„Ovo je zemlja za nas“

Izveštaj GSA o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji u 2008. godini.

Srbija je homofobično društvo koje sistematski vrši nasilje i diskriminaciju nad LGBT osobama. Opsežno istraživanje javnog mnenja Gej strejt alijanse (GSA) i Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) "Predrasude na videlo - Homofobija u Srbiji" jasno pokazuje duboko ukorenjenu homofobiju velike većine stanovništva. Ipak, iako je trenutna situaciji daleko od podnošljive, istraživanje je pokazalo da u mlađim slojevima stanovništva (15-29 godina) nivo homofobije je značajno niži. U narednih deset godina, kada ovaj sloj stanovništva postane dominantan u društvu, doći će do značajnog sniženja nivoa homofobije u Srbiji i oslobađanja LGBT osoba.

Ovako visok nivo homofobije ima za direktnu posledicu visok nivo nasilja nad LGBT osobama. Zabeleženi su slučajevi napada na javna mesta okupljanja LGBT osoba i na pojedince. Veliki problem u mapiranju nasilja predstavlja nespremnost žrtava da prijavljuju slučajeve usred straha od viktimizacije. Žrtve izbegavaju da svedoče o nasilju koje preživljavaju i samim LGBT organizacijama.

LGBT osobe još uvek ne mogu da ostvare pravo na javno okupljanje. U Srbiji se ni u 2008. godini nisu stekli uslovi za održavanje Parade ponosa. Ipak, LGBT pokret je uspeo da se pojavi u javnom prostoru na antifašističkom skupu održanom 11. oktobra 2008. godine. Među organizatorima skupa je bilo nekoliko LGBT aktivista, među govornicima na skupu je bilo tri LGBT osobe, a ikonografija skupa se u velikoj meri poklapala sa ikonografijom LGBT pokreta.

Pozitivan pomak u odnosu prema LGBT osobama su učinili državni organi i institucije. Ministarstvo rada i socijalne politike predstavilo je suštinski izmenjen nacrt Zakona o zabrani diskriminacije u koji je uključio definicije posebnih slučajeva diskriminacije, među kojima je i diskriminacija zasnovana na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu.

U izradu nacrta bilo je uključeno i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koje je javno osudilo napad na festival Queer Beograd i u nekoliko navrata isticalo LGBT populaciju kao jednu od najugroženijih grupa u Srbiji.

Zaštitnik građana Saša Janković pokazuje predanost u promovisanju ljudskih prava LGBT osoba. Tokom 2008. godine ombudsman se oglasio u tri bitna momenta za LGBT populaciju u Srbiji: Međunarodni dan protiv homofobije, Dan ponosa i prilikom napada na festival Queer Beograd.

Treba istaći da ove dve institucije kroz ovakav nastup pokušavaju da jačaju svoj legitimet, obzirom da postoje brojni pokušaji da se smanji njihov uticaj. Država sistematski pokazuje da izbegava da podrži instituciju zaštitnika građana. "Zbog uslova rada koji ugrožavaju dostojanstvo građana, bezbednost stranaka i stanara", zaštitnik građana je bio primoran da krajem novembra 2008. godine zatvori kancelariju, koja se pri tom nalazi u stambenoj zgradi, u kojoj su primani građani koji su se obraćali za pomoć.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ustanovljeno je tek na insistiranje manjinskih političkih partija. One su zapretile pobedničkoj koaliciji "Za evropsku Srbiju" na majskim parlamentarnim izborima da neće podržati novu vladu, ukoliko ne bude formirano ministarstvo.

Policija je pokazala da je mnogo spremnija na saradnju sa LGBT zajednicom. Saradnja ostvarena tokom Pesme Evrovizije primer je kakav odnos policija i LGBT zajednica treba da imaju. Policija se značajno angažovala i na zaštiti javnih mesta okupljanja LGBT osoba. Ipak, policija ne pokazuje da je donela jasno definisanu politiku zaštite LGBT osoba. Različiti nivoi i organizacione jedinice u Ministarstvu unutrašnjih poslova različito reaguju kada treba da reše konkretan slučaj nasilja.

Ministarstvo kulture je finansijski podržalo LGBT web portal www.queeria.com, što predstavlja prvi slučaj budžetskog finansiranja LGBT projekta. Nadamo se da ovime država pokušava da pokaže razumevanje potreba pripadnika LGBT populacije. Ova odluka je dobar primer kako bi država trebalo da se odnosi prema LGBT organizacijama u budućnosti.

Srpsko lekarsko društvo je 14. maja 2008. godine konačno priznalo da homoseksualnost nije bolest, prihvativši sa zakašnjenjem od 18 godina odluku Svetske zdravstvene organizacije o skidanju homoseksualnosti sa Međunarodne klasifikacije oboljenja (ICD-10).

Radio televizija Srbije je ove godine bila domaćin i organizator takmičenja Pesma Evrovizije. Iako festival predstavlja jedan od značajnih događaja koji ima brojnu vernu LGBT publiku, RTS je više meseci izbegavao da ostvari zvaničnu komunikaciju sa lokalnom LGBT zajednicom. Ipak, u aprilu 2008. godine održan je sastanak organizatora sa policijom i GSA koji je bio početak saradnje na osiguravanju bezbednosti LGBT gostiju tokom manifestacije.

LGBT pitanje je tokom 2008. godine, zahvaljujući održavanju predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora, postalo deo agende političkih partija i samih političara. Tokom predsedničkih izbora GSA je sprovela kampanju "Predsednički hotlajn", pozivajući kandidate da iznesu svoje stavove o LGBT populaciji. Od devet kandidata četiri su direktno odgovorila na upitnik, a još četiri su to učinila u svojim medijskim nastupima.

Tokom parlamentarnih i lokalnih izbora LGBT pitanje je postalo tema zahvaljujući njihovom poklapanju sa održavanjem Pesme Evrovizije. Tako je nekoliko kandidata za gradonačelnika Beograda iznelo svoje stavove o LGBT populaciji.

Mediji su 2008. godine posvetili značajno više pažnje LGBT pitanjima u Srbiji nego ranijih godina. Tako je u drugom tromesečju, prema istraživanju Labrisa, oboren rekord u broju napisa o LGBT populaciji u štampanim medijima. Takođe, gostovanja predstavnika LGBT organizacija na elektronskim medijima su postala stalna praksa. Posebno treba istaći činjenicu da mediji pokazuju sve veći interes za pitanja transrodnosti. Najčešće mediji govore u neutralnom kontekstu o LGBT pitanjima. Mora se istaći da mediji još uvek dozvoljavaju govor mržnje kao legitiman oblik predstavljanja negativnog stava o LGBT populaciji. U medijima je registrovana vrlo negativna pojava otkrivanja stvarne ili pretpostavljene seksualnosti pojedinaca (Vladimir Tintor, Nikola Burovac, Marija Šerifović). Odgovornost je Vlade i Skupštine da spreče ovakvu praksu hitnim donošenjem Zakona o zabrani diskriminacije.

Mainstream organizacije za ljudska prava (MHR) još uvek ne rade dovoljno u javnom prostoru na jačanju LGBT populacije. Izuzetak je i dalje Koalicija protiv diskriminacije. Takođe, treba istaći da su članice Koalicije za REKOM i dve LGBT organizacije iz Srbije. Činjenica je i da MHR organizacije zapošljavaju veliki broj LGBT osoba dajući im siguran prostor i značajno ih osnažujući.

Tokom 2008. godine značajno su smanjeni međusobni sukobi LGBT organizacija i aktivista, a zabeleženi su i pojedini slučajevi saradnje. Ipak, nedostatak međusobnog informisanja, koordinacije i nepostojanje zajedničke strategije LGBT organizacija značajno smanjuje njihovu efikasnost i političku snagu čitavog pokreta.

GSA zaključuje da, uprkos brojnim problemima i izazovima sa kojima se LGBT populacija suočava, Srbija polako postaje zemlja za sve svoje građane i da će sloboda za sve doći mnogo brže nego što protivnici, pa i same LGBT osobe to misle.

Ceo izveštaj: http://www.gsa.org.rs/izvestaji/izvestaj-2008.pdf