Roman art in the private sphere, ed.by Elaine K. Gazda,1991
by John R. Clarke

DEKORACIJA KUĆE JUPITERA I GANIMEDA U ANTIČKOJ OSTIJI:
PRIVATNA REZIDENCIJA PRETVORENA U GAY HOTEL?

PREVOD



Verovatno nijedna umetnost nije toliko privatna kao erotska, posebno kada je stvarana za potrebe doma. U Rimskom domus-u, erotska dekoracija je imala širok spektar funkcija i značenja, od simboličnog ukazivanja na moć plodnosti i prosperiteta, kroz sujeverje (erotica kao apotropska snaga, snaga koja odbija zlo), do banalne naklonosti ka pornografiji.
Slikarstvo lupanar-a u Pompeji predstvalo je tako varijaciju Kama-Sutra slika parova, verovatno venčanih, koji uživaju u seksulanim zadovoljstvima u njihovim elegantim privatnim spavaćim sobama.
Slične umetničke predstve se nalaze takođe i u privatnim kućama. Soba x u kući Vetijaca ima tri poptuno eksplicinte slike u istom stilu kao lupanar, možda jedino na višem umetničkom nivou. Zanimljivo je da je lupanar u Pompeji služio nižoj klasi, kao što je i slikarstvo sobe x prevashodno služilo očima omiljenog sluge, možda kuvara pre nego gospodaru na šta ukazuje položaj ove prostorije pored kuhinje.
Erotske teme su takođe ukrašavale i luksuzne i korisne predmete u rismkom domusu. Sofisticirane predstave ljubavnog čina su takođe ukrašavale srebrno posuđe u Avgustovo doba, a pronađene su i slično ukrašene lampe koje su verovatno korišćene u spavaćim sobama.
Svi ovi objekti su pokazivali rimsku naklonost ka erotskoj umetnosti u dekoraciji doma. U okviru ove teme veoma je osobeno slikarstvo u kući Jupitera i Ganimeda u Ostiji. Prvi istraživač bio je Guido Calza 1920 god., a novija restauracija izvedena 1986 god.
Otkriven je veliki broj novih detalja u ikonografiji što je bio povod za stvaranje novih interpretacija. Nakon istraživanja Calza je zaključio da je ovo odeljenje najveće i najbolje u celom kompleksu, bilo prošireno i redekorisano da služi kao hotel za homoseksualce.
Trudeći se da sačuva duh toga vremena, Calza se uzdržava od korišćenja termina "homoseksulancost", on štedi nežnog čitaoca te koristi latinizirajuću grčku reč cinaedus. Calza je izgradio svoju hipotezu o gay hotelu na onsovu tri različita izvora; promene uređenja kuće; značenja grafita na zidovima; slikarstvu zidova najveće sobe, čije centralno mesto zauzima predstava Jupitera i Ganimeda.
Plan pokazuje da je kuća Jupitera i Ganimeda bila najveća od tri jedinice koje su zauzimale zapadnu poziciju celog gradskog bloka. Kompleks je veovarno izgrađen oko 130 god. Rekonstrukcija prvobitnog porstora je, kako Calza predlaže, bila u svrhu njegove nove namene kao hotela, pošto je prostor bio preveliki za samo jednu prodicu.
Udaljene od niza uličnih, ove prizemne sobe su imale veću privatnost. Ove, zapravo udaljene sobe, sa drugim ulazom i dodatim spoljašnjim ulazom u odnosu na glavni ulaz, mogle su da omoguće ljudima da budu upozoreni, a da opet neopaženo dođu i odu.
Ovakva vrsta ulaza, prema skorašnjim interpretacijama pripada gay bordelu. Na jednoj oslikanoj vazi, žena sedi u izvesnoj vrsti kancelarije, a ulaz je flankiran muškarcem vlasnikom ustanove. Oboje posmatraju mladu mušteriju u društvu svog kupljenog druga, sa štapom.
Srebrni pehar iz Avgustovog vremena prenosi ovu situaciju u rimsko doba. Ljubavna scena se odigrava u unutrašnjosti jedne sobe uz prisustvo posmatrača iza otvorenih vrata što ukazuje da se scena odigrava u hotelu ili bordelu. Pojedini detalji konkretnije ukazuju da se scena odigrava pre u gay hotelu ili javnoj kući nego u privatnom domu, kao što je i traka ili kaiš za koji se pridržava jedan ljubavnik , koja služi kao pomoć za postizanje ugodnijeg položaja i veoma nalikuje štapu sa pomenute slikane vaze. Pošto je načinjen od plemenitog metala, ovaj pehar ukazuje da je načinjen za imućnog vlasnika. Status više klase, prikazanih osoba je ukazan frizurom i tipovima lica koje imaju ljubavnici. Zanimljiva je i aluzija na, za Avgusta posebno muško božanstvo, Apolona, kroz liru i muškarca sa bradom ovenčanog lovorom. Ova predstava predlaže, ali ne dokazuje postojanje gay bordela za višu klasu.
Literarni izvori su jednako nedokučivi. Oni u kasnoj republici i ranom carstvu spominju odnose izmedu odraslih muškaraca i mladih, obično robova kao očekivane i normalne, ali seks između odraslih istog doba nije spominjan. Grafiti, obično mnogo bliži životu od literature imaju više da kažu o tome. Njihovo značenje i lokacija može da bude značajnije od redekoracije prostora u korist tvrdnje da se ovde radi o gay hotelu. Većina grafita iz Pompeje spominje seksualni čin između muškarca i žene. Često su žene spomenute kao prostitutke, ancellae ili togatae. Nijedan grafit u kući Jupitera i Ganimeda ne spominje žensko ime.
Sobe u kojima su pronađeni pripadaju cirkularnom delu sistema kuće. Niko nije mogao imati seks ni u jednoj od soba, a da neko od ukućana nije znao za to. Gostinske sobe imale su samo zastor a ne stalna vrata, a sobe na spratu samo jedan put od prizemlja ka njima. Vlasnik je stoga morao znati za šta su korišćene te sobe. Postavlja se pitanje da ako su grafite pisale sluge zašto nije bilo žesnkih imena, i zašto su napisani u tim, prilično javnim prostorima?
Može se postavi pitanje da li su oni mogli biti napisani u kasnijem periodu ekonomskog propadanja, kada su čak i dobre kuće bile napuštene?
Ali odgovor je ne, jer grafiti sami imaju svoj gornji vremenski limit nastanka, jer su bili prekriveni kada je kuća bila ponovo dekorisana oko 235-245god. To znači da je zidna dekoracija sa grafitima pripadala poslednjem periodu velikog ekonomskog prosperiteta Ostije, a ne periodu kasnijeg ekonomskog propadanja u kasnom III veku.
U tom periodu porsperiteta je mogla da postoji potreba za hotelom koji je služio posebnoj vrsti klijentele. Ranija proučavanja hotela ignorišu ovu kuću u korist manjih građevina jednostavnijih planova i sa lakim prilazom zauzetim ulicama. Takvi mali restorani barovi - cauponae su bili namenjeni nižoj klasi, a gospoda iz srednje ili više nisu nikada bili viđeni u njima. Lokacija kuće Jupitera i Ganimeda kao mesta za hotel jeste odlična. Pored organizacije njenog unutrašnjeg prostora važno je spomenuti da je Ostija u II i ranom III veku bila kosmopolitski grad sa preko milion žitelja. Slikani program ove kuće je veoma ambiciozno zamišljen, ali ako postoji ključ za razumevanje ovog slikartva i njegove ikonografije, on sigurno leži u centralnoj slici zadnjeg zida.
Analogno mnogim sačuvanim dekoracijama sa sličnim shemama, centralana slika sobe jeste upravo ona na zidu suprotnom ulazu, koji dominira osom. Važno je napomenuti da je ovo slikarstvo pretrpelo dosta oštećenja. Suočeni zbog toga sa teškoćama u potpunom razumevanju kompozicije ipak jasno vidimo Jupitera na tronu. On desnu ruku pruža ka Ganimedovom vratu i bradi. Ovaj gest nikada nije bio izgubljen kao čin rimske ili grčke naklonosti. Prisutan od VI v.st.e. uvek je označavao ljubavne namere. Grčke slikane vaze crnofiguralnog stila predstavljeju nam brojne primere ovog gesta izmedu erastes, odraslog muškarca, ljubavnika i mladića, eromenos. Na svakom primeru erastes dodiruje dečakovu bradu na isti način na koji Jupiter dodiruje Ganimedovu, sa otvorenom šakom, palcem blizu brade i prstima ka vratu. Pošto je slika oštećena vidimo da Ganimed uzvraća, ali nije potpuno jasan njegov gest.
Uobicajeno uzvraćanje jeste bilo hvatanje ljubavnika za zglob, što je verovatno i prikazano na ovoj slici, a na to ukazuje njihova blizina i položaj tela. Ganimed je prikazan sa frigijksom kapom u crvenom, u stavu kontraposta, te je identifikacija potpuno sigurna. Ali na levoj strani slike se nalazi ženska figura i njena identifikacija jeste problematična. Raniji istraživači su smatrali da je tu predstavljena Afrodita, Hera ili čak možda i Heba, peharnica bogova koja je izgubila primat sa novim dečakom. Nijedna od ovih pretpostavki nije tačna. Ispitivanje slike otkrilo je crte labudovog vrata i glave u njenom krilu, te je stoga to bila predstava Lede. Slika ne dozvoljava da se pretpostavi labudova velicina, ali u poredenju sa skulptoralnim kompozicijama on je bio veličine krila. Veličina labuda treba da istakne Jupiterovo božanstvo. Još u grčkoj misli bogovi su nalikovali smrtnicima u formi, ali su bili veći, te uvećanje labudovih dimenzija ukazuje na božasnku posetu. Leda je naga i tačno zna šta joj se dešava. Međutim ovakav prototip nije bio izvor za ovu slikanu Ledu. Ali primer iz ranog IV v.st.e. često pirpisivan Timoteju, pokazuje dosta sličnosti. Ona nosi hiton, a slična je i kompozicija. Takođe brojni drugi primeri slikani ili skulpotralni pokazuju sličnost sa ovom predstavom Lede. Veličina labuda svedena na krilo Lede, kao i celokupna kompozicija sa Jupiterom i Ganimedom, ukazuje na problem opravdavanja Jupiterove biseksuanosti njegovom izborima smrtnika za ljubavnike.
Ovako kompleksna kompozicija sa Ganimedom i Ledom nije uobičajena. U skulputarlnim grupama, nasuprot ovoj kompoziciji svaka figura je jednake važnosti. Ako poredimo zidno slikarsrtvo sobe sa Jupiterom i Ganimedom sa dekorativnim porgramom rimskih kuća više klase vidimo razliku u samom konceptu. Homoerotska je ikonografija Jupitera, Ganimeda i Lede i ona nema paralela u rimskom slikarsvtu doma. Sa druge strane, mitološki način u koji je homoseksulana ljubav uobličena je obeležje unutrašnje deokoracije elitnih rezidencija. Predstave heteroskualnih ljubavnika dolaze iz grčke mitologije i jesu glavna oznaka dekoracije tablina ili oeci. Erotske teme, kada su aluzivno kodirane u mitološku slikovitost su bile očevidno smatrane prihvatljivom dekoracijom u privatnim i javnim kućama. Izuzetno zbog homoseksualne teme, dekoracija hotelskog vestibila u kući Jupitera i Ganimeda jeste bila poptpuno odgovarajuća ako bi se pretpostavilo da je soba imala prvobitnu funkciju da prima goste homoseksualnih naklonosti. Među najpopularnijim heterosekualnim paralelama slikarstvo kuće Jupitera i Ganimeda jesu scene arhetipskih ljubavnika, Marsa i Venere u njihovoj spavaćoj sobi. Budući da su Mars i Venera često prikazivani u intimnom trenutku, skoro nagi uz prisustvo kupidona. U tablinium h kuće Lukrecija Fronta, njihov budoar jeste prekriven sa pet posmatrača zajedno sa kupidonom. Posmatrači u budoaru Marsa i Venere se mogu posmatrati kao primer motiva izmišljenog i popularizovanog od strane rimskih kopista, koji su želeli da učine grčke mitološke modele prijatnijim rimskoj pažnji. Posmatrači unešeni u mitološko slikarstvo bili su tipovi koje nije bilo potrebno identifikovati u kontekstu scene.Njihova namena jeste bila da privuku pažnju rimskog gledaoca, povremeno čak i da prouzrokuju emotivnu reakciju voajeristickim golicanjem. Ova provokativna ideja može biti primenjena sa značajnim rezulatatima na dekoratvini porgram kuće Jupitera i Ganimeda. Figura Lede je postavljena suprostavljeno grupi Jupitera i Ganimeda, i može da odgovara ovoj kategoriji "prikrivenog posmatrača". Leda je mitološki karakter koji može biti tematski integrisan u scenu koju posmatra. Ipak njena osnovna komoziciona funkcija jeste da vodi posmatračev pogled i da intenzivira posmatračevu pažnju ka centralnoj slici zida, na homosekulani susret gospodara Olimpa i smrtnog maldića.
Možda sa emocionalnom ironijom, Leda, Jupiterov heterosekualni plen, u suštini podstiče homoerotski kotekst homoerotske kompozicije u suštini. Po pitanju teme, njenog postavljanja i stila, slikarstvo ne pruža ništa što bi se suprotstavilo tezi da je bilo dekoracija gay hotela za dobrostojeće patrone. Homoerotska tema je sigurno bila predstavljena u takvom zdanju. Položaj ovog slikarstva u sobi za primanje je takođe prigodan. Pažljiv tretman mitološke erotike, kao i velika dimenzija kompozicije ne mogu biti van ovog konteksta u privatnoj kući rimskog građanina više klase. Verovatno je umetnik koji je predstavio Ledu i Ganimeda u istoj kompoziciji, oslobođeno istakao činjenicu da je Jupiter vodio ljubav sa smtnicima oba pola, iako je ovde preferirao one muškog.
Ledina figura sa ljubaznim gestom poziva posmatrača da razmotri postojanje dva vida ljubavi
- homosekualnog i heteroseksulanog - u ličnosti vrhovnog boga Olimpa.

Umetnik koji je postigao ovo jedinstvo u centralnoj dekoraciji najvažnije sobe hotela za homoseksulace jeste znao da poruka (uključujući njen ironijski prizvuk) neće biti neshvaćena kod klijentele ove ustanove.