Gej parada na leto uz pomoć Vlade i jakih snaga policije

U Ministarstvu za ljudska prava nagoveštavaju da će gejevima pružiti principijelnu podršku, ali da neće drešiti kesu za paradu...

„Želimo da postignemo ono što je ključni momenat u životu svake gej osobe, a to je prihvatanje okoline", kaže Boris Milićević iz Gej strejt alijanse. On veruje da je policija sposobna da zaštiti učesnike skupa. U MUP-u kažu da će, kada održavanje parade bude prijavljeno, policija „postupiti po zakonu".

Organizovaćemo paradu na leto, čime želimo da postignemo ono što je ključni momenat u životu svake gej osobe, a to je prihvatanje okoline da je ta osoba gej. Pored gejeva, okupiće se i njihove porodice, prijatelji, rođaci i, time što će dati podršku, pomoći će u prihvatanju gej populacije u Srbiji. To će ohrabriti i one koji tada ne budu učestvovali na paradi da promene stvari u okruženju, da govore svojim rođacima i prijateljima o tome ko su. Da se više ne kriju i ne plaše da će to da se sazna - kaže za „24 sata“ Boris Milićević, predsednik „Gej strejt alijanse“. Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kaže da će najavljena gej parada imati podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava i da je sloboda mirnog okupljanja jedno od osnovnih ljudskih prava.

- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava podržava svakoga ko želi da u skladu sa zakonom koristi svoja prava. Mi u budžetu nemamo finansijskih sredstava za podršku javnim skupovima. Sam organizator snosi troškove javnih skupova - kaže Karadžić za „24 sata“. S druge strane, javno iskazivanje seksualnosti predstavlja trn u oku Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- Javno izražavanje bilo koje seksualne orijentacije vređa pravo građana na privatnost i porodični život, a vređa i njihova verska uverenja, kao i neprikosnovenost dostojanstva ličnosti - kaže episkop bački Irinej.
Dragana Vučković iz organizacije za lezbejska prava Labris smatra da je u pitanju licemeran odnos prema pravima gejeva i lezbejki.

- Po tom mišljenju, u redu je da postoje gejevi i lezbejke, sve do trenutka kada izađu na ulicu i uhvate se za ruke dok šetaju. Onda je to odjednom problem, a nije problem kada se heteroseksualni parovi drže za ruke - kaže Vučkovićeva.

Gejevi veruju da će ih policija zaštititi

U policiji kažu da održavanje gej parade još nije prijavljeno. „Nijedan takav skup nije nam još prijavljen, a kada organizatori obaveste Ministarstvo o održavanju skupa, ono postupa po zakonu o javnom okupljanju“, kažu za „24 sata” u MUP-u. U Gej strejt alijansi imaju poverenja u policiju. „Na dosadašnjim skupovima policija je pokazala da je sposobna da obezbeđuje i štiti”, kaže Boris Milićević. Podsetimo, prva gej parada u Beogradu organizovana je u junu 2001. godine i nasilno je prekinuta od strane pripadnika pokreta „Obraz“ i navijača fudbalskih klubova.

Skupština sutra o Zakonu o zabrani diskriminacije

Predlog zakona o zabrani diskriminaciji, koji će Skupština Srbije danas razmatrati, zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovest.

Diskrimanacija je, prema zakonu, zabranjena i po osnovu političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Zakon je predlozen po hitnom postupku jer je jedan od uslova za stavljanje Srbije na belu šengen listu, ali i zbog jačanje socijalne odgovornosti prema građanima i poboljšanja uslova života i rada svih građana Srbije, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva.
Predloženi zakon utvrđuje opštu zabranu diskriminacije na načelu jednakosti i propisuje oblike i slučajeve diskriminacije, kao i postupke zaštite od diskriminacije.

Tim zakonom ustanovljava se poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Nadležnost poverenika je da ukazuje na nedozvoljene oblike ponašanja i da izriče preventivne mere opomene.

Zakon predviđa i sudsku zaštitu od diskriminacije, a propisano je da su kazne prekršajne, u skladu sa Zakonom o prekršajima. Zakon utvrđuje da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.

Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, a svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udružvanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje.

Taj zakonski predlog povučen je iz skupštinske procedure 4. marta, dan pre nego što je trebalo da se nađe na prvoj sednici redovnog prolećnog zasedanja republičkog parlamenta. U skupštinsku proceduru vraćen je prošle nedelje nakon što su razmotrene primedbe verskih zajednica.
Ključne primedbe verskih zajednica bili članovi 18. i 21, koji se odnose na zabranu diskriminacije u pogledu verskih prava i seksualne orijentacije.
Prema rečima ministra za rad i socijalna pitanja Rasima Ljajića čije je ministarstvo predlagač, odbačene su primedbe verskih zajednica koje bi promenile karakter zakona, a prihvaćene su pojedine sugestije i neki termini su precizirani.

U članu 18. je precizirano da se neće smatrati diskriminacijom postupanje sveštenika i verskih službenika koje je u skladu sa doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom.

Iz člana 21. izbrisan je stav tri koji se odnosi na tranšeksualce, jer je njegova suština sadržana u drugim odredbama istog predloga u kojima je predviđena zabrana diksriminacije prema rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji.