Žan-Fransoa Teral : Pravi Srbi aplaudiraju Marseljezi

Francuski ambasador u Beogradu Žan Fransoa Teral u ekskluzivnom intervjuu za Press kaže da prošlonedeljno prebijanje francuskog državljanina Brisa Tatona u centru Beograda nije poremetilo odnose naše dve zemlje.

On ističe da je od predstavnika vlasti, ali i od „ogromnog broja običnih građana", dobio bezbroj izjava podrške, i dodaje da od pravosudnog sistema Srbije očekuje oštre kazne za huligane koji su pretukli Tatona.

- Ne mislim da će gnusno linčovanje, čija je nevina žrtva bio Bris Taton, suštinski da utiče na odnose između Francuske i Srbije. To je gest huligana i bitangi kakvih ima svuda u svetu, pa i u Srbiji. Ipak, tačno je da je u Francuskoj, a pogotovu u Tuluzu, ovaj događaj izazvao snažne emocije javnog mnenja i da ovaj tužan događaj baca senku na Srbiju. Uz to, ipak želim da kažem da sam dirnut mnogobrojnim izjavama podrške i žaljenja koje nam zbog ovog događaja upućuju kako predstavnici srpske vlasti, tako i obični građani.

Kako ocenjujete akciju Vlade Srbije i pravosudnih organa u vezi sa ovim incidentom?

- Policija Srbije, sa kojom tesno sarađujemo, vrlo dobro je obavila posao. To smo videli prilikom brzog hapšenja napadača. Sada je neophodno da tužilaštvo brzo reaguje, kao i da pravosuđe uradi svoj deo posla. Za nas bi bilo potpuno neshvatljivo ukoliko učesnici ovih događaja ne bi bili oštro kažnjeni.

Kako se lično vi danas, posle ovog incidenta, osećate u Srbiji?

- Nisam siguran da su Bris i njegovi drugovi napadnuti u Beogradu zato što su Francuzi. Po mom mišljenju, ono što je motivisalo ove huligane jeste mržnja prema „drugačijem", prema „stranom". Za mene lično ništa se nije izmenilo. Ipak, moj zadatak je da apelujem na svoje sunarodnike Francuze koji dolaze u Beograd ili žive u Beogradu da budu obazrivi i skrenem im pažnju na rizik od tog nasumičnog i slepog nasilja.

Može li se na osnovu poslednjih incidenata, prema vašem mišljenju, govoriti o porastu nasilja u Srbiji?

- Ne mislim da je u Srbiji nasilje u porastu. Fenomen huligana oduvek je i svuda postojao. Ono što bi bila specifičnost Srbije je veza koja postoji između tih grupa i nacionalističkih pokreta ekstremne desnice. Treba se podsetiti da je u toj sredini, među tim grupama, Željko Ražnatović Arkan regrutovao svoje ljude u vreme režima Slobodana Miloševića. Ipak, ono što mi se čini važnim jeste odlučna akcija države protiv huligana, kao i apeli nekih srpskih političara.

Kako biste nekom strancu opisali Srbiju u kojoj na desetine hiljada ljudi aplaudira „Marseljezi", i u kojoj nekoliko huligana tuče Francuze?

- Duboko verujem da oni koji su pozdravili i tapšali „Marseljezi" predstavljaju pravu Srbiju.

Da li će Francuska ili porodica povređenog Tatona tražiti odštetu od Srbije?

- Sada nam je najvažnije da Brisu bude što bolje i da se što pre oporavi. Posle toga ne znam šta će uraditi njegova porodica, ali ću im sugerisati da obavezno podnesu tužbu protiv napadača.

Kako ocenjujete otkazivanje Povorke ponosa i tvrdnju policije da učesnicima Povorke nije mogla da garantuje bezbednost u centru Beograda?

- Potpuno razumem da je vlast, nakon napada na Brisa, strahovala da će doći do novih incidenata koji bi poslali veoma lošu sliku o Srbiji. Međutim, uz sve razumevanje situacije, naglašavam da mi je jako žao što nije došlo do te manifestacije, jer je u jednoj pravnoj državi pravo na okupljanje i pravo da se mišljenje izrazi mirnim putem normalno i legitimno pravo.

Kakav je vaš stav o Povorci ponosa i da li biste se priključili okupljenim građanima na ovoj manifestaciji?

- Poštovanje ljudskih prava moralo bi da se odnosi na LGBT osobe kao na sve druge građane. To uključuje, naravno, individualne slobode, pravo na životne izbore, pravo da javno izraze svoje mišljenje. To je pitanje tolerancije i poštovanja pravne države, koje je sastavni deo evropskih vrednosti. Što se tiče mog učestvovanja u gej paradi, ono ne bi bilo kompatibilno sa obavezom ambasadora da bude uzdržan. Ali, moram da podsetim da Francuska daje svoj doprinos na međunarodnoj sceni u borbi protiv homofobije i svih oblika diskriminacije.

Ima li Francuska problema oko organizacije gej parade?

- Gej parada se u Parizu i u velikim gradovima Francuske obeležava dugi niz godina bez nekih ozbiljnih incidenata. To je momenat za LGBT zajednicu da iznese svoje zahteve, kao što bi svoje zahteve iznela bilo koja druga grupa građana. Gej parada više ne izaziva neprijateljske reakcije u Francuskoj i policija radi sve ono što treba da bi se izbegli incidenti.       

S. Marjanović