Pink trougao su prihvatili kako pojedinci tako i gej organizacijie širom sveta kao gej znak i simbol otpora. Pošto je korišćen od strane nacista za označavanje homoseksulanih zatvorenika u nemačkim koncetracionim logorima, on snažno podseća na strašnu epizodu u istoriji ugnjetavanja gej ljudi. Prvi izveštaj o položaju homoseksualaca u nacističkoj Nemačkoj se u Engeskoj pojavio prvo u 'The Body Politic' kao deo u nizu radova Jamesa Steakleya o razvoju ranog nemačkog homoseksualnog pokreta za emancipaciju. Otkrivanje postojanja i iznenadnog nestanka tog prvog talasa homoseksulane organizacije imalo je trajan uticaj na savremene pokrete i njihovo mesto u istoriji. Možda nijedan drugi TBP članak nije toliko uzdrmao imaginaciju i političku samosvest gej aktivista i drugih čitalaca. Slede izvodi.

Veoma je malo informacija bilo dostupno o situaciji u kojoj su nalazili homoseksualci u nacističkoj Nemačkoj. Da su homoseksulaci bili najveće žrtve nacističkih zločina spomenuto je u samo nekoliko istorijskih radova, uobičajenih za taj period. I ti istoričari su izgleda nerado spominjali takve činjenice, iako su desetine, a možda i stotine hiljada homoseksualca bili internirani u nacističke koncetracione logore. Oni su bili podređeni i nalazili su se na najnižoj poziciji u hijerarhiji logora. Bili su subjekti zlostavljanja ne samo stražara već i zatvorenika i mnogi od njih su u tim uslovima nastradali.

	*

Očigledno je da su ipak homoseksualci morali da napišu sopstvenu istoriju. Bilo je dovoljno autentičnih dokumenata iz nacističkogi perioda da se preduzme prvi korak u tom pravcu. U ovom kontekstu su veoma značajne i reči preživelog logoraša, Classen von Neudeggaa, koji je objavio neke od svojih sećanja iz logora Sachsenhausen u jednom nemačkom homofilnom magazinu pedestih godina. Neudeg-ova sećanja su potvrđena mnogim detaljima iz memoara Rudolfa Hossa, zapovednika koncentracionog logora Sachsenhausen, kasnije i Auschwitza. Neudeggov izveštaj je retkost zato što su mnogi homoseksualci koji su uspeli da prežive želeli da sakriju činjenice, najvećim delom zbog toga što je homoseksualnost nastavila da bude tretirana kao zločin u posleratnoj Zapadnoj Nemačkoj, što je i bio jedan od razloga njihovog poricanja svake kompenzacije od inače velikodušne nemačke vlade.

Broj homoseksualaca koji je umro u nacističkim logorima je nepoznat i verovatno će tako i ostati jer su između ostalog i mnogi koncetracioni logori uništili svoja dokumenta kada su uvideli da je nemački poraz neminovan.



Početak nacističkog terora protiv homoseksualaca označen je ubistvom Ernsta Rohma, 30. juna 1934. godine u "noći dugih noževa", kao deo kompromisa sa Reichwehrom, regularnim armijskim vođstvom, čija podrška je Hitleru bila neophodna da postane Firer. Hitler je zato dozvolio Goeringu i Himmleru da ubiju Rohma zajedno sa desetinama lojalnih mu oficira. On je pravdao svoju očiglednu igru moći, između ostalog i zbog odnosa sa javnošću, ističući Rohmovu homoseksualnost. Naravno Hitler je znao za njegovu homoseksualnost još od 1919, a ona je postala javna još od 1925. godine, kada se Rohm pojavio u sudu kao optuženik. Sve se to dešavalo u vreme kada Nacionalsocijalistička Partija imala istinsku anti-gej policiju, a mnogi nacisti protestvovali zbog Rohmovog diskreditovanja cele Partije zbog čega su tražili da bude uklonjen. Hitler ga je ipak pokrivao godinama, sve dok Rohm nije stao na put njegovim većim planovima.

	*

Hitler je imao dobre razloge da bude zabrinut za reputaciju nacističkih organizacija, od kojih je većina bila bazirana na striktnoj segregaciji polova. Najveći deo korisnih publikacija o homoseksualnosti, koje su se pojavile tokom fašističkog režima je zato bio posvećen novim i bizarnim metodima "detekcije" i "prevencije."

Rudolf Diels, osnovač Gestapa, je zabeležio neke od Hitlerovih misli o toj temi: "Podučavao me je ulozi homoseksualaca u istoriji i politici. Oni su uništili antičku Grčku, rekao je. Jednom kada uzme maha, homoseksualizam širi njegove zarazne efekte kao otporni zakon prirode na najbolje i najmuževnije ličnosti, eliminišući od reprodukcije one muškarce od čijih naraštaja zavisi nacija. Neposredni rezultat ovog poroka je to što neprirodna strast brzo postaje dominantna u javnim poslovima ako joj se dozvoli nekontrolisano širenje."

Kampanja protiv homoseksualaca je eskalirala uvođenjem "Zakona o zaštiti nemačke krvi i nemačke časti". Do 1935. godine jedini kažnjiv čin bio je analni odnos, međutim u novom paragrafu 175a, kažnjivo je bilo deset "dela" uključujući poljubac, zagrljaj, čak i homoseksualne fantazije! Čovek je, na primer, bio sa uspehom optužen ako je posmatrao par koji vodi ljubav u parku i gledao samo čoveka.

Pod nacističkim sistemom, kriminalni čin je bio manje važan u determinisanju krivice od kriminalne namere. "Fenomenološka" teorija pravde je vrednovala više sam karakter ličnosti, nego njegova dela. "Zdrava osećajnost ljudi" (gesundes Volksempfinden) je bila vrednovana najvišim normativnim pravnim konceptom i nacisti su bili u poziciji da proganjaju pojedinca samo na osnovu njegove seksualne orijentacije. (Nakon Drugog svetskog rata, ovaj zakon je odmah povučen u Istočnoj Nemačkoj zato što je bio produkt fašističke misli, dok je ostao na snazi u Zapadnoj Nemačkoj).

Po paragrafu 175a godišnji broj osuđenih po pitanju homoseksuanosti prevazilazio je deset puta broj u vreme koje je predhodilo dolasku nacista. Zakon je bio tako formulisan da je mogao da bude primenjen i prema heteroseksualcima koje su nacisti želeli da eliminišu. Najpoznatiji, nepravedno optužen je bio General Werner von Fritsch, a zakon je bio korišćen i prema pripadnicima katoličkog klera, međutim on je ipak primarno bio uperen protiv homoseksualaca.

	*

Broj ljudi okrivljenih za homoseksualnost tokom nacističke vladavine je bio oko pedeset hiljada:

1933: 853
1934: 948
1935: 2106
1936: 5320
1937: 8271
1938: 8562
1939: 7614
1940: 3773
1941: 3735
1942: 3963
1943: 966 (u prvom tromesečju)
1944-45: ?

Nosilac sledeće eskalacije kampanje protiv homoseksualaca je bio Gestapo. Heinrich Himmler, Reichsfuhrer SS-a, glavna osoba Gestapa, je zaslužio reputaciju fanatičnog homofobičnog člana nacističkog vođstva. On je održao jedan važan govor o homoseksualnosti, 1936. godine, i tada je opisao ubistvo Ernsta Rohma sledećim recima: "Pre dve godine---kada je postalo neophodno, mi nismo prezali da se uhvatimo u koštac sa tom kugom i to u našim sopstvenim redovima." Himmler je završio sledećim rečima: "I ako se danas vratimo staroj germanskoj pobedi po pitanju braka različitih rasa, a u naše vreme osudi homoseksualca - simptomu degeneracije koji može da uništi našu rasu - mi moramo slediti nordijski princip: iskoreniti degenerativne".



Nekoliko meseci ranije, Himmler se pripremio za akciju reorganizovanjem cele državne policije na tri divizije. Druga divizija za politička delovnja je bila direktno odgovorna za kontrolu "ilegalnih partija i organizaija, liga i ekonomskih grupa, reakcionara, Crkvu, slobodne masone i homoseksualce."

Himmler je 1936. godine našao način da "neprijatelje države" - uključujući i homoseksualce - uzme pod nadzor i neograničeno zadrži u pritvoru. "Protektivni nadzor" (Schutzhaft) je bio eufemizam za smrtne koncentracione logore. Himmler je dao specijalno naređenje da se homoseksualci smeste u Nivo 3 logore - fabrike smrti koje je opisao Neudegg. Ti logori su bili rezervisani za Jevreje i homoseksualce.

	*

Oficijalni SS časopis, Das Schwarze Korps, 1937. objavljuje da postoji dva miliona nemačkih homoseksualaca i poziva na njihovu smrt. Obim u kojem je Himmler uspeo u tome je nepoznat, ali se zna da je broj homoseksualaca u logorima koji su služili zatvorske kazne bio daleko viši od pedeset hiljada. Gestapo je ubio hiljade logoraša bez suđenja. "Protektivni nadzor" je imao i retroaktivne nadležnosti, te je svaki gej ako je ikada imao dodira sa policiojm i pre Trećeg Rajha bio odmah uhapšen. A počevši od 1939. godine, homoseksualci iz okupiranih zemalja su takođe bili internirani u nemačke logore.

Šanse za preživljavanje u Nivo 3 logorima su bile zaista veoma male. Homoseksualci su se jasno razlikovali od drugih zatvorenika pink trouglom, nošenim na levoj strani jakne i desnoj nogavici pantalona. Nije bilo mogućnosti da "označeni čovek" u posve muškom logoru ne izazove istu reakciju kao i u savremenim zatvorima: homoseksualci su bili brutalno napadani i seksualno zlostavljani.

Koncetrancioni logori su imali zapravo dva cilja: rad zatvorenika je značajno koristio u nacionalnoj ekonomiji, a nepoželjni su mogli biti efektno uklonjeni jednostavnim smanjenjem hrane u porcijama ili kvalitetu. Jedan od preživelih je posvedočio: "Homoseksualci su bili grupisani i smeštani pod trostruku logorašku discpilinu, a to je značilo manje hrane, više rada i striktiniji nadzor. Ako bi zatvorenik sa pink trouglom postao bolestan, to je označavalo njegov kraj, jer je homoseksualcima ulazak u bonicu bio zabranjen." To je bilo pravilo u koncetracionim logorima u Sachsenhausenu, Natzweleru, Fuhlsbuttelu, Neusustrumu, Sonnenburgu, Dachauu, Lichtenbergu, Mauthausenu, Ravensbrucku, Neuengammeu, Grossrosenu, Buchenwaldu, Vughtu, Flossenburgu, Stutthofu, Auschwitzu. Takođe, lezbejke su nosile pink trougao u koncetracionim logorima Butzow i Ravensbruck. U poslednjim mesecima rata, muškarci sa pink trouglom su imali kratku vojnu obuku i slati su kao topovska hrana u poslednjem činu odbrane Vaterlanda. Smrt drugih sa pink trouglom je bila brža o čemu svedoči između ostalih i ovaj preživeli :"Bio je mlad i zdrav čovek. Prva večernja prozivka nakon koje je bio dodat našoj grupi je bila i njegova poslednja. Kada je stigao bio je tučen i udaran. Bilo je zimsko veče, a on bi je proveo napolju van baraka, nakon čega bi kasnije kao uzrok smrti navođena upala pluća. Ali, do tada on je ponovo tučen i udaran, a postavljan je i ispod hladnog tuša nakon čega je umirao do večeri."

	*

Zanimljivo je navesti da je Hitler čim je došao na vlast naredio i da se svi gej barovi u Berlinu zatvore. Međutim, kada su 1936. godine održavane Olimpijske igre u tom gradu, on je privremeno povukao tu naredbu i dozvolio je da se nekoliko barova ponovo otvori da strani gosti ne steknu utisak da je je Berlin jedan "tužan grad."

Uprkos svemu tome, muške nacističke grupe su imale upravo u tom puritanstvu, čistoti i naglašavanju muškosti jedan jak i duboko potisnut homoeroticizam. Stepen represije je bio evidentan u nacističkoj reakciji upravo na one koji su otvoreno bili gej. Ideološka racionalnost u cilju masovnih ubistava homoseksualaca tokom Trećeg Rajha je imala stvarno sasvim drugu prirodu. Prema doktrini darvinizma jedino najjači preživljavaju i zakon džungle je krajnji arbitar u ljudskoj istoriji. Ako bi Nemci želeli da postanu vladajuća rasa, vrlinama i pripadajućoj biološkoj superiornosti, oni bi zapravo napredovali jedino ako bi uklonili degenerativnosti. Retardirane, deformisane i homoseksualce bi morali eliminisati bezdušno i besavesno. (Zaista, žestina i strast sa kojom su proganjani homoseksualci nas nagoni da pogledamo iza pseudo-naučničkih racionalnih razloga ka dubljim phihološkim.)



Institucijalizacija homofobije u Trećem Rajhu, takođe mora da bude sagledana u terminima seksualne revolucije koja je postojala u Nemačkoj u narednim dekadama. Nemački gej pokret koji je postojao 36 godina pre toga (i druge progresivne snage) bio je uništen. Nacisti su izneli "konzervativnu revoluciju" koja je rekonstruisala zakon i poredak. I sistem rangiranja žena prema broju njihove dece, promovisan od strane ministra unutrašnjih poslova Wilhelma Fricka, koji je zahtevao da se homoseksualci “proganjajući se nemilosrdno, zbog njihovih mana to zapravo ostaje u nasleđe Nemačkoj”.

Ironično, biološki argumenti protiv homoseksualaca su bili podržani teorijama o napretku samog ranog gej pokreta. Magnus Hirschfeld i članovi Naučno-humanitarnog komiteta su načinili "treći pol" domaćim terminom u Nemačkoj, ali rigidno heteroseksualno društvo Trećeg Rajha nije imalo sluha za "interseksualne varijante" Prominentni nacistički pravnik Dr. Rudolf Klare je napisao :"Još od masonske objave o humanitarizmu uskrsnulom iz eklezijalno/hrišćanskog osećaja milosrđa, to je suprotno našem nacional-socialističkom pogledu i a priori je eliminisano kao opravdavanje za nekažnjavanje homoseksualnosti."

Prevela i priredila: SS

*foto: radovi Arno Brekera, vajara Trećeg Rajha, omiljenog Hitlerovog umetnika