivizma, jer je doprineo da gej tema dopre do mejnstrima. Ljudi su se navikli da te tekstove piše gej osoba, to su prihvatili i o tome se više ne raspravlja i nije tema. Više su fokusirani na ono što želim da poručim. Negde sam se izborio za tu poziciju da kao gej muškarac mogu da javno pišem i pričam o društvenim temama iz jednog drugačijeg ugla.

E-Novine