www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Majk Murkok (Michael Moorcock) se setno priseća svog prijatelja Artura Si Klarka (Arthur C Clarke), Ega, vizionara i džentlmena
Bio sam veoma mlad novinar od nekih sedamnaest godina, kada me je Artur Si Klark pozvao da proslavimo njegov rođendan pre nego što se vrati na Cejlon, gde se bio nedavno preselio. Zabava je bila zakazana za 5. novembar u severnom Londonu. Polaskan što sam pozvan, odustao sam od ideje da se napijem i da radim uzbudljive stvari sa eksplozivnim napravama, pa sam se uputio u "nepoznatu zemlju" Totnama (Tottenham) gde je Arturov brat Fred živeo skromnim i uzornim životom. Sa flašom pića u džepu, pokucao sam na vrata koja mi je otvorio Fred. "Tu je iza ćoška" rekao je. "Sada i ja krećem" zatim je bacio pogled na flašu: "Mislim da ti to neće biti potrebno."
Obecavajuće, pomislih. Ego (kako je bio Arturov nadimak još od mladosti) se pobrinuo za sve. Dao sam Fredu da ostavi bocu na policu u hodniku i uputio se za njim nekih stotinak jardi kroz maglovite uličice, sve dok nismo stigli do crkve i jedne od bezobličnih dvorana u kakvoj bi izviđači držali svoje redovne sastanke. Naravno da je unutra bila grupa prijatelja i poznanika koji su bili većinom zatečeni i držali su nešto što se činilo kao žoljice za čaj, jedna od njih je meni bila tutnuta u ruku, dok me je Artur pozdravljao svojim prepoznatljivim akcentom koji podseća i na Ameriku i na Somerset: "Dobrodošao, rekao je. "Imas sve što ti treba?"
"Errr,"promucao sam . "Jel ima samo čaja ovde ?"
"Naravno da ne!" prosvetlila me je moćna inteligencija, koja je već publikovala ceo koncept satelitske komunikacije na kome se ceo naš moderni svet zasniva. "Ima i soka od pomorandže." Pokazao je na kutlaču za sipanje. "Ali bolje ti je da požuriš Majk. Film pošinje uskoro. " Ugledao sam gospođe koje podsećaju na one koje pomažu na crkvenim okupljanjima. Prišao sam Tedu Karnelu (Ted Carnell), koji je tridesetih godina zajedno sa Arturom i Džon Vindamom (John Wyndham) osnovao Nove Svetove (New Worlds) kada su jos bili fanzin.
Ted je pokazivao neko melanholično zadovoljstvo koje sam primećivao na licima dečaka u školi kada bi se okrenuli i videli i te na tepihu direktora škole. "I tebe je uhvatio, zar ne?"
Kada smo svi seli, Fred je ugasio svetla i pravo mučenje je počelo. Arturovi rani filmovi kućne radinosti o Velikom Koralnom Grebenu. (Great Barrier Reef). Projektor se kvario na najzanimljivijim mestima, a kada bi se to desilo, olakšanje je bilo primetno.
Uprkos svemu meni se Artur i dalje dopadao. Svi su znali da je on gej. Pedesetih godina ja sam izlazio na piće sa njegovim dečkom. Upoznali bismo njegovog protežea, zapadnjaka ili istočnjaka i njihove porodice, ljude koji su imali samo najlepše reči za Arturovu dobrotu. Narcističan kakav je bio i u potpunosti apstitent od pića, ali zato savršen džentlmen skroz na skroz.
Imao je apsolutno neuzdrmanu (a zašto i da ne?) veru u svoje vizije. Na kraju konca, SatCom nije bio svakako jedino njegovo tačno predviđanje. On je zadržao veru u snagu razuma i nauke da leči zla. U jednom trenutku, kada su se Tamilski tigrovi pojavili na političkoj sceni Šri Lanke, pitao sam ga da nije zabrinut. Uverio me je da je sve samo jedan nesporazum i da su Tigrovi, koji su u međuvremenu postali eksperti teroristi, u osnovi momci zdravog razuma koji će uskoro da odustanu od svojih ludih zamisli.
Njegov pogled na svet, kao i kod Pi Dži Vudhausa (PG Wodehouse) (na koga je fizički podsećao) nije uključivao mnogo prostora za četiri Jahača Apokalipse koji galopiraju kroz njegove rododendrone. Budućnost koju je on preferirao je bila izuzetno Velsijanska[1], puna pametnih ljudi koji sede naokolo u togama i razmenjuju teoreme.
I bio je bez diskusije Ego. Nakon što smo odgledali kratak pregled "2001", Brajan Oldis (Brian Aldiss), Džej Dži Bolard (JG Ballard) i ja smo priznali da na nas film nije ostavio neki naročit utisak po pitanju vizije buducnosti. Artur je prihvatio naše slabo oduševljenje sa svojim uobičajenim zabavnim opoštajem koji je rezervisan za manje smrtnike i rekao nam koliko je miliona film već zaradio u Americi.
U to vreme bio sam u mogućnosti da predstavim Artura Vilijamu Barouzu (William Burroughs). Svi pozvani na moju zabavu su očekivali majstora optimizma teške naučne fantastike i majstora satiričnog unutrašnjeg prostora da se ponačaju kao Atila Hunski i Papa Lav. A zapravo, njih dvojica su provela celo veče u dubokom zabavnom razgovoru, pauzirajući samo da otpiju gutljaj Odžeja (OJ) i da se požale na rokenrol muziku sa haj faj uređaja. Na kraju večeri obojica su mi bili srdačno zahvalni što sam ih upoznao..
Jedva da sam pročitao nešto od Arturovih dela, sem nekoliko kraćih priča koje su klasici, iako sam bio povremeno publikovao nešto njegovo u Novim svetovima i on je znao da ja nisam upoznat sa njegovim radom.
On je ovo shvatio kao moj gubitak i kako je postajao veliki bestseler pisac, dobrim delom zahvaljujuci "2001", a možda čak više zbog TV serija gde je proučavao paranormalne pojave, Artur se nije promenio. Opet bi se pojavo u pabu da nam pokaže brošure za svoje najnovije poduhvate i pominjao bi povremeno sve poznate ljude koji su mu se divili, uključujuci Ruperta Murdoka i Ričarda Niksona, pokazivajući nam velike fotografije sebe sa svetskim drmatorima.
Artur je i dalje razumeo da bismo radije gledali svoje kućne filmove nego uživali u pijanoj noći igrajući se sa raketama čije tehničke tajne leže u dužini njihovog plavog papira. Ali moram da priznam da sam postao mnogo obazriviji u prihvatanju poziva na njegove "zabave".
Angus Vilson (Angus Wilson) se jednom vratio iz Šri Lanke žučno opisujuci Artura kao najegocentričniju osobu koju je ikada sreo. Ipak, nekako uprkos svemu, Artur je ostao voljeni prijatelj prema kome ja gajim samo najdraže uspomene. On je bio dobrodušni optimista u svetu očaja. Zaista će mi nedostajati.
[1] H.G. Wells autor naučno fantastičnih romana.