|
Life's
a beach: Seks na otvorenom ali bez krpelja i peska na dupetu
Naslov: Fire Island Cruising
Rezija: Michael Lucas
Starring: Michael Lucas, Chad Hunt, Mitch Ryder, Anthony Ferrat,
Nico Arroyo, Phillipe Siren, Kyle Krystoff, Michael Rock, Gianni
Pasquale, J.C. Bryce, Enrico Vega, Bobby Klein
Produkcija: Lucas Entertainment
Trajanje: 85 min
Ocena: ****
Porno filmska industrija se od one prave holivudske (kakva se
prikazuje u ''Takvudu'' a ne u ''Partizanu'') razlikuje samo u
jednoj stvari. Da bi uspeo u Holivudu potrebno je da se kresneš
sa nekoliko uticajnih faca i da to uporno poričes. Da bi uspeo
kao kralj pornjave potrebno je da se kresneš sa što više njih
i da za to imaš snimljene dokaze.
Pravi primer za ovo je momak po imenu Majkl Lukas. Lukas je jedno
vreme i sam nastupao u golišavim filmovima da bi jednog trenutka
zaključio kako želi da se oproba u reziranju ovakvih filmova.
Započeo je niskobudžetnu Lucas Entertainment produkciju u okviru
koje je nastao naslov kome ćemo posvetiti pažnju: Fire
Island Cruising.
Kuriozitet je da je njegova produkcija ali i mesto snimanja Njujork
a ne Zapadni Holivud kako je slučaj sa većinom gej pornića danas.
Činjenica da je radnja vezana za njujorški region utiče na to
da u ekipi glumaca imamo različita etnička porekla. ''Fire island
cruising'' je početak vrlo uspešne serije filmova nakon koga su
nastali ''Boys on Fire: Fire Island Cruising 2'' i ''Fire island
Cruise 3, 4, 5''.
Razlog za zapažen uspeh filma ''Fire Island Cruising'' leži između
nogu jednog od aktera. Njegovo ime je Čed Hant i ponosan je na
činjenicu da svojom batinom može da postidi i najveće igrače golišavih
filmova. Ti Džej Meksvel, moj kolega porno recenzent je o alatki
Čad Hunta nadahnuto napisao: ''Gargantuan. Mammoth. Monstrous''.
Tako je Lukas svom filmu obezbedio dovoljnu količinu publiciteta.
Priznajte, poželećete da vidite Hantovu veličinu (XL, XXL, XXXXXL?)
i to po mogućstvu na sto većem ekranu. Ali Čad Hant (sa proporcijama
cirkuske atrakcije) nosi samo dve od četiri zvezdice koliko je
ovaj film dobio od mene. U filmu se pojavljuje i jedan od mojih
omiljenih fetiša koji još uvek nisam isprobao, ali uživam da ih
gledam na traci. U pitanju je klistiranje pivom (premotajte na
poslednju scenu pa će vam biti jasno o čemu se radi). Jos jednu
zvezdicu ostvarenje ''Fire Island Cruising'' zaslužilo je i izborom
lokacija na kojima je snimano. Osim sto donosi vruć seks, pokazuje
i tople krajeve. Fire Island Njujorčanima predstavlja ono što
je u beogradskim razmerama Ada. To je letovalište u blizini grada
ali i odlično mesto za popodnevni kruzing tokom žege.
Ovaj film spada u niskobudžetnu produkciju, a kada kažem ''niskobudžetno''
pri tome mislim da troskovi snimanja ne podrazumevaju nista više
od cene mnogo utrošenih kondoma i nekoliko traka filma. Ipak,
čak i suma koju je Lukas potrosio na jedan od svojih prvih redteljskih
pokušaja je i dalje naučno-fantastična cifra za srpsku pornografiju.
Majkl Lukas je vrlo opušten u svom režiserskom debiju u kome se
i sam pojavljuje kao glavni junak u sceni drkanja pored bazena.
To mu dođe kao najstariji kliše u porno knjizi - glumac koji je
zaključio kako i sam ima talenta za režiju. Međutim, ponekad se
dogodi da nekadašnji star zna sta radi, kao sto je to ovde slučaj
sa Lukasom.
Ako mene pitate, februar je najduži mesec u godini iako tehnički,
on traje najkraće. Grad je usporen nakon novogodišnjih praznika,
temperatura retko prevazilazi nulu i većina prijatelja nema želju
da napušta svoju dnevnu sobu čak i kada su pozvani na neku orgiju
- sve to čini da ovaj mesec tako sadistički sporo protiče. Jedino
što valja napraviti u ledenim zimskim večerima jeste dovesti neko
''grejno telo'' (znate na šta ciljam!), pojačati grejanje i pustiti
video.
| |
 |
| |
"Drndani do Vegasa" - virtuelna anti-utopija Amerike
Naslov: Jacked to Vegas
Rezija: Chi Chi LaRue
Starring: Kyle Kennedy, Julian Pierce, Nino Bacci, Patrick Allen,
Shane Bailey, Emilio DiMedici, Jason Hawke, Mason Jarr, Doug Jeffries,
Jeremy Tucker, Spike, Nick Yeager
Produkcija: Channel 1 Releasing, Rascal Video
Trajanje: 86 min
Ocena:*****
The American desert is "an ecstatic critique of culture,
an ecstatic form of disappearance," Speed is key because
"Speed creates pure objects. The US is "the only remaining
primitive society," Driving is good: "Driving is a spectacular
form of amnesia. Everything is to be discovered, everything obliterated.
America, Jean Baudrillard
Apokalipticno čitanje savremene kulture koje je izneo francuski
kritičar Žan Bodrijar (Jean Baudrillard) uvodi pojam postmoderne
realnosti koja postepeno i neopažljivo modifikuje naša čula i
preobraća ih u njihov vlastiti odraz. ''To više nije pitanje imitacije,
niti reduplikacije, čak ne ni parodije'', tvrdi on, nego ''pitanje
supstituisanja samog realnog znacima realnog". Posledica
je zamena realnog njegovim ''operacionalnim dvojnikom'' i hotimično
prihvatanje surogatne realnosti, takode nazvane ''hiper-realno''.
(1)
Dopustite mi da teorijski spekulišem - ne mnogo, naravno, jer
ovo je ipak kolumna o pornografiji. Vi svakako očekujete clean-cut
recenziju, esencijalnu informaciju o tome da li da trošite svoje,
možda teško, zaradene pare na iznajmljivanje ovog filma. Vama
ne treba teorija, već čista preporuka - da ili ne? U pravu ste.
Da bih odgovorio na tu prakticnu stranu porno-recenzije, rećiću
vam ukratko: da, uzmite film. Odgovaraće vam. Sad, kada smo to
rešili, da nastavimo, ako hoćete, sa malo teoretisanja? Jednostavna
mentalna igra, pa se posle možete opet vratiti direktnoj konzumaciji
video materijala.
Elem, da li je reditelju "Jacked to Vegas" slučajno
u ruke dopalo nešto od Bodrijarovih pisanija? Čisto sumnjam. Opstajanje
u kompetitivnom svetu porno-industrije ne ostavlja baš mnogo vremena
za čitanje post-modernih autora. Ipak, da li ChiChi LaRue, vrlo
nesvesno, naslućuje, a zatim prenesi na ekran, ono o čemu Bodrijar
nagada, piše i što kasnije biva tako pomno, gotovo sa strahopoštovanjem,
izučavano na pomodnim katedrama za filozofiju Novog i Starog sveta?
Odgovor na ovo pitanje uvek je - da! U suštini, dva tako udaljena
autora, bave se istom stvari, premda naravno iz dijametralno suprotnih
pobuda. Fascinacija je jedna - Amerika, kao večita mitema i fiksacija,
zemlja ideja i snova, gde čak i gej pornografija uvek ostaje odveć
(nad)realna.
Amerika je "
zemlja u kojoj se ne konceptualizuje realnost,
nego se materijalizuju ideje, sloboda, moral, snovi, seksualne
perverzije
Amerika je prestonica apsolutnog simulakruma, dekadentna,
hiperrealna, ona je moćna i originalna, a istovremeno surova i
užasna... totalni mit našeg doba."
(Putovanje kroz geopanoptikon, dr Đorde Čomić, Beograd,
2000).
U takvom settingu i počinje ova, ni po čemu izuzetna,
priča o kidnapovanju nekakve grupice muškaraca i njihovom prisilnom
odvoženju, kroz sivo i bezlično bespuće pustinje, sve do Vegasa,
koji na kraju filma zapravo i ne vidimo. LaRue, u svom standardnom
drag-queen izdanju, pojačan ovaj put saučesnicom, bez
ikakvog vidljivog povoda upušta se u taj poduhvat. Beketovski
besmislena, fabula je očigledno samo balast. U startu, LaRue nudi
ono u čemu je najbolji - uverljiva inscenacija seksa, standardno
pouzdana fotografija, znalački izbor aktera i nekako sve počinje
da izgleda kao još jedan od mnogih štancovanih proizvoda matične
joj kuće. Seks, gimnastički precizan, učesnici besprekorno american-beatyizovani,
kao rezultat - neobavezna i neopterećujuća zabava na kakvu smo
navikli.
U jednom trenutku, LaRue se odlučuje za ozbiljan (a kako se ispostavlja
i jedini) dramski zaokret - pakuje svoje glumce u prastari autobus
i vozi ih kroz sunčano kalifornijsko jutro u Vegas. Ekipa koju
ona tom prilikom okuplja prilično je šarenolika - par college-rugby
profija, nekoliko latino pastuva, tri redovna posetitelja S/M
klubova downtown LA-a, sve u svemu, ona grupa ljudi koje
možete videti zajedno samo u dve prilike - kao zatvorenike neke
od prenaseljenih USA kaznionica, ili plaćene momke za neku od
ekscentričnijih porno zamisli ambicioznog LaRua.
Tolika količina testosterona, mačo grubosti south i central
LA-a, obračuna suprotstavljenih bandi i jeftinog kreka, taj urbani
pakao na asfaltu, sve na točkovima za Vegas - zapravo je hiperrealna
struktura savršena podjednako za reality show ili porno-produkciju,
svejedno je. LaRue, instinktom profesionalca, zna da uzbuđenje
dolazi kako iz realnog, tako i iz nemogućeg sudara realnosti.
Zato, inscenacija desperadosa na putu za grad snova deluje tako
shvatljivo, opipljivo, tako beton-uverljivo. Uzbuđenje, koje mi
predosećamo, dolazi iz nagoveštenog nerealnog, a opet tako stvarnog.
Kao da posmatramo skrivenom kamerom one, koji objekt takvog posmatranja
nikada, sasvim sigurno ne u takvoj situaciji, ne mogu biti.
Pa bi možda narečena scena bila jedna od antologijskih porno filmske
umetnosti, da se u takvu, simulakrumsku sliku ne ušunja crv sumnje
- upravo na onom mestu koje je najranjivije u sklopu artificijelnih
kulisa - a reč je o samom seksu. Nije potrebno da minutaža odmakne,
da bi se shvatilo kako očiglednoj, a opet vešto kamufliranoj prevari
prisustvujemo. Seks, kao gola rutina, seks, kao uvežban i suviše
često ponavljan manir, seks, kao već i samim akterima dosadna
koreografija. No, sačekajte trenutak: ako je to virtuelni seks,
prosta simulacija, šta je iza njega? Iza impresivne mašinerije,
obično se krije neugledni čovečuljak, kako je to već Doroti dokazala
u Ozu, pa nije zgoreg u ovom slučaju pretpostaviti isto. Ali,
prihvatiti takvo objašnjenje zapravo je beznadežna i naivna mistifikacija
ideje seksa. Kako LaRue odlicno pokazuje, iza simulacije nema
ničega. Seks je svuda i zauvek isti, upražnjavan tajno i na brzaka
u javnim toaletima, konzumiran obazrivo i fetišistički na satenskim
čaršavima, virtuelan i insceniran, u autobusu za potrebe hiperprodukcije
Rascal Video, to je vedra manifestacija opčinjavajućeg ne-smisla,
"koje vlada u američkim pustinjama i gradovima" (Čomić,
ibid.).
Zato dolazak u Vegas nije katarza, niti apoteoza ovog zamalo roud-muvija,
već samo jednako ne-smislen kraj/početak i povod za još jednu
scenu seksa. Istina, LaRue se odlučuje da u skoro dokumentarističkom
maniru ubaci nekoliko scena sa sajma erotike koji se odvija u
Vegasu. Gotovo paradoksalno, naturalistički, realan rez na ono
iza, na mašineriju koja zapravo proizvodi porno iluzije, nimalo
ne ugrožava kredibilitet prethodne simulacije. I konačan proizvod
i fikcija i back-stage ogoljivanje, figuriraju ravnopravno
u ravni simulakruma, neopterećeni teretom (ne)realnosti. U nekoliko
kadrova sa sajma možemo videti velike zvezde gej pornografije,
poput Krisa Stila, u neobičnom izdanju, kako ćaskaju sa posetiocima
štandova i potpisuju autograme - zbilja znak da je svaka granica
između fikcije i fakta, između imaginarnog lika i odraza u ogledalu
- ireleventna i nepotrebna, u haotičnom-i-harmoničnom virtuelnom
svetu Vegas anti-utopije.
Zato, od mogućih 5 virtuelnih zvezdica - "Jacked to Vegas"
ih dobija sve.
(1) Ksenija Bilbija, Wisconsin University, USA,
Oktobar 1995., prevela sa engleskog: Branka Arsić
Zahvaljujemo na ljubaznosti video klubu Mikonos (011633076)
+Preporučujemo:
|
