"Parada ponosa" na leto 2009.

Udruženja građana Gej strejt alijansa (GSA) i Labris započeli su s organizacijom Parade ponosa (Pride day) koja će se održati ovog leta u Beogradu. Predstavnik Gej strejt alijanse Boris Milićević izjavio je na konferenciji za novinare da su ova dva udrženja potpisala Memorandum o saradnji na organizaciji parade.

"Građanke i građani Srbije, bez obzira na svoju seksulanu orijentaciju, izraziće na javnom događaju svoje legitimne težnje u borbi za ostvarivanje potpune ravnopravnosti u društvu", rekao je Milićević, uz naglasak da je i policija u Srbiji promenila odnos prema LGBT populaciji.

"Mislimo da je 2009. godina odlučujuća kada će LGBT populacija da pobedi strah i da pređe iz uloge žrtve u ulogu borca za ravnopravnost svih građana. Bitno je što imamo podršku širokih slojeva društva, nevladinih organizacija, političara", naveo je Milićević i dodao da međunarodne organizacije "pažljivo prate šta se dešava sa položajem LGBT osoba u Srbiji".

On je saopštio da je u toku potpisivanje Proglasa za javnost Srbije "Neka bude Parada ponosa" koji je već podržalo 48 domaćih nevladinih organizacija, među kojima su i manjinske grupe i organizacije koje štite prava hendikepiranih.

"Država ranijih godina nije bila spremna, nismo imali podršku ni političkih stranaka, ni medija, ni sindikata, ni međunarodne zajednice. Danas imamo i dobru komunikaciju s policijom, imamo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kao i ombudsmana", rekao je Milićević.

Na pitanje "Borbe" da li će smatrati uspehom ako i pored "povoljnije" društvene klime, na paradi bude isti broj policajaca, kao i učesnika ovog skupa, Milićević je rekao da će uspeh biti i to da se parada dogodi.

Predstavnica organizacije Labris, Dragana Vučković, navela je da Parada ponosa nije provokacija niti paradiranje sa negatinom konotacijom.

"Parada ponosa je nešto što je osnovno ljudsko pravo, odnosno pravo na mirno okupljanje. To je politički protest, politički marš, povorka kojim jedna marginalizovana grupa u društvu vrlo jasno upućuje određene političke zahteve državi, onima koji vode tu državu, skreće pažnju na sebe, postaje vidljiva i doprinosi poštovanju ljudskih prava", rekla je ona.

Vučković je podsetila da se ove godine obeležava 40 godina svetskog LGBT pokreta, koji je nastao iz mirovnog, ženskog i antirasističkog pokreta.

Proglas "Neka bude parada ponosa" potpisali su i članice Koalicije protiv diskriminacije, Evropa nema alternativu, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, Inkluzivni pokret, Beogradski centar za ljudska prava i druge organizacije.

Prvu i jedinu paradu sprečili desničari

Najavljena manifestacija imaće podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava, rečeno je "Borbi" u ovom Ministrastvu. Kako saznajemo, u budžetu Ministarstva ne postoje finansijska sredstava za podršku javnim skupovima i najavljena podrška biće isključivo moralna i principijalna.

Da podsetimo, prva i jedina gej parada u Beogradu organizovana je 30. juna 2001. Sprečilo ju je oko hiljadu desničara, pripadnika "otečestvenog" pokreta i navijača fudbalskih klubova "Rad" i "Crvena zvezda".

Prvi incidenti su izbili još pre početka parade, kada se na Trgu republike okupilo oko 1000 navijača i pripadnika otačastvenog pokreta "Obraz". Oni su nasilnim ponašanjem rasturili grupu učesnaika, a njih nekoliko brutalno pretukli.

Policijaca je, u trenutku izbijanja tuče, bilo nedovoljno i uglavnom nisu reagovali na vreme. Tadašnji šef beogradske policije general Boška Buha je na pitanje zašto je na ulici bilo toliko malo policije kada su grupe navijača i organizacija "Obraz" danima najavljivali da ce razbiti paradu, odgovorio: "Ne znam kako mislite malo. Ima 50 policajaca, čak i više od toga, ne znam koliko je trebalo angažovati, kao za miting od 20.000, na primer. Procenili smo da neće biti toliko tih ludaka koji bi ugrožavali, ali očigledno da mi još kao sredina nismo sazreli za takvo iskazivanje nekih svojih, da kažem, nastranosti ili kako bi to već neko rekao, ispunjavanje svojih zelja ili seksualnih sklonosti".

Protiv diskriminacije

Nedavno usvojeni Zakon o zabrani diskriminacije utvrđuje opštu zabranu diskriminacije na načelu jednakosti i propisuje oblike i slučajeve diskriminacije, kao i postupke zaštite od diskriminacije. Zakon zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti.