Zabranjene veze

PETA knjiga u izdanju Kompanije „Novosti", iz biblioteke „Intimni život slavnih", nosi naslov „Ljubavni život gej i lezbo ikona" i donosi neverovatne ali istinite priče iz pera britanskog pisca Najdžela Kotorna, o homoseksualnosti poznatih ličnosti. Knjiga će moći da se kupi od srede, 11. juna, na kioscima.

Prema Oksfordskom rečniku, reč „homosekusalac" nije postojala u engleskom jeziku sve do 1892. godine. Došla je sa prevodom knjige „Psychopatia sexualis", pionira nemačke neuropsihijatrije Riharda fon Kraft-Ebinga, prvi put objavljenom u Nemačkoj 1886. godine. Inače, reč „gej" je tek 1935. upotrebljena sa današnjim značenjem, kao sleng u američkim zatvorima.

Zlatno doba za homoseksualne muškarce je naravno bilo u antičkoj Grčkoj. Pre nego što se oženi, većina mladih Grka je imala ljubavnike. Čak i posle ženidbe, po običaju su održavali homoseksualne veze sa dečacima. Spartanci su verovali da odnosi gej ljubavnika samo podižu duh i rasplamsavaju strasti u njihovoj vojsci, a na čelu vojske Tebe je bio elitni Sveti odred, u kome su bili samo homoseksualci. I Ahil i Aleksandar Veliki su imali momke koji su se borili rame uz rame sa njima u bitkama...
Sokrat je bio ljubavnik mladim dečacima, a Platonova ljubav je bila daleko od platonske, piše Kotorn. Homoseksualna iskustva Julija Cezara i Avgusta, kao i orgijanje imperatora Heliogabala, možete pronaći u knjizi „Ljubavni život rimskih careva", koju su „Novosti" već objavile.
Nova knjiga se bavi modernom homoseksualnom ljubavi, koja u suštini počinje sa Oskarom Vajldom i Alfredom
Daglasom - koji su vodili tako raskalašne seksualne živote da im nije dovoljno samo jedno poglavlje. Od tada je bilo toliko čuvenih homoseksualaca da nema šanse da stanu u jednu knjigu, kaže autor.

Seksualni život poznatih homoseksualaca sadrži bogatu i šaroliku kolekciju gej života - od otmenih i herojskih, preko komičnih, do prilično jezivih. Tu su pesnici, dramski pisci, romanopisci, vojnici, igrači, filmski režiseri, glumci, zabavljači i manekeni. Kao i u drugim knjigama iz serije, i ova knjiga je mešavina erotike, egzotike, patetike, prekomernosti, apsurdnosti, ludila, tragedije i čiste komedije. Ona će vas uzbuditi i zabaviti, otkrivajući vam u isto vreme tajne ljudi koji su stvarali našu istoriju i kulturu, i, kako se nada pisac - na neki način pojasniti ljudsku prirodu.

Prvo poglavlje zove se „Vajldovi nestašluci". Kotorn piše da Oskar Vajld ne bi za sebe rekao da je homoseksualac ili gej - što se, inače, uvek povezivalo sa ženskom prostitucijom u Engleskoj devetnaestog veka. On bi sebe nazvao uranistom, što mu je dalo dobru ideju za igru rečima u njegovoj najpoznatijoj drami „Važno je zvati se Ernest". Reč potiče iz obraćanja Platona u „Gozbi" grčkoj boginji ljubavi Afroditi - takođe poznatoj kao Uranija. Uranista je još jedna reč za homoseksualca iz devetnaestog veka. Nažalost, reč se koristi i za stanovnika Urana - iako ne postoji dokaz da je Oskar bio ljubitelj naučne fantastike.

U školi je mnogo čitao i izbegavao je fudbal, rekavši kasnije: „Ne volim da šutiram ili da me šutiraju..."

(Nastaviće se)