Gej klubovi na tajnim adresama

Mada postoje, gej klubovi u Novom Sadu se ne reklamiraju javno, niti se po spoljašnosti lokala na bilo koji način može zaključiti da su namenjeni GLBT populaciji. Neki od njih se nalaze u samom centru, ali se o njihovom postojanju i tačnim lokacijama saznaje uglavnom „interno“, unutar GLTB krugova. Kako smatraju pripadnici ove populacije, ovakva mera opreza ne u Novom Sadu i dalje neophodna zarad bezbednosti posetioca.

Prema godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava gejeva, lezbejki, biseksualnih i transrodnih osoba, pod nazivom „Nema povlačenja, nema predaje" predstavljenom juče u Skupštini AP Vojvodine, zaključeno je da je homofobična sredina i dalje osnovni problem kako Novog Sada, tako i cele države.

- Izveštaj pokazuje deset grupa kršenja prava sa kojima se svakodnevno suočavaju pripadnici GLBT populacije. Od ugrožavanja prava na život, na rad, na seksualno opredeljenje, pa na dalje - kaže Goran Miletić, advokat za ljudska prava.

Ipak, sama činjenica da se o ovome danas raspravlja i otvoreno priča i u državnim institucijama je svojevrstan uspeh. Pomak je, smatraju u „Gej strejt alijansi", vidljiv i po tome što je društvo napokon prestalo da ignoriše postojanje GLTB osoba.

- Uz uspehe i neuspehe koje smo imali tokom prošle godine, neosporno je jedno: više niko ne može da kaže da GLBT osobe u Srbiji ne postoje. Država je počela da se odgovornije odnosi prema ovom pitanju, postali smo vidljivi i stvari se kreću na bolje - izjavio je Boris Milićević, predsednik „Gej strejt alijanse".
- Nisam nikada pomislio da se javno deklarišem kao homoseksulac, jer smatram da u ovom gradu, kao i u celoj državi, treba još dosta vremena da prođe kako bi hetero ljudi shvatili da to što sam gej ne znači da sam bolestan, devijantan i perverzan - kaže jedan Novosađanin, uz molbu da ga predstavimo kao Zorana, iako to nije njegovo pravo ime.

Prvi pokazatelj opravdanosti sumnje da Novi Sad izgleda, ipak, nije sredina dovoljno prijateljski naklonjena homoseksualcima, naš sagovornik pokazao je odmah na početku razgovora, tražeći da mu se ne objavi pravo ime, pa čak ni inicijali.

- Vremenom ti ovo postane normalan način razmišljanja. Naučiš se da u razgovoru ne pominješ stvari koje te mogu razotkriti, vodiš računa o tome da ne pokazuješ preveliko interesovanje za sve što je „isuviše sofisticirano" za jednog hetero muškarca. Ako ste u javnosti zajedno, emociju prema partneru ne pokazuješ ni najsitnijim gestom, već si, naprotiv, i nešto grublji nego što po prirodi jesi - kaže Zoran, koji se ovim pravilima rukovodi već 14 godina.

Otprilike je tada definitivno prihvatio činjenicu da ga ženski pol ne privlači i da je zapravo homoseksualac. Njegova seksualna orijentacija poznata je samo njegovoj majci i najužem krugu prijatelja. Ostali mogu samo da naslućuju.

Ipak, ocenjuje naš sagovornik, stvari su se u poslednjih par godina promenile na bolje.

- Sama činjenica da vi danas pišete tekst na ovu temu potvrđuje da se kolektivna svest Novosađana donekle ipak izmenila. Tu su i neki mladi ljudi koji se, iz raznih ubeđenja, bore za seksualnu ravnopravnost svih nas. A danas je u Novom Sadu čak postalo i „in" imati prijatelja homoseksualca - kaže naš sagovornik. On šaljivo dodaje i da su popularne serije „Vil i Grejs" i „Seks i grad", uradile za homosaksulace ono što još „nijednoj organizaciji posvećenoj borbi za GLBT prava nije pošlo za rukom".

Blic