Erotika i umetnost

Nataša Endersen-Popivoda

Krajem ovog veka verovatno da ne postoji ni jedna tema koja je manje nova, a opet sasvim drugačija od svega što se pod njom podrazumevalo tokom svih prethodnih epoha, nego što je to tema erotike i umetnosti. Polja erotskog i umetničkog izražavanja su neizmerna i mogu se vezati za jedine dve slobode koje su ljudskom rodu, koji je najzad naslutio svoju neprikosnovenu individualnost, ostale sasvim na raspolaganju i u potpunosti predstavljaju najličniji izbor. Vreme i prostor u kome živimo nikada nisu bili globalniji nego što su to danas i nikada nije moglo da se nađe toliko raznovrsnosti umetničkog izražavanja, niti je ikada sa erotike bilo skinuto više perceptivnih velova nego što je to danas. Zato nam se može učiniti da smo u središtu neizmernog haosa. Pa ipak taj haos jeste naša svakodnevica i mi se u njoj snalazimo zahvaljujući neprekidnom biranju.

Valja se prisetiti mitova o Erosu. Homer ne pominje Erosa, a Hesiod ga navodi kao proletnje božanstvo, Haosovog sina, uz Geu i Tartara najstarijeg boga. Prvi mitovi razvijani u orfičkoj kosmogoniji pored vladanja domenom ljubavnih strasti daju mu i moć nad plodnošću. Kasniji mitovi ga čine sinom Afrodite, a očevi su mu ili Zevs, ili Ares ili Hermes. Brat mu je Anteros - bog uzajamne ljubavi, koji se često opisuje kao njegova suprotnost. Erosovi glavni pomoćnici su Patos (čežnja) i Himeros (žudnja), on sam je stalni pratilac Afrodite. Euripid ga pominje kao množinu - erosi (erotes), slično rimskim amorima i kupidonima. Poznata je i Platonova filozofska alegorija Erosa (Platon iznosi u Gozbi i kako su Erosa začeli Penia – boginja siromaštva i Poros – bog blagostanja te otuda Eros pripada kako bogatima tako i siromašnima). U Aleksandrijskoj poeziji Eros se pretvara u nevaljalo dete. U arhajskoj umetnosti Eros se predstavlja kao lep krilati mladić s tendencijom da postane sve mlađi i mlađi, da bi u vreme Helenizma postao dete.

Ovaj sasvim kratak rezime mitoloških osobina Erosa kao antičkog boga ljubavi navodimo želeći da ukažemo na to da je od samih početaka tzv. Zapadne civilizacije erotika oličena u mitovima o Erosu i zatim Afroditi sadržavala paradoks i da je u sebi nosila izvesnu nestašnost koja je težila ekstremima. Zanimljivo bi bilo pomenuti i kasniji mit o Amoru i Psihi, upravo stoga što je jedna razuzdanost Amorova omogućila njegovoj smrtnoj izabranici da se u ime ljubavi uzvisi do božanstva.

Nažalost, pojavom hrišćanstva potisnuta je anticka pluralnost zamišljanja i promišljanja sveta, a erotika je prešla u domen srama i stida. Obnova smelog, razuzdanog pisanja o erotskim temama pojavila se s modernim vremenom, s otkrivanjem ne samo drugih kontinenata već i s otkrivanjem drugosti kao takve.

Stoga nije ni malo čudno što je vek prosvetiteljstva stvorio jednog Marquisa de Sadea, a njegovo pisanje uspelo da se čita bez predrasuda tek u vreme s kojim se mi još uvek dodirujemo, naime s vremenom u kome je umetničko izražavanje izašlo iz domena prigodnosti i koje je u čitavom jednom periodu značilo spontanu, u najlepšem smislu reči jedinu bezazlenu refleksiju prostora i vremena sadašnjeg, ni malo ne zaboravljajući svu okrutnost i zlo koje je čovečanstvo i kao rod i kao pojedinac u stanju da manifestuje.

George Bataille u svom eseju Erotizam - podrška morala u prvoj rečenici kaže: "Erotizam je čovekova osobina. To je istovremeno ono zbog čega crveni. "S te dve rečenice sasvim je jasno naznačena sva nelagodnost koju u sebi nosi erotika. U svom predgovoru Gospođi Edvardi, Bataille govori sledeće: "Upravo u tom po svaku cenu, tom uprkos nama, odlikuje se trenutak ekstremne radosti i neiskazive ali čudesne ekstaze. Ako nema ničega što nas prevazilazi, ničega što nas prevazilazi nama uprkos, pred ne bivanjem po svaku cenu, ne dostižemo taj nerazumni trenutak kome težimo svim snagama i kome se istovremeno opiremo svim silama. "

Kao što Bataille izvrsno opisuje dinamiku erotizma, mislim da savremeni grčki estetičar Evangelo A. Mucopulos, pojmom kairosa - neuhvatljivog trena izmedju sazrevanja, pas encore (još ne), i prezrevanja, jamais plus (nikad više), umetničkog stvaranja opisuje izazov na koji u svojim valjanim delima odgovara savremena umetnost, možda i umetnost uopšte.

Erotsko i umetničko izražavanje su tanani prostori ljudske slobode dostupan svakom ljudskom biću hrabrim izborom. Najzad kakva je to sloboda? To je sloboda da se bude nesavršen, da se bude grešan, u sopstvenoj suočenosti sa prostorom i vremenom sadašnjim. Verujem da antika nije ni malo slučajno Erosa smanjila na detence, već da se u tome i simbolizuje otvorenost i bezazlenost koju čovek kao rod i kao pojedinac nosi u svojoj iskonskoj potrebi da se, kad tad, začudi svojim životnim obrascima koje valjda jedino ispunjava navikom, inercijom, i koje mu erotika i umetnost oduvek iznova dovode u pitanje.

>> Nataša Endersen-Popivoda
(Beograd, 1946)

Filolog, prevodilac i predavač. Diplomirala Jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1969. godine. Iako je prva osoba u koju se strasno zaljubljuje bio Arthur Rimbaud, njenu vecu intelektualnu i emotivnu naklonost zadobija M. Proust kojeg izučava u toku postdiplomskih studija na Sorboni III kod prof. Etiamblea (1974) i o kome ce kasnije objavljivati eseje (npr. "'Mehanika' društvenog ponašanja u Prustovom romanu" u "Dalje", Sarajevo 1983. br.5-6; "Marsel Prust i Vermerov "Pogled na Delft", "Likovni život" 1993, br.44) i prevoditi ga ("Protiv Sent-Beva" Marsel Prust - "Pismo" broj 56).
Provela je 27 godina na poslovima međunarodnog priznavanja diploma i kao ekspert učestvovala aktivno (generalni izvestilac i potpredsednik međunarodnih radnih tela jednokratnih ili dugoročnijih mandata) u pripremi i donošenju multilateralnih i bilateralnih konvencija namenjenih međunarodnom regulisanju i primeni kriterijuma i pravila za ponašanje u oblasti, pre svega visokog školstva i sticanja naučnih stepena, kao i ostalih stručnih kvalifikacija.
Istovremeno objavljuje brojne eseje i kriticke prikaze i prevode sa engleskog i francuskog jezika u jugoslovenskim časopisima iz oblasti književnosti (Savremenik, Dijalog, Pismo, Književne novine) i likovne umetnosti (Likovni život) i šire kulture (Kulture istoka, Treći program). Redovno učestvuje na naučnim skupovima Društva za estetiku Srbije sa svojim prilozima o temama koje se razmatraju. Urednica edicije "Nevaljale žene" izdavačke kuće ‘Plavi jahač’ od 1996, a od od 1997. god. je predavala u Centru za ženske studije Beograd. Danas živi u Norveškoj.


Gay-Serbia se najsrdačnije zahvaljuje Nataši na ustupanju njenog teksta o Erotici i umetnosti koji je napisan povodom planirane izložbe o Erotici i umetnosti (u saradnji sa konceptualistom Erom Milivojevićem).