Odrastanje je teško

The Sky Below, treći roman proslavljene lezbejske autorke Stejsi Derazmo (Stacey D'Erasmo) opisuje metamorfozu antiheroja u post gej muškarca.

U vreme kada je biti gej opšte prihvaćeno, gde bi "post gej" muškarac mogao da nađe svrhu svog postojanja? Šta ako se njegov život odrasle jedinke pretvori u beskonačnu adolescenciju, bez nagona za brakom ili porodicom, i sa nagonom da drži svog dečka u pripravnosti, da prihvata posao koji mu plaća račune i da čeka da mu pravi život započne? Šta ako seks ne poseduje više dovoljno transformativne moći, šta će biti dovoljno jako da potakne njegovu osećajnu dušu da odraste?

Nije iznenađujuće da su ova pitanja privukla spisateljicu Stejsi Derazmo, jednu od nekoliko američkih lezbejki spisateljica, koja uspela da izda svoje knjige kod izuzetno uglednih izdavačkih kuća. Njega prethodna dva romana, Tea (2000) i A Seahorse Year (2005), su oba mapirala nejasne granice savremenog kvir identiteta. Bilo da je u pitanju mlada žena iz Filadelfije, koja se suočava sa sopstvenom seksualnošću nakon samoubistva svoje majke u prvom romanu Derazmove, ili je kao u drugom romanu, u pitanju lezbejski par iz San Franciska, koji se bori da odgoji svog sina šizofreničara, krize likova iz romana Stejsi Derazmo počinju onda kada utvrđeni društveni red nestane.

U svom trećem romanu, The Sky Below, Derazmova se fokusira na Gabrijela, umetnika čiji je život oblikovan pre nedostacima nego seksom, ili nekom drugom vrstom želje. Prvi i najsnažniji je gubitak "tužnog braon medveda od oca" koji je napustio Gabrijela, njegovu majku i sestru, kada je Gabrijel bio veoma mali. Kasnije dolazi nedostatak njegove zahtevne, ali voljene sestre, Ketrin, koja napušta srednju školu i odlazi u Maroko, zatim Njujork. Iako se Gabrijel njoj pridružuje u malešnom stanu u Ist Vilidžu sa svojom drugaricom sa koledža Sarom, Ketrin opet odlazi, sada za Berlin. Svo ovo vreme, njihova krhka majka ostaje na Floridi, uspeva da upravlja motelom u koji su se uselili nakon što ih je otac napustio.

Ketrin je prva sugerisala, dok su još bili u srednjoj školi, da Gabrijelova čežnja za celokupnošću može biti ispunjena nečim sličnim božanskoj transformaciji. Ona ga odvodi u močvaru o insistira da se on popne na drvo sa njom, gde ona privlači jato zlatastih ptica i čini se da se rastapa u njima. Ova nadrealna pak ubedljiva scena opipljivo podseća Gabrijela na omiljenu priču koju mu je majka čitala iz Ovidijeve Metamorfoze, o mitskom mladom čoveku po imenu Tereus koji je bio "nešto između ratnika i ptice, njegova kosa je bila kao ptičija kresta, nos kao kljun, dok su mu ruke i telo bili gotovo ljudski." Kada je Gabrijel iskusio svoj lični čin božanskog gneva nekoliko godina kasnije, to je bilo u obliku nevidljivog stampeda bikova koji su ga inspirisali da stvori kutije u stilu Džozefa Kornela (Joseph Cornell), koje će postati njegovo umetičko sredstvo izražavanja.

Gabrijelove dvadesete godine klize dok on isčekuje svoju sledeću uzbudljivu transformaciju, tokom godina koje provodi pišući umrlice za trećerazredne novine na Menhetnu posle 11. septembra. Do tada se njegova veza sa prijateljicom Sarom pretvorila u intimnu zavisnost koja nekada preti da ugrozi njihov lični razvoj, kao što je u veče kada je on posećuje nako što u operi naglo ostavio Janoša, svog mađarskog dečka bankara. Kada saznaje da se Sara nedavno sukobila sa svojim dečkom, Gabrijel ulazi u nežan stari ritual sa njom: "Držao sam je duže vreme u kadi, moj penis svilenkast i mlitav kao ljiljan, za razliku, tu nisam imao sumnje, od odrvenelog penisa modelara lutaka. Sarini muškarci su bili generalno govnari. Sara je plakala neko vreme, dodajući so vodi u kadi." Ovo je jedna od mnogih svežih i saosećajnih scena, i karakteristična je za sposobnost Derazmove da uđe pod kožu lika romana.

Kada Gabrijelova dugo isčekivana metamorfoza konačno stigne, ona je praćena fizičkim svrabom, lupanjem srca i halucinacijama (ptice ponovo) i dovodi ga do gubitka svesti. Lekar svodi rezultate na dijagnozu "lenjeg raka" koji kao uspavani lav može da se probudi svakog časa. I evo je konačno, veće od života, snage koju Gabrijel ne razume i ne može da kontroliše, a koja ima moć da preokrene njegov um.

Da, ovo je transformativna moć moguće smrti. Kako Derazmova ne daje Gabrijelu mnogo sasmosvesti kao gej muškarcu, i nikada ne spominje AIDS, čitalac i gotovo da je ne vidi da dolazi. Ali ona daje Gabrijelu neverovatan podsticaj. Zamišljajući da može da leti kao ptica, Gabrijel leti u Meksiko, gde misli da je njegov otac možda otišao. Osecajući da je sam postao ptica, on se konačno otvara, otpušta svoju ozlojeđenost prema roditeljima i prhvata svoj život.

Upotreba mita kod Derazmove može da se preispita, ali čitaoceva pažnja je često nagrađena njenim moćnim, gotovo magičnim jezikom kao i divno opažajućim okom. Iako Gabrijelova besciljnost ostavlja ovaj roman na momente nepovezanim i neke od njegovih glavnih likova nekompletnim, čitalac može da oseti zrelost Derazmove kao i njenu inteligenciju u ovom istkanom i slikovitom portetu savremenog života.

Advocate.com
[16. januar, 2009]