Italijanski koreni Luize Čikone posežu do 1867. godine. Iz provincije Abruzi i sela Pacentro, njen deda Getano emigrirao je u Ameriku, na periferiju Pitsburga, gde je 1934. rođen Silvio, Madonin
otac.

Od šestoro brace, Silvio Toni Čikone, bio je najagresivniji, najinteligentniji i najambiciozniji. Jedini je sa koledža izašao sa diplomom. Slučaj je hteo da upozna prelepu francusku Kanađanku čudnog imena - Madonu Fortin, koja biva privučena snažnom harizmom markantnog Silvija. Ona raskida raniju veridbu i njih dvoje se venčavaju 1955. Nastanili su se u kućici od cigala na samo nekoliko kilometara od industrijskog centra SAD - Detroita.

Toni se zapošljava u Krajslerovoj fabrici automobila kao inžinjer. Madona Fortin Čikone posle dva sina, Antonija i Martina, rađa svoju prvu kćer, ljubimicu familije - Madonu Luizu, 16. avgusta 1958., kojoj odmah daju nadimak - Noni. U sledeće tri godine, porodica Čikone će proslaviti rođenje još troje dece - Paule, Kristifora i Melani.

U prvim intervjuima, Luiza je ponavljala kako potiče iz siromašne porodice prepune trauma. Međutim, fakti govore upravo suprotno. Njen otac nikada nije ostajao bez posla i Madona je oduvek živela u zdravoj porodici, jake srednje klase.

Kao treće od šestoro dece, Luiza je naučila da bude u centru pažnje. Trikove bi upijala iz filmova starog Holivuda, koje je neprekidno gledala na televizijii, dok su se drugi igrali. Do savršenstva je savladala numere Širli Templ, ali uz lični pečat - na kraju bi uvek podigla suknjicu i pokazala gaćice. Ovaj nestašluk, po pravilu uvek je šarmirao prisutne, bilo da su deca ili stariji.

Najbitniji momenat koji ce odrediti Madonino odrastanje i imati najviše uticaja na to kakva će žena postati jeste tragedija koja je zadesila porodicu Čikone. Majci je dijagnostifikovan rak dojke, od koga je umirala pred svojom decom u 30 godini. Noni nije razumela sve promene koje su nastale u kući usled teške bolesti.

Madona će u petoj godini, 1. decembra 1963., ostati bez mame. To je period kada devojčice formiraju svoju ličnost i ideale.


''Kada gledam sebe kao dete, vidim jednu veoma usamljenu devojčicu koja traga za figurom majke. Nisam odrasla u konvencionalnog buntovnika - bilo mi je jako važno da sam dobra u nečemu. Nisam se brijala ispod pazuha i šminkala, ali sam naporno učila i imala dobre ocene. Za razliku od drugih, veoma retko sam duvala. Bila sam hodajući paradoks - autsajder i buntovnik koji je želeo da zadovolji svog oca i ima sve petice. Oduvek sam želela da budem neko.''

Ožiljak koji je nastao smrću majke nikada nije zarastao, ali je uticao da se Madona uplaši sopstvene sablosti. Kao sasvim mala je odlučila da joj se više neće ponoviti - da bude slaba, nikada.

Tri godine posle porodicne tragedije, Toni Čikone započinje romantičnu vezu sa Džoan Gustafson, jednom od mnogobrojnih domaćica koje su radile u kući. Na veliko razočarenje dece, a posebno Noni, njih dvoje će se ubrzo venčati.

Život svakog od nas čine kontradiktorna osećanja. Tako je i Madona istovremeno bila besna na svog oca, koji je nastavio sa svojim životom, a očajnički je žudela da je prihvati i podrži.


Za svaku peticu, Toni bi nagradio svoju decu sa 50 centi, a Noni je kupila sav kajmak. ''Obožavala sam da se nadmećem. Moja braća i sestre su me mrzeli jer sam na svakom polugodištu uzimala najviše novca!''


Otac ih je takođe hrabrio da sviraju neki instrument. Madoni je u porodičnom orkestru pripao klavir, koji nije volela i ubrzo je nagovorila oca da upiše časove plesa i stepa.

Odrastanje u kraju grada, gde su rase izmešane, doprinele su da Luiza formira ukus pod različitim uticajima, pre svega crnačke Motaun scene - od Dajane Ros do Stivija Vondera.


Maćeha Džoan opisuje Madonu kao pametnu devojku, uvek motivisanu. ''Briljantna, doduše manipulativna. Jednostavno si znao da će preživeti. Mogao si da vidiš da nikada neće biti slaba i nekako bi ti bilo drago zbog toga!''


Na prvoj pričesti, Madona će uzeti ime Veronika. ''Nije se smelo pomagati onima na putu za raspeće, a Veronika je obrisala lice Isusa. Ona se nije plašila da iskorači i obriše znoj s lica, pomogne. Zbog toga mi se dopala i zato sam uzela njeno ime.''


Od samog početka karijere, Luiza Veronika ce se poigravati sa religioznom ikonografijom. Kombinovala je krst i seksi garderobu, pravila socne komentare u novinama, izjavljivala kako su ''raspeća seksi, nag muškarac je na njima!''


U katoličkoj školi, Madona je naučila da prevazilazi sopstvenu nesigurnost, kao i da se konfrontira momentima sopstvenih slabosti. Svim onim trenucima kada bi posumnjala da možda ipak nije zaista dovoljno talentovana ili lepa. Tu je razvila samo-disciplinu bez koje nikada ne bi stigla do mesta na kome se sada nalazi.

Njena profesorka drame u školi pamti da je oduvek znala da će njena učenica uspeti, jednostavno je oduvek posedovala harizmu. ''Kada bi je reflektor obasjao, postajala je čista magija od koje ne bi mogao da odvojiš pogled.''

NASTAVIĆE SE...