Svet viđen očima žena

Beograd se našao na listi od svega četrdesetak gradova sveta u kojima se održavaju festivali fokusirani na žensko filmsko stvaralaštvo. „Žensko oko sveta" je naziv prvog Festivala ženskog filma u organizaciji Antritrafiking centra (ATC) koji će se održati u srpskoj prestonici, kao prvom gradu u regionu, poslednjeg vikenda maja (od 29. do 31. maja) u Domu omladine.

Publika nenaviknuta na ovakav filmski koncept imaće priliku da vidi neobične i intrigantne priče, među kojima su i ostvarenja prikazana na Berlinskom, Kanskom i festivalu „Sandens".

„Predstavljamo filmove koji nisu pravljeni radi slave, novca ili ispunjavanja ega. Filmove onih žena čiji glasovi treba da se čuju i misli da se vide na velikom platnu. Oni dolaze iz najrazličitijih delova sveta, onih o kojima ne znamo dovoljno i drugih koji su nam bliski", kaže Čarna Manojlović, jedna od selektorki Festivala.

U glavnom programu festivala biće prikazano 13 filmskih ostvarenja (kratkometražnih, dugometražnih, igranih i dokumentarnih) koji obrađuju teme važne za žene i društva širom planete.

„Ideja nije da se prikaže beznađe, naprotiv - ovo su filmovi lepote, vedrine, snage i vrednosti - umetničke i ljudske. Za nas je Festival prvenstveno proslava i podrška kreativnom potencijalu žena", objašnjava Sandra Ljubinković, direktorka ATC. Festival otvara dokumentarac Pjetre Bretkeli „Umetnica i sudanski blizanci" (The Art Star and the Sudanese Twins) koji je izazvao komešanja na festivalu „Sandens" prošle godine.

Ovaj provokativni film prati napore njujorške konceptualne umetnice Vanese Bikrof da usvoji dvoje siročadi iz Sudana. U njemu se otvara niz intrigantnih pitanja, među kojima je i ono da li međunarodna usvojenja predstavljaju novi vid zapadne eksploatacije.

„Sa svakim svojim filmom gajim nadu da ću izazvati debate. U ovom postoje mnoge linije priče - sama Vanesa Bikroft, majčinstvo, pitanje genijalnog umetnika, međunarodna usvojenja, kolonijalizam, eksploatacija", kaže Pjetra Bretkeli.

Tokom 16 meseci kamera prati Vanesu koja često sa brutalnom iskrenošću izlaže istinu o svom životu - kreativnom procesu, borbi sa depresijom, odnosu sa mužem i ljubavi prema bebama Medit i Mongoru Akotu. Videćemo kako će njena želja da pruži zaštitu i ljubav blizancima iz afričkog sirotišta uticati na njenu umetnost i lični život. Tokom filma ona postavlja sebi pitanje da li je ona samo još jedna bogata slavna belkinja koja hoće da usvoji egzotično dete.

Ona je dve sudanske bebe fotografisala dok ih doji u isto vreme, u blaženom raspoloženju, sa belom pozadinom. Tako je blizance koje je pronašla prvog dana boravka u Sudanu unela u svoje delo koje je provokativno i kontroverzno. Vanesa Bikrof je dospela u centar pažnje svojim slikama grupa nagih žena koje stoje nepomično, a kritika nikako nije mogla da se odluči da li je tu reč o feminizmu ili eksploataciji.

Gošća festivala biće Lina Manimekalai sa kojom će publika moći da razgovara nakon projekcije njenog filma „Boginje" (Goddesses). To je priča je o tri žene koje ruše pravila tradicionalnog indijskog društva izdržavajući se neobičnim zanimanjima - jedna je grobarka, druga ribarka a treća pogrebna pevačica. Manimekali je prikazala Indiju kakvu nismo videli ni u „Milioneru sa ulice".

Barbara Kaspar autorka je filmskog eseja „Ko se boji Keti Aker?" (Who's Afraid of Kathy Acker?) o kontroverznoj spisateljici i pank ikoni čiji su radovi istovremeno preispitivali i rodne podele i pitanja seksualnosti i literarne kanone u periodu od sedamdesetih do devedesetih. Keti Aker je svojom literaturom, video radovima i samom svojom pojavom zauvek pomerila granice umetničkog i ličnog izraza i time šokirala mnoge.

Film je žanrovski neodređen i složene strukture koja uključuje animacije, arhivske snimke i dokumentaristička sećanja osoba poput Vilijama Barouza, Karoli Šniman i Ričarda Hela.

„Četiri žene jednog muža" (Four Wives - One Man) je naziv švedsko-iranskog filma rediteljke Nahid Person koji nam daje portret poligamne porodice u ruralnom iranskom selu. Personova otkriva zamršenosti odnosa između četiri žene, njihovog muža, tašte i mnogobrojne dece.

Duhovita ali i dirljiva ova priča prati svakodnevne živote žena koje su i ogorčene protivnice i saveznice u borbi za i protiv njihovog muža. Bez senzacionalizma i sentimentalnosti, film pruža jedinstven uvid u praksu poligamije i njene posledice na žene koje u njoj žive.

U glavnom programu biće prikazano i ostvarenje „Zlatno doba" (The Time of Their Lives) rediteljke Džoslin Kamak, koje na veliko platno donosi ne tako uobičajenu temu starosti - priču o tri vremešne dame koje, uprkos poodmaklom dobu, vode aktivan i angažovan život. Glavne protagonostkinje su Rouz (101), bivša novinarka, seksualni terapeut, savetnica i danas najstariji novinski kolumnista, zatim Heti (102), veteran u antiratnim kampanjama i Alison (87), romanopisac, nekada posvećeni član Komunističke partije.

One su stanarke nesvakidašnje rezidencije za aktivne starije ljude u Londonu. Strastvene, odlučne i pune ambicija, iako svesne blizine kraja njihovih života, ove tri akterke daju filmu jedinstvenu perspektivu čineći ga toplim, šarmantnim i istinski inspirativnim.

Publika će nakon projekcije moći da razgovara sa autorkom filma, a gošća Festivala ženskog filma biće i Tereza Šehter, autorka filma „Bila sam tinejdž feministkinja" (I Was a Teenage Feminist). Ovaj dokumentarac će pokušati da odgovori na pitanja zašto je u današnje vreme, nekim mladim, nezavisnim i progresivnim ženama nelagodno da se identifikuju kao feministkinje i da li je feminizam mrtav, hibernira, ili je samo skriven? Sa kamerom u ruci i neicrpnim smislom za humor, Tereza Šehter je krenula na duhovito, inspirativno i veoma lično putovanje u srce feminizma ne bi li saznala da li ovaj pokret i dalje može da bude izvor lične i političke moći.

U filmu „Tražeći pravu" (Searching 4 Sundeep) režiserka Popi Stokel odlučuje da „istraži" mogućnosti ostvarenja veze preko interneta usred brojne gej zajednice u Sidneju. Na njeno iznenađenje i oduševljenje, ona uspostavlja duboku onlajn vezu sa Sandip Virdi, koja potiče iz tradicionalne porodice Sika, neizmenjene dugogodišnjim životom u Engleskoj. Kada se njihovo nevino flertovanje pretvori u pravu povezanost, Popi šalje Sandipi kameru i publika posmatra kako se njihova virtuelna veza razvija. Na trenutke humorističan, ali i duboko promišljen, ovaj film prati vezu dve žene tokom dve godine u dirljivom istraživanju seksualnosti, religije, globalizacije i kulture viđene kroz objektiv ove jedinstveno moderne ljubavne priče.

Filmska autorka Kristin Velš predstaviće film „Sudbina Don Krej" (Finding Dawn) koji se bavi medijski potpuno nezazapežnim slučajevima preko 500 nestalih i ubijenih kanadskih Aboridžinki. Krenuvši u potragu za Don krej i drugim nestalim ženama, Velšova se susrela sa porodicama nestalih, sa preživelim žrtvama brutalnog nasilja i sa aktivistima u borbi protiv nasilja nad ženama. Ti razgovori otkrivaju nam duboke istorijske i socio-ekonomske razloge koji doprinose epidemiji nekažnjavanja nasilja nad ženama, ne samo u Kanadi već i u čitavom svetu.

Festival će zatvoriti film „Žene preko nišana" (The Sari Soldiers) Džuli Bridžam. Snimana tokom tri ključne godine u novijoj istoriji Nepala, ovo je izvanredna priča o naporima šest žena da utiču na budućnost svoje zemlje tokom eskalacije građanskog rata maoističkih pobunjenika i rojalista.

Devi, majka nestale petnaestogodišnjakinje, svedok je mučenja i ubistva svoje nećakinje od strane Kraljevske nepalske vojske. Ona se posvećuje trogodišnjoj borbi da otkrije sudbinu svoje ćerke i da vidi pravdu na delu. Film prati nju i još pet hrabrih žena: maoistkinju i komandirku Kranti, oficirku Kraljevske nepalske vojske Radžani, Krišnu, monarhistkinju iz ruralnog dela zemlje koja vodi pobunu protiv maoista, Mandiru, advokaticu ljudskih prava i Ram Kumari, studentkinju aktivistkinju koja organizuje proteste zalažući se za demokratiju u Nepalu.

Posetite sajt festivala: www.fzf.rs