AI: U Srbiji diskriminacija Roma, LGBT populacije, na Kosovu nastavak nasilja

Organizacija Amnesti internešenal (Amnesty International - AI) u najnovijem izveštaju o ljudskim pravima u svetu ukazala je, u delu o Srbiji, na prisilno iseljavanje Roma i zabranu gej parade, kao i na nastavak nasilja, međuetničkih sukoba i diskriminacije na severu Kosova i nekažnjavanje zločina koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova. AI se kritički osvrnuo i na EU jer kako se konstatuje, iako je prošle godine dobila Nobelovu nagradu za mir, nije bila u stanju da pruži zaštitu izbelicama u svim svojim članicama niti jednaka prava svojim građanima Romima. Ta međunarodna organizacija je upozorila da svet postaje sve opasnije mesto za izbeglice i migrante.

U izveštaju za 2012. godinu, koji je objavljen 23. maja na sajtu Amnesti internešenala, podseća se da su beogradske vlasti u aprilu prošle godine prisilno iselile oko 1.000 Roma iz naselja Belvil na Novom Beogradu i da su mnogi od njih postali beskućnici.

Amnesti internešenal ukazuje na neadekvatne uslove u naseljima u koja su Romi preseljeni, kao i na to da im je zbog toga bilo otežano da nađu posao.

"Evropska komisija se složila da finansira solidan smeštaj za izbačene Rome, ali je grad predložio da smeštaj bude na izolovan mestu, stvarajući time rasno odvojena naselja", navodi se u izveštaju.

Organizacija je ocenila da potencijalnom smanjivanju diskriminacije doprinose izmene propisai usvojene u septembru, koji predviđaju pomoć "pravno nevidljivim" osobama, uglavnom Romima, da dobiju lična dokumenta.

U delu o pravima LGBT osoba u Srbiji, AI navodi da je jedan homoseksualac prebijen u septembru u Beogradu i da je premijer u oktobru već drugu godinu zaredom zabranio Paradu ponosa zbog "neodređenih bezbednosnih pretnji".

Podseća se i da je Apelacioni sud u novembru ukinuo presudu lideru ekstremističke organizacije Obraz Mladenu Obradoviću i naložio ponovno suđenje.

U izveštaju se ukazuje i na mere koje je Vlada Srbije preduzela da bi smanjila broj građana koji putem azila u EU pokušavaju da reše svoj težak ekonomski položaj. Te mere su preduzete kako bi se pojačala granična kontrola i sprečili ljudi, većinom Rome, da naspuste zemlju. Od januara do oktobra 15.135 državljana Srbije je, prema podacima AI, tažilo azil u zemljama EU.

AI navodi da su svedocima na suđenjima pred Specijalnim sudom za ratne zločine u Beogradu navodno pretili zvaničnici zaduženi za njihovu zaštitu.

U izveštaju se podseća da su pred Haškim tribunalom oslobođeni Ramuš Haradinaj, Idriz Balaj i Lahi Brahimaj.

AI o stanju ljudskih prava na Kosovu kaže da je nastavljena istraga o ratnim zločinima i navodima da su pripadnici OVK "otimali Srbe i zatim ih slali u Albaniju, gde su bili mučeni, ubijani a nekima su navodno uzimani organi radi trgovine".

Komisija kosovske vlade za nestale osobe nije uspela da sprovede Zakon o nestalnim osobama iz 2011. godine, ocenjuje AI.

U izveštaju se podseća na napade u Kosovskoj Mitrovici, "skoro svakodnevne nasilne incidente" na graničnim prelazima, napad kosovske policije na Srbe na Vidovdan i napad Albanaca na autobus s decom u Prištini.

Dodaje se i da je kosovska policija koristila prekomernu silu na demonstracijama političkog pokreta Samoopredeljenje u januaru i oktobru.

U izveštaju se ukazuje na fizičke napade na novinare i raširenu diskriminaciju Roma na Kosovu.

Po podacima UNHCR, 997 pripadnika manjinskih zajednica se dobrovoljno vratilo na Kosovo a 1.997 je prisilno vraćeno, uglavnom iz zemalja EU, navodi AI i ocenjuje da i dalje postoje prepreke za njihov povratak i društvenu reintegraciju.

Na Kosovo se dobrovoljno vratilo 300 Srba, koji su, kao se dodaje, i dalje meta nasilja i napada i primaju preteća pisma. AI podseća da su dve kuće povratnika spaljene i da su u julu Ljiljana i Milovan Jevtić ubijeni u selu Talinovac, u koje su se vratili 2004. godine.

Loše prakse i kršenja ljudskih prava u EU

U izveštaju AI je kritikovao i Evropsku uniju navodeći da je prošle godine dobila Nobelovu nagradu za mir ali da nije bila u stanju da pruži utočište i zaštitu izbeglicama u svim svojim članicama niti jednaka prava za šest miliona Roma koji su građani EU.

AI je ocenio i da rad Evropskog suda za ljudska prava, "dugogodišnjeg dragulja u kruni evropskog sistema za zaštitu ljudskih prava", i dalje podrivaju članice odbijanjem da primene presude i pokušajima da smanje nadležnosti tog suda.

U izveštaju se ukazuje na ključne presude u slučajevima kidnapovanja i nezakonitog prebacivanja osumnjičenih za terorizam u evropskim zemljama u okviru programa koje su predvodile SAD, ali se ukazuje da se i dalje teško utvrđivanja odgovornosti za takva dela počinjena u Evropi. To se dešava, kako se navodi, jer umešane zemlje i dalje koče istrage ili negiraju svoje učešće u kršenju ljudskih prava.

Kao ključna navodi se presuda Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je Makedonija odgovorna za nestanak i mučenje Haleda el-Mastija pošto ga je u Skoplju 2003. otela američka Centralna obaveštajna agencija (CIA). U septembru 2012. italijanski kasacioni sud je potvrdio presude za 23 bivša pripadnika CIA zbog kidnapovanja u Milanu 2003. godine Egipćanina Osame Mustafe Hasana Naste i njegovog prebacivanja, navodi se u izveštaju.

Amnesti internešenal je konstatovao da je u "nekim delovima Balkana" sve manje verovatno da će žrtve ratnih zločina počinjenih tokom sukoba 1990-tih dočekati pravdu, jer se istrage i procesuiranje tih slučajeva i dalje sporo odvijaju a ometa ih i nedostatak političke volje.

U Bosnih i Hercegovini i drugim zemljama žrtve koje su bile silovane tokom ratnih sukoba i dalje nemaju pristup pravdi i podršci, konstatuje se u izveštaju.

Evropske zemlje su, takođe, nastojale da ograniče priliv migranata i tražilaca azila pooštravanjem graničnih kontola i sklapanjem sporazuma o saradnji sa severnoafričkim zemljama, poput Libije, iako te zemlje nisu najčešće u stanju da poštuju prava povratnika.

Osobe koje traže azil u Grčkoj i dalje se suočavaju sa velikim preprekama u podnošenju zahteva za azil i sve su više izloženi riziku da budu pritvorenii u nehumanim uslovima, kao i napadima pripadnika ksenofobičnih grupa.

AI je naveo da je Mađarska dozvolila pripadnicima ultradesničarskih grupa da u uniformama marširaju kroz romska naselja izvikujući rasističke uvrede i gađajući meštane kamanjem. Konstatuje se da se širom regiona Romi i dalje suočavaju sa diskriminacijom i uznemiravanjem.