Oslobodili smo se ispred Sava centra

Nedavnom zabranom prezentacije izveštaja o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji Gej-strejt alijanse i povlačenjem antidiskriminacionog zakona ponovo su osobe manjinskih seksualnih orijentacija našle na meti državnih i crkvenih institucija. No umesto već viđenih scena premlaćivanja, u Beogradu su se održale dve javne manifestacije koje su podržale borbu LGBT osoba na ravnoporavnost.

U intervju za e-Novine Boris Milićević, predsednik Gej-strejt alijanse kaže da je ono što se događalo bilo u stvari kontraproduktivno za one koji mrze i koji tu mržnju šire, a da povlačenje LGBT osoba nije više opcija. „LGBT osobe više ne strahuju. Ne postoji panika, beg. To je užasno bitno. Za razliku do 2001. godine kada su internet forumi na temi o gej prajdu bili prepuni pretnji poput spalićemo vas, zaklati... sada se priča o tome kada će i kako ići sa kim, kako planiraju da se zabave i svi očekuju da će se sigurno vratiti kući."

• Šta se promenilo?
Svašta. Gej pokret je ojačao. Te 2001. godine je postojala jedna lezbejska (Labris) i jedna gej organizacija u začetku (gayten). Sada u Srbiji imamo 10 formalnih organizacija koje postoje i deluju više godina. Nataložilo se dosta relevatnih faktora za aktivizam. Iskustva u javnom nastupu, jača društvena interakcija kroz internet komunikaciju, žurke... Takođe i mediji su ukapirali celu situaciju, što je vrlo bitno. Osim Kurira i Pravde koji rade prljav posao, više nema onih koji će otvoreno napasti LGBT populaciju zbog njihove seksualnosti. Bitan pomak jeste i to što imamo parlamentrane stranke koje podržavaju gej populaciju. Imamo LDP, LSV, SDU, SPO čiji je predsednik osudio otkazivanje konfrenecije za štampu u Sava centru. U okviru DS, SPS i G17+ imaš ljude koji još uvek ne smeju otvoreno da izalaze u javnost sa afirmativnim stavovima, ali nas podržavaju. Iako je to još na niovu stava, siguran sam da će uskoro raditi i na pravi politički način, a to je definisanje politike za LGBT populaciju u okviru programa partije.

• Zašto onda niste dobili otvorenu podršku od Demokratske stranke, iako je DS članica socijalističke internacionale i važi za liberalnu partiju?
Zato što balansiraju. Oni gađaju 40 odsto glasača, u zemlji gde je 70 odsto ljudi homofobično. Još kada im deo od tih 30 odsto uzmu LDP, SDU, LSV, onda se demokrate trude da budu neutralni. Ipak, moraće vrlo pažljivo da se odnose prema tome pitanju jer bi međunarodni kredibilitet mogao da im bude oštećen. U izveštaju o progresu Evropske komisije koji je potpisao Oli Ren eksplicitno je navedeno da u antidiskrimionacionom zakonu moraju da se posebno naglase Romi, nacionalne manjine, male verske grupe i LGBT populacija.

• U kakvim ste odnosima sa Socijalističkom partijom Srbije, nakon zabrane press konferencije u Sava centru?
Jedino mi je dan nakon zabrane predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić dao vizit kartu i rekao mi da se javim. Ali nisam se javio. Nema tu šta da se rešava situacija. Čovek je učinio krivično delo i naš advokat piše tužbu koja će pobediti na sudu. Bićemo uporni jer je slučaj toliko jasan. U pitanju je bila direktna i indirektna diskriminacija, čime je prekršio član 128. Krivičnog zakona koji sankcioniše povredu ravnopravnosti. Čak i da sudstvo u Srbiji zakaže, takvi slučajevi se dobijaju pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Nama je SPS bitan kada je u pitanju bezbednost LGBT osoba i rešavanje konkretnih slučajeva nasilja nad LGBT osobama.

• Kakva je situacija po tom pitanju?
Zavisi od slučaja do slučaja, tačnije od stanice do stanice. U Beogradu nemamo problema u zaštiti javnih skupova, dok je na primer u Kragujevcu policija zakazala. Isto je i sa sudovima i tužilaštvom.

• Kako ocenjuješ reakciju strejt populacije na dešavanja u vezi sa zabranom konferencije i donošenja antidiskriminacionog zakona?
Meni je najbolji momenat oko izveštaja i oko zakona bila tribina u Nišu. Bilo je oko 50 mladih između 16-25 godina, od NVO aktivista do članova DS-a. Upečatljiva je ta želja da se angažuju, da traže neku svoju revoluciju, neku svoju veliku priču. Vidiš klinca iz recimo srednje umetničke škole koji je strejt i još nije formirao svoj idoeloški sistem vrednosti ali u jednom trenutku kaže, „nemojte da se getoizirate, da se zatvarate u sebe, jer morate da shvatite da strejt ljudi moraju da vam pomognu". Taj dečko od 16 godina razume situaciju. Razume da neki njegov sugrađanin ili sugrađanka ima problem i da treba da pomogne. To je bitna promena.

• Da li se ipak može govoriti o novom talasu homofobije u Srbiji?
Ne bih rekao. Protivnici antidiskriminacionog zakona su koristili homofobiju većine kako bi oborili čitav predlog zakona. Cilj tih krugova, poput crkve, jeste da kontrolišu politički proces i da se mešaju u državnu politiku. Drugi cilj jeste gušenje malih verskih zajednica. Onda izvlače priču za koju znaju da prolazi kod većine stanovništva. Već su krenule priče o usvajanju dece ili gej brakovima, što uopšte nije tema ovog zakona. To nema veze sa životom. U Predlogu zakona stoji da ako si recimo pripadnik LGBT niko ne sme da te diskriminiše, kao i da imaš pravo da se izjasniš o svojoj seksualnoj orijentaciji. To je suština, a oni su krenuli sa nekim savremenim babarogama.

• U kakvoj su situaciji verujući pripadnici LGBT?
Oni prolaze kroz značajan nivo frustracije. Svaki vernik dobija negativne poruke od tih institucija. Međutim, ta osoba je na dvostrukom udaru, jer je sa druge strane kritikuju i ateisti. Mislim da će situacija ostati takva sve dok se ne organizuju. Tako je svuda i to je proces. Jednog dana imaćemo i pravoslavne gejeve ili demokratski klub gejeva i lezbejki...

• Ponovo je aktuelizovana priča o organizovanju Gay pride parade u Beogradu. Da li će je biti ili možemo reći da je već održana?
Možemo reći da su bile tri, a ako se računa i ona neuspešna iz 2001. godine i četiri. Prvi protest koji je bio gej afirmativan je antifašistički skup iz oktobra prošle godine. U organizaciji su učestvovali mnogi predstavnici LGBT grupa, a na samom maršu su govorila tri predstavnika LGBT zajednica. Takođe bila je prisutna karakteristična ikonografija, parole kao i odnos medija, policije i protivnika tog skupa koji su ga prepoznali kao gej afirmativan. Drugi je bio protest ispred Sava centra. To je prvi pravi uspešni protest za odbranu prava gej osoba. To je trenutak kada smo se svi oslobodili. Pravi izlazak (coming out) bez razmišljanja šta loše može da se desi. Mi smo se za dva sata organizovali i skupili 100 ljudi, smsom, mejlom, na Facebooku, telefonski... Tada smo razmišljali o tome šta treba da preduzmemo, a ne o tome šta loše može da se desi. I uspelo je. Treći po redu bio je skup, šetnja i konferencija povodom 8. marta, koja je makar prema forumima nacista okarakterisana kao gej parada u Beogradu.

• Do sada je najčešći izgovor za zabranu bila sigurnost?
Pitanje bezbednosti je indirektna diskriminacija. Ne kažu ti da ne možeš na ulicu jer si gej, ali ti zato kažu „ne možemo da dozvolimo prajd jer nije bezbedno". A mogu da se okupljaju organizacije poput Obraza, 1389. I onda je kao bezbedno. Mi smo sa ova tri protesta pokazali da Dan ponosa može bude bezbedan.

Razgovarao: Peđa Popović