Scissor Sister

Del Marquis, gitarista Scissor Sistersa priča o promociji svog solo albuma "Litter to Society", o skidanju odeće i budućim planovima benda.

Bez obzira koliko neodoljivo Del Marquis, gitarista Scissor Sistersa, izgleda u pantalonama sa visokim strukom, uvek mu se desi da ga neko zaseni. Takav je život kada si u bendu koji ima zanimljivog i magnetno blještavog Jake Shearsa, koji jednostavno voli da se svlači na sceni. Medjutim, sada su svi pogledi uprti na Marquisa. Nakon što je objavio dva EPa prošle godine, sada predstavlja Litter to Society, koji je nastao kao saradnja sa vizionarem i videografom Embryoroomom, kao treći deo svog četvorodelnog solo projekta.  Out se našao sa Marquisom koji živi u Brooklynu, N.Y.

Out: Kakvi su ti planovi? 
Del Marquis: Upravo sam se vratio iz teretane i sada radim. Imamo studio u kući.

Da li si uradio dovoljno u poslednjih nekoliko meseci? 
[Smeh] Tako bi trebalo. Uključen sam u produkciju i distribuciju muzike na kojoj radim, tako da mi ono što se dešava posle pravog posla oduzima dosta vremena i manje je zahvalno.

Sada je sva pažnja usmerena ka tebi zbog solo projekta koji si uradio. Kao član Scissor Sistersa to obično nije tako, jer Jake privlači najviše pažnje. Kako se čini sada kada si ti "kurva željna pažnje"? 
Kurva je prava reč, zato što ja zaista  ... [smeh]. Na žalost zaista moraš da znaš da ono što si uradio vredi nešto. Ti sam možeš u to da veruješ od pocetka, ali je cela stvar u tome kako da u to ubediš i druge ljude. To je od prilike kao da vičes "Gledajte me!" i pokušavaš da nađeš način da privučes pažnju ljudi, a da nisi kompletna kurva. Neki put pažnja prija, a neki put je negativna, i mislim da prepoznajem moju ulogu u Scissor Sisters sada kada sam u centru jednog drugog projekta. To je sasvim drugačiji svet. Set drugačijih odgovornosti tako da ne znam kako da se zapravo nosim sa tim. Mislim da želim više pažnje za ovaj projekat, to je sigurno.  
 
Dopala mi se momentalno pesma "I Believe in You". 
To je na neki način čudna pesma. Zapravo je obrada Bob Dylana. Uradio sam je iz posebnog razloga, i osećam kao da je pesma dalje napredovala, tako da sada ne želim da definišem razloge iz kojih sam je snimio. Nisam najveći fan Boba Dylana. Nije da ga ne volim, ali pošto nisam bio toliko upoznat sa originalom bilo mi je na neki način lakše da snimim sopstvenu verziju pesme. Mislim da mi je to dalo neku slobodu.

Kako ti se čini da radiš bez grupisa? 
Nisam uradio ovaj projekat apsolutno sam. Imao sa koproducenta koji je bio bitan za zvuk, i zaista sam zadovoljan produkcijom. Mislim da zvuk zvuči kao na zaista velikoj i skupoj ploči, samo što to nije. Nije ni bilo jeftino, ali mislim da smo učinili da zvuči zaista veliko i skupo. [smeh]. Takođe imam neke prijatelje sa kojima radim na videu i oni su mi pomogli. Distribuirali smo materijal direktno iTunesu, i zajedno radimo dizajn, tako da nisam sam, ali je definitivno manja mašina i potrebna je intenzivna energija da bi je pokretala.

Ti ne radiš sa ljudima sa kojima si obično radio, Scissor Sisters. 
Ne, i nedostaju mi [smeh]. Nije da ih ne viđam, ali bih u suprotnom propustio ovo iskustvo i zaista sam srećan što sam mogao sve to da radim, i dalje ću voleti da ovo radim, ali mi je ovo iskustvo omogućilo da cenim ulogu koju sam igrao u bendu i da razumem o suštinu benda.

Biti u bendu je zaista posebna stvar, nije to tako nešto što se samo desi, i ja zaista uživam u društvu članova mog benda.

Zašto si odlučio da napravis solo projekat? Da li da bi popunio prazninu između dva Scissor Sisters albuma? Muzičko povlačenje?
Previše razloga. Po prvi put sam osetio da imam nešto da kažem. Ja nikada nisam zapravo pisao stihove i osetio sam da to sada moram da učinim. Ne znam koji je konkretno bio razlog , ali ja sam bio prosto prinuđen. Bilo je kao da moram da uradim nešto sa mojim imenom, kao neku vrstu mog pečata.  Možda je to neka vrsta zadovoljavanja sopstvenog ega, ali je potrebna.  
 
Postoji pravi vajb osamsedetih u tvoj albumu. Ko je iz tog perioda uticao na tebe sada? 
Ima ih mnogo. Za ovaj album sam imao nekoliko uzora - Trevor Horn produkcija, ABC i Frankie Goes to Hollywood kao i Welcome to the Pleasuredome. Tu su takođe i Tears for Fears, Songs from the Big Chair je odličan album, zaista melodičan, odlično zvuci. Ima nekih zaista iznenađujuće eksperimentalnih tonova tamo, ali nikada nauštrb melodije. Zatim Thomas Dolby, dosta plavookog sola, kao što su Style Council i Prefab Sprout. Ima svega i svačega, zato sam i odlučio da muziku grupišem kao EPove, zato što sam na kraju imao kolekciju pesama za koju nisam bio siguran da bi činile celinu na album. Bilo je 16 ili 17 pesama i ja sam pomislio da je bolje ako one sačinjavaju manje segmente. 

Kako je tvoj alger ego, Viz, koga smo videli u kratkim digitalnim video spotovima koje idu sa muzikom, različit od tebe? 
On je pre moj id. Njegove pesme su veoma osećajne i on sam je osećajan, i vi vidite njegovu ličnost pre nego što prođe kroz transformaciju, i mislim da na neki način mogu da uvidim razlog zašto sam počeo da stvaram ovu muziku. Ja sam se osećao kao da prolazim kroz transformaciju, i da bi na neki način pomogao sebi da razumem i zabeležim sve to, ja sam snimio ove pesme. Sada vi na sličan način vidite ovaj lik koji je emotivan, potpuno ljudsko biće, kako prolazi kroz transformaciju i postaje negativan, i zaista nisam siguran kako je on dospeo ovde [smeh]. Tako da je to ono "nastaviće se ...".  
 
Znači biće toga još? 
Da, to je serija koja je u toku i najverovatnije ćemo napraviti digitalni duži video.

Da li sada radiš na nečemu zajedno sa Scissor Sisters? 
Sada radimo na našem trećem albumu i ima dosta dobrih pesama [smeh]. Jake i Babydaddy ne mogu da prestanu da pišu. Mislim da imaju neku bolest. Imamo tonu odličnih pesama, i nadam se da ćemo uspeti da ih upakujemo uskoro, ali ne želim da previše najavljujem.  
 
Kako izgleda kada se radi bez Paddy Booma? 
On je moj prijatelj; viđam ga bez obzira da li je ili ne u mom bendu. Sada imamo drugog bubnjara (Randy "Real" Schrager) i on je odličan.  Radili smo sa jednim drugim bubnjarem na kraju prošle turneje kada je Paddy bio bolestan, tako da je sve u svemu ova promena bila bezbolna. Sviđaju mi se  veoma oba bubnjara, i ništa ne znači što Paddy više nije u bendu, on se i dalje bavi muzikom, i ja se i dalje družim sa njim.

Jake je prilično poznat po tome što se skida na sceni. Da li si ti malo skromniji? 
Pretpostavljam da jesam. Ne znam. Da sam ja frontmen benda, kao što nisam, i da nastupam pred ogromnom ... [smeh]  ne znam. Ko zna? Ponekad kada nastupaš kao da si opsednut. Znam da je to u njegovoj DNK. On jednostavno voli da je go, što verovatno nije u mojoj DNK. Mislim da ga odeća iritita. Čini mi se da je on najviše svoj kada ima što manje odeće na sebi.

Nama se to dopada, tako da što da ne? 
Upravo tako. 

A tvoje malje na licu, ispod njih ti imas pravi bejbi fejs.
Pa, da.

Da li je taj bejbi fejs prokletstvo ili blagoslov? 
Nemam problema sa tim. Ukoliko želim da izgledam malo starije, onda pustim bradu. To je i zato što sam se i malo ulenjio pa nisam hteo da se brijem.
 
Da li ti traže da pokažeš ličnu kartu kada si obrijan? 
Nisam se brijao već neko vreme. Iovako ti svi traže ličnu kartu u poslednje vreme. Samo da znaš imam čak i sede koje rastu, i ljudi mi i dalje traže ličnu kartu.

Ne farbaš ih? 
Ne. Ne želim da se posle ispira, mislim da to izgleda zaista čudno [smeh]. Taj George Hamilton tip ispiranja? Ne, nije to za mene.  
 
Del Marquisov digitalni album, Litter to Society,  je dostupan  na iTunes i na www.delmarquis.com.

out.com