JOHN ALAN LEE

	Chris Reynolds - Leather Life

 

NE TU REČ! NE GEJ ZA HOMOSEKSUALCA! 

 

"Uzeli su nam našu reč!“, žalio se Homer Simpson u jednoj epizodi, dok je posmatrao nekakav Queer Nation protest na ulici. - "Queer je bila naša reč kojom smo ih mi ismejavali!“. Malo je poznato da su slična negodovanja zbog gubljenja kontrole nad značenjem i upotrebom reči bila do pre svega tridesetak godina uobičajena i za jednu drugu reč, danas sasvim etabliranu ne samo u engleskom, nego i u mnogim drugim jezicima -  za reč "gay“. Članak koji je pred vama govori o otporu koji su pružali mediji i akademski krugovi prema prihvatanju reči gej namesto homoseksualac, ili, bartovski rečeno, o politici znaka i procesu resignifikacije. Iako je reč "homoseksualac“ iskovao neko ko je i sam bio gej (K. M. Benkert), ona je ubrzo medikalizovana i psihijatrizovana i nad njenim značenjem gej ljudi nisu imali više nikakvu kontrolu. Gej je pak reč koju su sami gej ljudi hteli za sebe, oni njome nisu bili "imenovani“, "definisani“, "objektivirani“, ili barem ne na izrazitio kriminološki, teološki ili medicinski način. Istorijat njene upotrebe važan je i za shvatanje novog društvenog identiteta homoseksualaca, pa čak i njihovog oslobođenja. Ovaj članak je, između ostalog, i prvi u nizu članaka koje bismo želeli da preuzmemo iz časopisa Potkulture, koji je 1987. objavio tematski blok o "gej potkulturi“. U tom časopisu, koji će ubrzo prestati da izlazi, po prvi put je u Srbiji dat značajniji prostor eksplicitnim temama iz gej kulture i sociologije. Krajem osamdesetih je postojala slična tendencija i u nekim drugim (stručnim) časopisima, i mi smo već objavili nekolicinu važnih članaka iz časopisa Delo (Gi Okengema, tekst o Lorki itd.). Ma koliko i šta su prethodne generacije uradile, smatramo da je važno uspostavljanje izvesnog kontinuiteta i da se rad starijih generacija učini dostupnijim onim  mlađim.

                                                                                                                                                                       Nicodemus

Premda mislimo kako vladamo rečima, izvesno je da reči ... svojom moći okivaju i izokreću naše sudove.

Francis Bacon, 1605.

"Kad ja koristim neku reč”, reče Okruglasti Jajoglasti prilično prezrivim tonom, “ona znači upravo ono što sam ja izabrao da znači - ni više, ni manje.

“Pitanje je", reče Alisa, “možete li vi činiti da reči znače razne stvari.”

“Pitanje je”, reče Okruglasti Jajoglasti, “ko je gazda - to je sve.”

Lewis Carroll *

 

Da napišem ovaj tekst ponukale su rne rasprave koje sam vodio s kolegama koje znaju da sam gej. Govorili smo o aktivnostima “Akademskog gej udruženja” (Gay Academic Union), organizacije zvanično priznate na mnogim američkim i kanadskim univerzitetima. "Ako ste doista akademci, zašto ne koristite pravu reč da biste opisali vaše stanje?”, upitao me jedan kolega. Prava reč je, po njemu, bila "homoseksualac”. Potom je nastavio da jadikuje zbog toga što su ratoborni homoseksualci uništili jednu od najlepših malih reči u engleskom jeziku.**

Ovaj tekst se bavi otporima prihvatanju reči “gej”, kao termina koji označava orijentisanost na isti pol. U istraživanju sam koristio različite metode: intervju, analizu sadržaja novinskih tekstova, lična zapažanja.

Otpori reči gej (u značenju: homoseksualno) veoma su česti. Protive joj se i najviše objavljivani i politički “liberalni” autori. Tako mi je jedan od najpoznatijih kanadskih pisaca i komentatora, Pierre Berton, kad sam se pojavio u njegovoj televizijskaj emisiji "Velika debata“, rekao kako su “homoseksualci uništili lepu, staru englesku reč gej“. Globe and Mail, "novine nacionalnog ugleda“ u Kanadi, dugo su se zvanično držale toga da je reč “gej” zabranjeno koristiti u značenju hornoseksualac. Zabranu je, najzad, skinuo lektor Alan Dawson, memorandumam od 1. jula 1978, u kome kuka:

“Lektorsko uputstvo (odrednica) koje se odnosi na reči gej i homoseksualno mora se prikloniti realnosti. Nekoć precizna reč neopozivo se iskopilila i ukradena je. Priklanjamo se promeni, kakva je da je, te ukidamo zabranu upotrebe reči gej, posebno u književniim i zabavnim pričama.”

Ostali su se opirali “realnosti” ili bar ovakvom “napretku”. Vancouver Sun se, na primer, borio protiv gej oglasa sve do Vrhovnog suda i dobio. "Kako bi homoseksualce valjalo zvati? Valjda homoseksualcima? To je kanda baš prava reč“ (Vancouver Sun, 28. mart 1977). Upotrebi termina gej, u značenju hamaseksualno još uvek se protive i tako velike kanadske novine kao što je Toronto Star (o čemu se stara urednik Borden Spears).

Moja hipoteza je da otpori reči gej, kao oznaci za homoseksualno, podrazumevaju i nešto više od puke rešenosti da se zaštiti čistota engieskag jezika. Oni podrazumevaju odbijanje da se prizna postojanje jedne politički organizovane manjine i njenih zajednica u mnogim severnoameričkim gradovima. Termin “priznati” ovde ne označava percepciju, već političko priznanje, kao u rečenici “političko priznanje Kine” -  to će reći, komunističke vlasti u Kini. (1)

IZGUBLJENA KORISNA DVOSMISLENOST

 

Ironija je da oni koji se opiru prihvatanju reči gej kao oznake za homaseksualno, samim tim ne poriču i činjenicu da je reč “gej” godinama, skriveno ili izokola, upućivala na homoseksualce. Mnogi tvrde kako je to bila jedna od prednosti te reči. Kao šifra koja je označavala homoseksualno, dopuštala je upućenima da govore o homoseksualnoj realnosti a da ih naivni ne provale. Ta dvosmislenast bila je od koristi i homoseksualciima i heteroseksualcima.

Prikriveni homoseksualac mogao je nekome za koga pomišlja da je homoseksualac dati znak, time što će, nevino ali značajno, u razgovor uvesti reč “gej”. "Što sam se proveo ... bila je to stvarno gej (vesela) zabava“. Ukoliko onaj kome je upućena ova rečenica nije homoseksualac, promaći će mu dvoznačnost. Ako pak jeste, i ako je spreman da otkrije tu informaciju, odgovorio bi, takođe, šifrovano: "Da, gej zabava je uvek prava stvar.“

I heteroseksualci, svesni ove dvoznačnosti, mogli su se zabaviti na račun homoseksualaca. Tako je, recimo, pre desetak godina jedan kanadski list pisao a dočeku nove godine na kome je počasni gost bio svetski poznat baletski igrač, za koga se znalo da je homoseksualac, ali je pomno gradio heteroseksualni imidž, javno se udvarajući balerinama. Izveštač je napisao kako se zvezda "naročito gej provela na dočeku“. Pre desetak godina, izveštač bi mogao, na svaku pretnju da će ga tužiti za klevetu, nevino odgovoriti da je samo hteo da kaže kako se baletska zvezda veoma lepa provela. Danas bi takva odbrana bila malo verovatna. Kao što primećuje Borden Spears, urednik Toronto Star-a, "reč se na taj način više ne može koristiti ... prosto zbog toga što su je svi čitaoci ‘provalili’”.

Tradicionalna dvoznačnost reči gej imala je i svojih opasnosti. Donald Cory ukazuje na to da je poliicijski detektiv, koristeći je, mogao da navuče skrivenog homoseksualca: "Onaj s kojim ste bili sinoć - znate li da je on gej? Odricanje povlači sobom bujicu novih pitanja: Kako ste shvatili ovo pitanje? Da li ste pomislili da se ono odnosi na to da je on peder? Otkud znate da ta reč to znači?” (2)

Upravo to što oni koji se opiru usvajanju reči “gej” priznaju da ova dvoznačnost nije od juče, priznanje je činjenice da korišćenje te reči kao naziva za homoseksualca nije posve nov izum "ratobornih homoseksualaca“. Mit, ipak, i dalje opstojava, što se vidi i iz razgovora koji su na radiju vodili kanadski spikeri Bill McVean i Gary Lautens:

	Chris Reynolds - Leather Life

McVean: “Seksualni život pojedinca me se ne tiče, sve dotle dok on ili ona nije seksualno agresivan tili egzibicionist. Skloniji sam da mislim da su takozvani gej i jedno i drugo ...“

Lautens: "Ne sviđa mi se ta reč ... pošto mislim da su oni uzeli jednu sasvim dobru reč i predstavili je u pogrešnom svetlu. Stare reči "peder“, "šmizla“, bile su ružne, ali reč "gej“ ... nju su prisvojili i to mi se ne dopada.“

McVean: "... odbijam da prepustim tu reč devijantnom svetu.“

Lautens: "Drago mi je što ste to rekli jer je to jedna neprirodna stvar. Biti gej je neprirodno... Recimo, Matlovich, koji je dospeo na naslovnu stranu Time-a; vojska je, razume se, zahtevala da se povuče... Lično ne bih voleo da sam u kasarni i da mi je drug po oružju gej ... Za mene je to nepoznata, neviđena opasnost ...“

McVean: “Ako njih treba zvati "gej“ (veseli), šta smo onda mi?

Turobni?”

Emisija CFRB, od 14. novembra 1975.

ISTORIJSKE ČINJENICE

Istoriju su dosad pisali gotovo isključivo heteroseksualci. Oni vekovima zaverenički rade na uklanjanju svih istorijskih tragova homoseksualnog života.(3) Najskoriji primer predstavlja biografija Eleanor Roosevelt autorke Doris Faber. (4) Misleći na lezbijsku prepisku Roosevelt-Hickok, Faberova je pitala glavnog bibliotekara Rooseveltove biblioteke: "Zar ova zbirka ne bi mogla biti ponovo sklonjena, bar za nekoliko narednih decnija?“ Svima su nam poznate heteroseksualizovane verzije srednjoškolske istorije u kojima se za mnoge kraljeve (Jamesa, Williama, Edwarda II) kaže kako su “menjali dvorske miljenike”, a i istorije književnosti, srednjoškolske i visokoškolske, iz kojih su homoseksualni autori i njihova dela ili izbačeni ili prikazani u očišćenom obliku. (Vidi: College English, 1974.)

Otuda, ne čudi što je većina obrazovanih ljudi ubeđena u to da je reč “homoseksualac” ispravan (tj. naučno, odnosno medicinski ispravan termin) i da prethodi kasnijoj eksproprijaciji reči “gej”. To, međutim, nije tačno. Reč “homoseksualac” skovao je 1869. godine austrougarski lekar Karoly Maria Benkert, i sam gej, nastojeći da iznađe manje ponižavajuću oznaku od one, u njegovo doba uobičajene - sodomit.(5) Njegov neologizam nije lingvistički ispravan jer spaja grčki koren (homo - isti ili      sličan) s iatinskim (sexus) i time krši važeća pravila. Taj neologizam, uz to, zbunjuje: homo na latinskom znači čovek. Tako je “homoseksualno” vremenom sve više postajalo oznaka za muškarce.

Američki istoričar Vern Bullough (6) veruje da je reč homoseksualno postala popularna zbog toga što su je prihvatila dva najuticajnija i najčitanija seksologa poznog XIX veka, Magnus Hirschfeld i Havelock Ellis.

Nova reč nije ostala bez takmaca. Jedan drugi seksolog toga doba, Karl Heinrichs Ulrichs (takođe gej) predložio je termin urning, koji je nekoliko godina bio u vrlo širokoj upotrebi, da bi potom iščezao. Još jedan izum se pojavio istovremeno: reč homofil, zasad nepoznatog porekla, koja je bar lingvistički ispravna jer spaja dva grčka korena. Pojavio se i termin koji je uveo engleski gej autor Edward Carpenter, u ogledu Homogenic Love (1873).

A šta je s reči “gej“, koju su navodno ukrali ratoborni homoseksualci dvadesetog veka. Upotreba ove reči kao oznake za homoseksualce umnogome prethodi nastanku reči homoseksualno. Izgleda da ona potiče iz salona Francuske osamnaestog veka, kojima su vladale žene. Te su žene naročito uživale u društvu izvesnih duhovitih i zabavnih mladih ljudi nazvanih précieuse i gaie. Ženski rod gai namerno je uzet.

Ondašnji engleski ekvivalent za takve ljude bio je dendi ili kicoš (vidi: Oxford English Dictionary). On je označavao čoveka koji je negovao izveštačene i delikatne (tj. feminizirane) manire. Najpoznatiji primer predstavlja izmišljeni lik Scarlet Pimpernel, kome je feminizirana uglađena uloga služila za prikrivanje tajnih avantura u Francuskoj.

Američki istoričar David Pascoe tvrdi da je otkrio da je reč “gej” u engleskom jeziku po prvi put upotrebljena kao oznaka za homoseksualce koji su se okupljali u londonskoj krčmi zvanoj “Mother Clapp's“. (7) Termin se međutim, pre mogao odnositi na prostituciju nego na homoseksualnost. U londonskoj ulici Klivlend je 1889. izbio čuveni skandal u koji su bili umešani mladići-prostitutke (legalno zaposleni kao poštanski službenici). Kada je skandal pretio da dopre sve do kraljevske porodice preko pratioca Princa od Velsa, policija je zataškala stvar, a sudski spisi ostali su zapečaćeni sve do 1975. godine. Kada je engleski lingvista Philip Howard 1977. pregledao i obelodanio spise, otkrio je da se mladići upleteni u skandal, govoreći o sebi, nisu služili tada uobičajenom terminologijom - terminima sodomit i vaška, pa ni novoskovanim Benkertovim terminom homoseksualac - već rečju “gej“.

Oksfordski rečnik engleskog jezika odavno priznaje da se reč "gej“ koristi da bi označila prostituciju, ali čak ni izdanje iz 1971. (objavljeno bar dve decenije nakom što je reč gej postala uobičajeni ekvivalent za “homoseksualno“) ničim ne upućuje na njenu upotrebu za označavanje muške homoseksualnosti. Što se prostitucije tiče, značenje je ograničeno samo na žene. Tek u Dopuni Oksfordskog rečnika engleskog jezika iz 1972. priznato je da se gej odnosi na homoseksualce. Pri tom se kaže da najranija upotreba reči u ovom kontekstu potiče iz 1935. godine.

Iako će tačno istorijsko poreklo reči gej u značenju homoseksualno možda zauvek ostati nejasno (Oksfordski rečnik neodređen je i u pogledu porekla osnovnih upotreba reči gej u engleskom jeziku), jedno je izvesno: već decenijama ta reč niti ima ono 'precizno' značenje koje joj pripisuje Alan Dawsan iz Globe and Mail-a, niti je pak oduvek jedna od 'najlepših' naših reči. Među mnogim njenim definicijama Oksfordski rečnik engleskog jezika pominje i sledeće: "nepristojan“, "nemoralan“, "razmetljiv“ i "nepriličan“.

U pionirskom delu, u kojem se, po prvi put, gej život u Americi opisuje na pozitivan način, Donald Cory se zalaže za opšte prihvatanje reči "gej“.

"Gej je jednostavno, lako izgovorljivo i oslobođeno žiga... Ta reč služi jednoj od najpoželjnijih svrha time što omogućava skidanje maske nudeći novi jezik oslobođen srama... Retko da bi se moglo čuti kako neko kaže “U trinaestoj sam shvatio da sam jedan od onih”. Moguća varijanta mogla bi biti “da sam homoseksualac”, a najčešće bi bila upotrebljena reč “gej” (8).

Ovim ranim zalagnjem za prihvatanje reči gej, Cory se zamerio i svojim heteroseksualnim, ali i homoseksualnim čitaocima, pošto su mnogi homoseksualci bili skloni da gej smatraju odveć lakim nazivom za jednu često ugnjetavanu manjinu i njenu posledičnu psihološku depresiju. (9) Kada je nikao iz opšteg društvenog aktivizma i društvenih promena 60-tih godina borbeni gej pokret, on je isprva odbacivao reč gej i posezao za davno odbačeim, još od devetnaestog veka, neologizmom - homofil. Borbeni homoseksualci imali su utisak da je reč gej, kao oznaka za homoseksualce, u javnom mnjenju gotovo poistovećena s nazivom za feminizirane muškarce, “kraljice”. Nova, borbena, struja želela je da razbije stereotip po kojem su svi homoseksualci feminizirani i da, istovremeno, podvuče činjenicu da homoseksualci vole jedan drugoga i da međusobno vode Ijubav. Homofil je izgledalo prihvatljivije i od homoseksualno i od gej, pošto je fil izvedenica iz grčkog philia - prijateljska ljubav.

NOVI REČNIK MOTIVA

Vođe različitih severnoameričkih i evropskih pokreta za promenu društvenog statusa homoseksualaca snažno su osećali potrebu za jednim novim jezikom kojim bi sebe opisali. Stara terminologija ograničavala je raspravu na dva osnovna oblika: na medicinski model homoseksualnosti kao bolesti, i na popularno viđenje homoseksualaca kao devijantnih tipova s abnormalnim seksualnim apetitima, kako u pogledu seksualnog objekta, tako i u pogledu jačine tog apetita. (Vidi već navedeni razgovar McVean-Lautens: “Skloniji sam da misliim da su takozvani gej jedno i druga ... seksualna agresivni i egzibicionisti”.) Po popularnom stereotipu, problem s homoseksualcima (termin se uglavnom odnosi na muškarce) nije tek u tome što oni seksualno opšte s drugim muškarcima, već u tome što to čine tako neselektivno i nasrtljivo.

Koliko god jezik medicinskag modela pretendovao na neutralnost (ponekad zamenjujući reč homoseksualac rečju invert), bit medicinskog raspravljanja o ovoj “bolesti” daleko je od neutralnog. Što se popularnog jezika tiče, homoseksualac je mogao biti i “homić“, “riba“, "nastranjak”, "ljubičica“, "dupevrt“, pušač“, "šmizla”, “nasađivač“ i nosilac mnogih drugih pogrdnih naziva. Ili, kako je odgovorio jedan borbeni gej na heteroseksualnu primedbu o prisvajanju reči “gej”: “Možete uzeti natrag gej, ako povučete i sva ostala imena koja ste nam nadenuli“.

Motivima društvene promene koja bi vodila gej oslobađanju bio je nužan i novi jezik. C. Wright Mills je jedan od prvih sociologa koji je jasno shvatio i opisao značaj jezičkih promena u društvenim promenama. (10) Sledeći Millsa, mogli bismo reći da su homoseksualci koji su težili svom oslobađanju i prihvatanju u javnosti, birali "između alternativnih programa ... akcije u datoj situaciji“. Motivacija koja ih je usmerila ka promeni bilo je traganje za rečima kojima bi pojmili, shvatili i podstakli tu promenu. "Motivi su reči ... motivi su jezički programi vezani za akciju u datoj situaciji i odgovor su na pitanja koja ona postavlja.” (11)

Rečnici motiva su društveni izvor kojim u različitom stepenu raspalažu različiti pojedinci, u zavisnosti od datog društvenog sistema. Mills konstatuje, recimo, da su religijski rečnici nešto u šta su ljudi XX veka znatno manje upućeni. Isto toliko neverovatno bilo je da će vođe gej pokreta posegnuti, u nastojanju da izgrade novo poimanje i novu deskripciju sebe, za religijskim rečnikom koliko i za rečnikom veštičarenja      ili lova na veštice. Ni rečnik prava nije nudio puteve oslobađanja - većina severnnoameričkih krivičnih zakonika govori jedino o 'nedostojnom nasrtaju', 'sodomiji', 'saletanju' itd.

	Frank Kameny (1925- ), jedan od najznačajnijih američkih gej aktivista. Fotografija iz 1971. god.

Najartikulisaniji vođ pokreta gej oslobođenja 60-tih godina bio je američki naučnik Frank Kameny. Nije čudno što je on posegnuo za naučnom terminologijom u traganju za novim rečnikom kojim bi izrazio (Mills bi rekao "konstituisao“) svoje motive. Kameny je, naime, 1957. godine izbačen s posla kada se saznalo za njegovu homoseksualnost. Nekoliko godina je pokušavao da zakonskim putem izbori svoja prava. Kada je iscrpeo sva sredstva, Kameny je postao borben: 1962. osniva organizaciju homseksualaca koja će zastupati njegov novi rečnik homoseksualnosti.

Već tada su postojale organizacije homoseksualaca koje su se zalagale za društvenu promenu i veću toleranciju kao što je, recimo, njujorška organizacija Mattachine Society. Ove organizacije su, međutim, radile pod velom borbe za građanske slobode tražeći "pravdu za one nesrećnike koji pate od mentalne aberacije ... homoseksualnosti.“ Te grupe su, bar u javnim istupanjima, prihvatale medicinsko tumačenje homoseksualnosti kao bolesti. Kameny je odbacio taj model.

"U ovom društvu, s pravom ne, oni koje nazivaju mentalno bolesnim, jednostavno bivaju lišeni i ostalih svojih prava ... Čitav homofilni (sic) pokret će opstati ili pasti odgovorom na pitanje da li je homoseksualnost bolest“. (12)

Kameny je bio među prvima koji su iznova počeli koristiti reč homofil. Do 1962. godine niklo je nekoliko novih homofilnih organizacija koje je povezivala ECHO (East Coast Homophile Organization - Organizacija homofila istočne obale). NACHO (North American Conference of Homophile Organizations - Severnoamerička konferencija homofilnih organizacija) postojala je već 1966. U Kanadi je prva javna grupa za oslobođenje, University of Toronto Homophile Association (Udruženje homofila univerziteta u Torontu), bila asnovna 1969. godine. Potom je sledio niz gradskih organizacija kao što su CHAT (Community Homophile Association of Toronto - Zajednica udruženja homofila Toronta) i HALO (Homophile Association of London, Ontario - Londonsko udruženje homofila, Ontario).

Da bi zamenio kako medicinski tako i popularni rečnik i model homoseksualnosti, Kameny je skovao novi termin - seksualna orijentacija.

"Usled hroničnog nedostatka valjanih naučnih dokaza za suprotno, homoseksualnost per se ne može se smatrati ni bolešću, ni zarazom, ni poremećajem, ni iščašenošću kao ni patologijom ma koje vrste, pa ni simptomom ma čega od pomenutog, već jedino preferencijom, orijentacijom ili sklonošću, po vrsti nimalo drugačijom od heteroseksualnosti i posve jednakom njoj.”(13)

Kamenyev novi rečnik je od tada ušao i u jezik i u zakon. “Seksualna orijentacija” je nešto što se sada javlja u anti-diskriminativnim odredbama mnogih sindikalnih ugovora, univerzitetsko-fakultetskih sporazuma i gradskih uredbi (npr. Toronto, Otava), kao i u zakonu provincije Kvebek (Zakon o ljudskim pravima).

Kada je 1969. Frank Kameny po prvi put posetio Kanadu, čini se da je još uvek oklevao da koristi reč "gej“, dajući prednost izrazu "homofil“. Izgleda da je i on reč “gej“ vezivao za feminizirane homoseksualce. Kamenyev izbor odgovarao je jeziku homoseksualne potkulture. Tada je, recimo, izlazila ilegalna novina, koju su izdavali kanadski homoseksualci. Zvala se GAY i bavila se tračevima, tajnim znacima raspoznavanja i vestima sa izbora “kraljica”.

Čuvena Stonvol pobuna u Njujorku, do koje je došlo 1969, konačno je dovela do promene stava novih homofilnih vođa prema tradicionalnim “kraljicama”, pa otud i prema reči “gej“. Ta pobuna se sada slavi kaa “Pad Bastilje” gej oslobodilačkog pokreta. Bio je to prvi u istoriji zabeleženi incident u kome homoseksualci, okupljeni u baru Stonvol u Grinič Vilidžu, nisu pobegli pred policijom, već su odgovorili silom.

Pobuna je pokretu homofila dala novi "muški ponos“. Ironija je da su upravo "kraljice“ (homoseksualci koji vole da nose žensku odeću) bili u prvim redovima te bitke. Borbeni homoseksualci koji su ranije imali odbojan stav i osećaj nelagodnosti prema svojim drugovima čiji su maniri i ukus feminizirani, tada su shvatili da su "kraljice“ decenijama bili bezmalo jedini hrabro javni, makar i preterano razmetljivi, homseksualci. Oni su predstavljali jedinu javnu gej zajednicu.

G. Wright Mills se pita koje su to društvene okolnosti koje vode tome da pojedinci usvoje neki novi rečnik motiva. (15) Njegova hipoteza je da do zaokreta u upotrebi jezika dolazi onda kad ljudi shvate da ih njihove akcije "na neki način osujećuju ... u datoj situaciji, te novi rečnik postaje program akcije koji konstituiše svest o anticipiranim posledicama.“

Bez obzira na to što je status homoseksualaca izmenjen više no za čitav prethodni vek, vođe novih homofilskih arganizacija pastajali su sve više netrpeljivi i sve više frustrirani u odnosu na popularni ali i medicinski stereotip. Dolazi do rascepa u pokretu, jer su nestrpljivije vođe zagovarale totalnu konfrontaciju sa heteroseksualnošću. Za nove radikale reč homofil postala je prljava: ona je bila izraz spremnosti na kompromis sa starim rečnicima. Kameny, koji je još uvek bio čelnik promene, okreće se crnačkom pokretu za građanska prava i, po ugledu na njegovu parolu "Crno je lepo“, stvara “Gej je dobro“. Ove parole ništa nisu davale suprotnim kategorijama heteroseksualnog i belog. Hamoseksualnost više nije bila tek ravnopravna s heteroseksualnošću; postala je dobra sama po sebi.

U Kanadi se pokret podelio na srazmerno konzervativne “homofilske” organizacije i na politički borbene “gej” organizacije, kao što je GATE (Gay Alliance Toward Equality - Gej savez za ravnopravnost) u Vankuveru i Torontu. Taj prelaz vidljiv je kako u gej pubiikacijama iz toga doba, tako, delom, i u ostaloj štampi. Tako je, na primer, "hipi“ andergraund list, Guerilla, u svom decembarskom broju 1970. pisao: “Udruženje homofila Univerziteta u Torontu pokušava da ostane apolitično: ono je organizator igranki a ne grupa za oslobođenje geja.“

Isti sukob se odvijao i na drugim stranama. Tako je jedna grupa američkih, holandskih, francuskih i nemačkih autora 1970. objavila seriju ogleda, pod naslovom Les Minorités Homosexuelles.(16) Oni su bili skloniji upotrebi reči “homofiil“ nego reči "gej“. Bili su puni prezira prema onim "homoseksualcima što idu ulicama noseći transparente na kojiima piše “Mi smo gej i ponosimo se  tim.”

REAKCIJA JAVNIH MEDIJA

Da bi “rečnik motiva“ doveo do željene društvene pramene, moraju ga prihvatiti i oni koji odlučuju i oni koji formiraju mnjenje jednog društva. Jedan od načina istraživanja ovog procesa bila je i analiza upotrebe termina "homoseksualac“, "homofil“ i “gej“ u novinskim tekstovima tri dnevna lista koji su izlazili u Torontu od 1960. do 1980. godine. U tu svrhu sam se koristio zbirkama novinskih isečaka Metropolitan Toronto Reterence Library i Canadian Gay Archives.

 

Reč "homofil“ su urednici i izveštači ova tri lista veoma retko koristili, osim u slučajevima kad je ona bila sastavni deo naziva neke organizacije. U stvari, jedina dva slučaja našao sam u Globe and Mail-u, iz jula 1964.

	Radikalne sedamdesete: prvi nemački gej  ulični protest u Münsteru. Na jednom od  transparenata: Homosi - izađite iz rupa!

Reč "gej“ se pre 1970. godine javljala u novinskim tekstovima samo onda kad je autor pisao o pasebnom argou homoseksualne potkulture, kad je, povremeno, neki bistri i “upućeni“ novinar želeo nekom da insinuira homoseksualnost (kao u već pomenutom slučaju baletske zvezde). Dnevna štampa u Torontu je u redovnim vestima, sve do 1970, gotovo bez izuzetka davala prednost terminu "homoseksualac“.

Što je reč "gej“ bivala prihvaćenija u pokretu za oslobođenje homoseksualaca-homofila-geja, to se češće javljala i u dnevnoj štampi. Izgleda da urednici isprva nisu imali jasan stav po ovom pitanju, očito ne mogavši da pretpostave u kojoj meri bi homoseksualci mogli prihvatiti taj termiin. Svemu je već prethodila upotreba prideva crno u značenju Crnac. Čak se čini da su novinari i urednici to što homoseksualci koriste reč gej smatrali zabavnim i u tome videli nove mogućnosti za dvosmislice i igre reči.

Tako Toronto Star, 31. avgusta 1970, izveštava o “gej maršu“ u Njujorku. Isti list, 1. novembra 1971, izveštava o zbivanjima iz prethodne noći, noći uoči Dana Svih Svetih. Ta noć je zadugo bila jedina u godini tokom koje policija u Torontu nije ništa preduzimala protiv muškaraca koji su se u ženskoj odeći zatekli na ulicama. U stvari je glavnina policijskih snaga bila zaokupljena obuzdavanjem ošamućenih, zajedljivih, nasrtljivih gomila heteroseksualnih posmatrača okupljenih ispred dva gradska bara u kojima su se održavali izbori za kraljicu godine. Star je ove događaje opisao dosta toleranto, a reč gej je upotrebljena bez znakova navoda. Naredne godine, 1. novembra 1972, Star je otišao tako daleko da je svoju priču o noći uoči Dana Svih Svetih naslovio "Sada nâ se stavljamo našu gej odeždu“, što je bila duhovita parodija božićne pesme. Nekoliko meseci pre toga, objavljena je kritika jedne od novih knjiga o borbenim hamoseksualcima, pod naslovom "Proučavanje pokreta za oslobođenje geja”.

Urednik Toronto Star-a, Borden Spears, nije se magao setiti kada je tačna doneta urednička uredba o zabrani upotrebe reči "gej“ kao ekvivalenta za homoseksualno. Izgleda da je zabrana doneta posle 1972, ali sigurno pre 1974, jer je to vreme u kojem se u Star-u reč gej ne pojavljuje. Povod je mogao biti pokušaj tada novog i borbenog gej glasila, The Body Politic, da ubaci u Star svoj oglas, sledeće sadržine:

"Politika tela, časopis za gej oslobođenje. 2 dolara za šest brojeva. 4, Kensington St., Toronto.“

Star je odbio da objavi ovaj očito benigni oglas, smatrajući da bi on daprineo "regrutovanju“ novih homoseksualaca. The Body Politic se potom obratio Ontario Press Council-u, moralnom sudu čiji je jedan ad organizatora bio i Star. Direktor za marketing Star-a je tvrdio da je moralna dužnost lista bila da odbije objavljivanje tog oglasa zbog toga što je reč o “porodičnim novinama“. Potom je gej knjižara pokušala da objavi jednako kratak i neprovokativan oglas, a kad je odbijen, i ona se obratila Press Council-u. Ovo telo je, na kraju, došlo do zaključka da je Star kriv zbog diskriminacije, ali njegovi zaključci nisu obavezujući.

Star je 19. oktobra 1974. objavio uvodnik pad naslovom “Gde Star povlači granicu“. U njemu se tvrdilo da je list bio tolerantan prema homoseksualcima, ali da se "stavlja tačka na svako ohrabrivanje širenja homoseksualnosti. Ni najmanje ne želimo da pomažemo agresivnu propagandu nekih grupa homoseksualaca.“ Star je, pored toga, pokrenuo inicijativu za izmenu politike oglašavanja, te je aprila 1975. donet novi niz upustava. Odrednica "homoseksualci“ je obaveštavala članove redakcije da je "reč "gej“, osim "kao sastavni deo naziva neke organizacije neprihvatljiva.“

POLITIČKA UPOTREBA NAIZGLED NE-POLITIČKOG JEZIKA

“Temeljni uticaji na politička ubeđenja dolaze iz jezika koji se uopšte ne opaža kao politički“, tvrdio je Murray Edelman." On primećuje i da je taj jezik posebno delotvoran onda kad njegove reči označavaju "personifikovanu opasnost”. (18)

 

To što se Star poziva na činjenicu da je "porodična novina“, sasvim se dobro uklapa u ne-politički jezik. Reč "porodica“ treba da oživi tradicionalne predstave o nuklearnoj porodici, bez obzira na njenu umnogome izmenjenu realnost u kanadskom društvu (koja je naterala čak i tako konzervativne ustanove kakva je Vanier Institute of the Family da prizna postojanje mnogih drugih alternativnih oblika životnih zajednica kao ekvivalente "porodici“).

Argument na koji se poziva, omogućava Star-u da se prikaže kao tolerantna, ali ne-politička, korporacija koja služi svom "porodičnom čitateljstvu“ i štiti ga, protiveći se prodoru politike na inače nekontroverzne oglasne stupce; prodoru koji bi izvršili homoseksualci "agresivno regrutujući“ seksualne partnere. Uz to se implicira da Star širi samo "vesti“, koje donosi objektivno, dok borbeni homoseksualci šire “propagandu“.

Okolnosti izdavanja novina takođe imaju uticaja na pojavljivanje reči “gej“ u Star-u. Broj se često sastavlja u žurbi, bez pomnijeg osvrtanja na zvanična jezička uputstva. Za naslove novinskih tekstova odgovorni su urednici, koji možda imaju tek toliko vremena da pročitaju nekoliko redova. Naslovi isto tako moraju biti vizuelno privlačni, i sadržavati kratke zgodne reči; moraju se uklapati u raspoloživi prostor, u širinu stupca, i ne ostavljati previše praznih mesta.

Ove okolnosti su svakaka uticale da se reč “gej“ i dalje javlja u Star-u i drugim listovima koji su se zvanično protivili njenoj upotrebi kao ekvivalenta za "homoseksualno“. Ispod je časti Star-a i drugih sličnih "porodičnih novina“, da sabijaju naslov skraćujući reč "homoseksualac“ na "homić“ (ali ne i ispod časti  "žute štampe“). Tako, urednik u žurbi, jednostavno stavi "gej“, kao u naslovu “Gej pokret traži mesto u vojsci“ (Toronto Star, 17. IX 1975).

	"Braćo i sestre - topli ili ne - borba protiv kapitalizma je naša obaveza!" - transparent sa prvih nemačkih gej demonstracija u Münsteru, početkom sedamdesetih

Nasuprot tome, kad urednik radi na miru - kao u slučaju urednika koji bira pisma čitalaca za rubriku "Pisma uredništvu“ - moguće je postizanje političkog cilja naizgled ne-političkim jezikom. Edelman tvrdi da se to često postiže upotrebom "problematičnih kategorija“, koje omogućavaju ljudima da odbace i negativno okarakterišu one koji ugrožavaju postojeći poredak.

"Premda simbolički znaci nisu svemogući, oni umnogome definišu geografiju i topografiju bilo čijeg političkog sveta.” (19)

Jedan od načina kojim se urednici mogu poslužiti je da jednostavno odbace pisma koja izražavaju mišljenja suprotna njihovim, pogotovu ako su ta stanovišta izneta artikulisano i uverljivo. Star se takođe služi i jednim težim, čudnijim metodom: kad god čitalac napiše i upotrebi reč "gej“ u značenju "homoseksualno“, Starov urednik je jednostavno zameni rečju "homoseksualno“, terminom koji se očito smatra politički prihvatljivijim.

Protiv ove zaprepašćujuće prakse konačno je protestovao profesor engleskog jezika, Michael Lynch, 1978. godine. Pošto od Star-a nije dobio zadovoljavajući odgovor, obratio se Press Council-u. Njegovi argumenti su bili sledeći: (a) autori pisama imaju pravo da o sebi govore kako hoće, pod uslovom da time ne krše zakon i pravila dobrog ukusa; (b) mnogi rečnici u svoje definicije reči "gej“ uključuju i njeno homoseksualno značenje; (c) New York Times, “američka novina od ugleda“ koristi termin "gej“ kao oznaku za "homoseksualno“; (d) i sam Star je terminu "gej“ priznao značenje homoseksualnog smernicama o oglašavanju donetim aprila 1975; i(e) Modern Language Association prihvatila je homoseksualno kao jedno od značenja reči "gej“.

No, čak i sada, kad objavljujem ovaj tekst, Star odbacuje pomenute argumente. I više od toga: čak i u rubrici vesti, kad izveštava o nekom akademskom radu o homoseksualnosti, u kojem autor koristi reč “gej“, Star je zamenjuje rečju "homoseksualno“. Tako je tekst sociologa Briana Millera, "Gej roditelji“, dobio naslav “Homoseksualni roditelji“.(20) Star je prihvatio reč "crni“ kao ekvivalent za Crnac i jednu ne zamenjuje drugom.

Politika Toronto Star-a predstavlja zanimljiv kontrast onome čega se drže druga dva dnevna lista koja izlaze u Torontu. Globe and Mail, nacionalni list s više lokalnih izdanja u Kanadi, zabranjivao je upotrebu reči “gej“ sve do izmene lektorskih uputstava (već pominjane) 1978. godine. Međutim, njegovim urednicima "kao da je bilo manje stalo do nametanja pravila no onima iz Star-a. Svakodnevna upotreba u rubrici vesti se u toj meri izmenila do 1978, da je izmenjenim lektorskim uputstvima samo priznat fait accompli.

Početkom 60-tih godina Globe and Mail ne samo da je koristio reč "homoseksualac“, već je, u vestima o homoseksualcima, upotrebljavao i termine kao što su "devijanti“, "seksualni perverti“ i “aberanti“(21) Naslov iz broja od 25. jula 1964. homoseksualce imenuje kao "Seksualne devijante.” Međutim, Globe počinje koristi reč "gej“ ubrzo nakon što je termin postao politički popularan u pokretu za oslobođenje geja. I Dodatak Oksfordskog rečnika engleskog jezika (1972) navodi Globe, kao jedan od izvora rane upotrebe reči "gej“ kao substativa koji označava homoseksualnu osobu. Primer koji se navodi je "kafeterija u kojoj se okupljaju geji“. Već tokom 1975. Globe koristi kako samostalnu pluralnu formu, tako i prisvojni oblik imenice. Tako se 2. marta 1975. pojavio naslov "Publicitet dat homoseksualnom krugu izazvao proteste geja u Otavi“, dok se u tekstu objavljenom 12. marta 1979, pod naslovom "Postoje li gej geni?“, pojavila fraza  “post-natalna sredina geja“. Globe je čak uveo i antonim, kao u naslovu "Skup pružio priliku antigejima da iskažu bes“ (8. 1 1979).

Toronto Sun, jedan od mnogih listova s nazivom Sun koji izlaze u Kanadi, koristio je naizmenično termine "gej“ i “homoseksualno“, od momenta kad je počeo izlaziti, početkom 70-tih godina. Urednici Sun-a su se izgleda rukovodili, s jedne strane, pragmatičnim razlozima, a s druge, otvoreno političkim (za razliku od Star-ove prikrivene politike porod.ice). U naslovima, “gej“ se koristi kad se zgodno uklapa, što je prilično često pošto Sun, kao tabloid, svesno teži senzacionalnijoj prezentaciji vesti. Tako se naslov "Geji saglasni s Carterom“ pojavio 27. marta 1977.

Međutim, kad je reč o politici, Sun je otvoreni i žestoki protivnik pokreta za oslobođenje geja i njegovih ciljeva. Kad god neka gej grupa (recimo, umetnička ili rekreativna) dobije državnu pamoć, Sun u svojim uvodnicima protestvuje. On se uporno bori protiv svake zakonske uredbe koja bi ukinula diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije. Otud i novinski tekstovi i naslovi koji se odnose na poliitički aspekt oslobođenja geja, najčešće sadrže “problematičnu kategorizaciju“ (22) homoseksualaca. Tako je pred nama naslov "Homoseksualni časopis dobio finansijsku pomoć“ (Sun, 11. VIII 1977). Ista informacija, na istom prostoru mogla je biti preneta i naslovom “Gej časopis dobio finansijsku pomoć“. Ovde je "homoseksualni“ znatno "življi i upamtljiviji ... (termin) . .. za označavanje personifikovane opasnosti ..”(23), pogotovu u kombinaciji s kraticom "mag“, koja krnji sliku publikacije kakvu u svesti priziva reč "magazine“. Sun je bez oklevanja posezao i za provokativnijim jezikom, nazivajući jednu gej političku grupu, “pešovanskim lobijem“ (24), a one koji govore u ime geja - “radikalnim homoseksualcima koji opsedaju društvo“ (25).

 

KVANTITATIVNI  EFEKTI  JEZIČKE  UPOTREBE

Promene u rečniku odrednica koje se odnose na gej politiku, kulturu i životne stilove, imaju sve značajniji upliv na društvo, samim tim što je došlo do neverovatnog umnožavanja broja medijskih odrednica. Pre jedva desetak godina, svako označavanje postojanja homoseksualaca bilo bi neprihvatljivo za određene medije. Tako je 1969. nekih 39 kanadskih dnevnih listova zajednički pravilo Weekend Magazine, cizelirani dodatak njihovim vikend-izdanjima.

Weekend Magazine je 13. septembra 1969. objavio karakterističan članak, pod naslovom “Prva kanadska organizacija homoseksualaca“. Od 39 dnevnika četrnaest je svom osoblju dalo mučan zadatak izbacivanja ovog teksta iz svake kopije magazina, pre no ona uđe u subotnja izdanja.

U  Torontu su tokom 1974. godine tri dnevna lista objavila ukupno osam tekstova o homoseksualcima (90 stubačkih inča). Do 1979. se prostor posvećen homoseksualcima umnogome povećao. Isečci nađeni u Toronto Reference Library i Canadian Gay Archives, pokazuju sledeće:

 

POLITIKA REČI

U intervjuu s Bordenom Spearsom iz Toronto Star-a, primetio sam da, izgleda, i oni koji jesu i oni koji nisu gej u toj reči vide neka politička značenja koja reč "homoseksualno“ ne poseduje. Razume se, kao što Edelman tvrdi, "homoseksualno“ je samo naizgled nepolitično. Spears se saglasio s mojom sugestijom, ali ju je drugačije formulisao: “Gej je politička reč, dok hamoseksualno ima precizno značenje“. Zvaničan stav Star-a detaljnije objašnjava pismo urednika naslovne strane, Davida Crane-a, upućeno Ontario Press Council-u (26):

"Posve smo saglasni s odbacivanjem termina kakvi su peder, riba i pervert. To su pežorativni termini i mi ih ne koristimo. Iz istog razloga, ali sa suprotnim predznakom ne prihvatamo gej kao oznaku za homoseksualce. Prihvatiti, značilo bi koristiti pogrešnu reč onde gde prava već postoji ...

Ako je homoseksualna zajednica skovala novu reč i ako je ona uglavnom prihvaćena, Star će je bez teškoća prihvatiti. To ovde nije slučaj. Proizvoljno prisvajanje ma koje časne reči obeščašćuje jezik. Može biti da će gej, vremenom, izgubiti svoje istorijsko značenje, i steći neko drugo. Ako do toga dođe, jezik će biti siromašniji. Nije nam namera da doprinesemo njegovom osiromašenju.”

Analiziraćemo ovu argumentaciju koristeći pristup veoma sličan onome što ga je imao Murray Edelman u delu Political Language (Politički jezik). Prvo, mora se imati na umu da isti ti urednici Star-a, nisu imali niikakvih primedbi na činjenicu da Crnci nisu "skovali novu reč“, već samo dali novo značenje staroj - crni. (Isti urednici, međutim, imaju primedbi na to što je feministički pokret skovao novu reč Ms., /miz - način oslovljavanja žene bez obzira na to je li udata ne - prim. prev. a i mediji se u znatnoj meri protive njenoj upotrebi. No, to je druga priča, koja zavređuje poseban tekst.)

Očito je da ni Star-ovi urednici, kao ni oni koji se istim argumentom “proizvoljnag prisvajanja časne reči“ služe protiv geja, nemaju nikakav osećaj da je crni, u značenju Crnci, takođe proizvoljno prisvajanje. Implikacija koja iz toga sledi je da urednici Crnce smatraju posve jednakim belcima, te da su spremmi da stanu uz liberalnu svest i pokret za građanska prava usvajajući i sami reč "crni“, koju su svojedobno prisvojili za sebe vođe crnog pokreta za oslobođenje. Urednici, očito, ne smatraju dodatno značenje reči "crni“ gubitkom za engleski jezik jer je i staro takođe opstalo.

U slučaju termina "gej“ na delu su drugačija osećanja, koja je otvoreno izneo kolega koji je ustvrdio da bi trebalo da za sebe koristim akademski ispravnu reč. Kad sam mu odgovorio da je usvojia reč  “crni“ za Crnce, uzvratio je da upotreba reči crni u tom značenju ne narušava njene druge upotrebe. Ali, kad "gej“ znači homoseksualno, ne mogu je koristiti ni u kom drugom značenju. Homoseksualci su uništili tu reč.“

Ista argumentacija leži iuosnovi pisma Star-a. U njemu se kaže "iz sasvim istih razloga, ali sa suprotnim (predznakom) ...”, i reči gej se protivstavljaju pežorativni termini (npr. “riba“). Međutim, suprotna od pežorativnog su aprobativna značenja. Upotreba reči “gej“ kao oznake za homoseksualce, odveć je odobravajuća, odveć pozitivna, kada se primeni na, navodno, seksualno devijantnu grupu. Njome se homoseksualci stavljaju u ravnopravan položaj sa heteroseksualcima (kao što je Kameny otvoreno tvrdio).

Pored toga, Star se predstavlja kao porodična novina, a u ovom slučaju, porodica je simbol za heteroseksualnost. (Oni koji ne prihvataju da je homoseksualnost "u svemu jednaka s heteroseksualnošću“, ne priznaju nikada da i homoseksualci koji žive zajedno isto tako čine porodicu.) Rečju, to što se "crni“ koristi kao oznaka za Crnce ne uništava reč jer se crni više ne smatraju inferiornim u odnosu na bele. "Gej“ u značenju homoseksualno uništava reč gay, jer se odnosi na nešto što se još uvek smatra devijantnim i inferiornim stilom života. Otud i svaka druga upotreba te reči nosi na sebi žig vezanosti s društveno inferiornim.

Postoji i jedna bitnija ravan značenja koja uslovljava otpore upotrebi reči "gej“. Edelman primećuje:

“Ljudi mogu opštiti javnim jezikom onda kad se u dovoljnoj meri rukovode istim normama tako da ne moraju eksplicirati svoje premise i značenja. Proste i ponekad nezavršene rečenice ... dokaz su implicitnag razumevanja ...“27

Postoji jedno implicitno značenje "homoseksualnog“ koje je važno onima koji ne vole homoseksualce i ne odobravaju njihovo postojanje. Homoseksualci se smatraju seksualno agresivnim. Oni "regrutuju“ heteroseksualce za svoj "perverzni način života“. Homoseksualci su moralno subverzivni. Ne smatra se da reč “gej“ ima isto to implicitno značenje. Izbor između dva termina politički je motivisan, upravo onako kako je to u slučaju kad urednici i autori moraju izabrati da li da određeni čin nasilja (recimo, podmetanje bombe) nazovu činom oslobođenja, otpora terorizma.

U najmanju ruku, insistiranje na reči “homoseksualno“ predstavlja argument u prilog medicinskog modela u odnosu na model životnih stilova. Oni koji su orijentisani na isti pol moraju se odrediti kao medicinska skupina, a ne kao politička zajednica. Njih se može sažaljevati (kao hendikepirane ili slaboumne), ali niko ne bi svesno poželeo da im pripada.

Pristalice reči “gej“, sa svoje strane, tvrde da neko sasvim normalno može poželeti da bude privučen od istoga pola, da može to smatrati zadovoljstvom i moralno prihvatljivom činjenicom. Parole ističu da je  “Gej dobro“, da je “Biti gej gordo“, a pesme uz koje se maršira ponavljaju:

“Dva, četiri, šest, osam,

Gej valja koliko i normalac.

Tri, pet, sedam, devet,

Biti lezbijka vanredan je pravac.“

Izbor između "gej“ i “homoseksualno“ više nije stvar očuvanja engleskog jezika, ako je to ikad uopšte i bilo. Sada je na delu političko nadmetanje između jedne reči, koju njeni zastupnici smatraju medicinski ispravnom a protivnici ponižavajućim podsećanjem na medicinski model, i druge reči, koju jedna strana smatra agresivnom propagandom a druga moralno ispravnom. Kao što kaže Foucault:

“Kao da ga je, da bi se odista ovladalo njime, trebalo najpre svesti na ravan jezika ...” (28)

Danas su oni koji se bave društvenim naukama uglavnom saglasni kad je reč o političkoj moći jezika. Iz pionirskag dela Sapira i Whorfa nastala je svest o tome da “reči imaju golemu moć nad nama, uključujući i moć da spreče priznavanje alternativnih koncepcija realnog.”(29)

Ne radi se tu samo o sukobu oko definicija realnog; jezik uobličava i ograničava našu mogućnost shvatanja određene realnosti. Hertzler kaže da "jezik... umnogome uslovljava svako naše razmišljanje o društvenim problemima i procesima.“ (30) Mueller se slaže jer “.... jezik i politička svest idu ruku pod ruku...“(31)

Minule su mnoge godine između dolaska Komunističke partije na vlast u Kini i priznavanja te realnosti u našem političkom jeziku. U međuvremenu su brojni diplomati i državni službenici morali da izbegavaju određene reči i da "prečiste svoje rečnike“ (32). Naziv "crvena Kina“ je u mnogim krugovima smatran politički najprihvatljivijim. Politički tolerantni prema novom režimu, ali ne i spremni da ponesu žig “saputnika“, govorili su o “kontinentalnoj Kini“. Oni koji su bili naklonjeni novoj vlasti, služili su se nazivom kojim i ona -“Narodna Republika Kina“. Vremenom su to prihvatili čak i politički prativnici, sem malobrojnih ekstremnih desničara koji "Kinom“ i dalje nazivaju ostrvo Tajvan.

Veoma sličan politički proces odvija se i u borbi između reči "homoseksualno“ i “gej“. Poprište bitke nije ograničeno samo na medije i obični govor. Pastoje i druge utvrde pod kojima se razni Okruglasti Jajoglasti bore za prevlast, kao što su rečnici i enciklopedije. Realnost koju priznaju urednici Websterovog rečnika razlikuje se od one koju priznaju Funk i Wagnalls: Webster priznaje da "gej“ znači i “homoseksualno“, dok se kod ovih drugih to značenje pominje pod odrednicama "frajla“, "riba“, "nasrtnjak“ i "ljubičica“, ali ne i pod odrednicom "gej“.

Alisa u zemlji čuda mora da shvati da reči znače razne stvari i da odluka urednika o uvođenju novih značenja nije tek pitanje gospodarenja jezikom. Urednici Funk i Wagnallsa i Toronto Star-a, mogli bi pokušati da svoje izbore reči uzmu kao dokaz njihove borbe za zaštitu čistote jezika. Međutim, kako kaže Hertzler, "promena u jeziku je promena u odnosu prema svetu“.(33) Ako doista stoji Millsova tvrdnja da društvena promena zahteva novi rečnik, onda bi i jednom stvoreni novi rečnik mogao, sa svoje strane, zahtevati društvenu promenu. Millsova analiza sažima se u iskazu "Motivi su reči“. Analiza argumenata za i protiv upotrebe reči “homoseksualno“ i “gej“, pakazuje nam pak da i obratno - reči su motivi - takođe stoji.

Posebno se zahvaljujem dr Kathryn Kopinak, dr Susan Whalen i dr Stephenu Murrayu na priimedbama koje su uputili prethodnoj verziji ovog teksta, kao i ustanovi Canadian Gay Archives, koja mi je dopustiia da se koristim njenim materijaliima.

Prevela s engleskog: V. Vukelić

Iz: Potkulture 3, 1987.

Engleski izvornik: J. A. Lee, Don't use that word;  gay meaning homosexual.  In L. Salter, Communication Studies in Canada. Toronto,  Butterworths, 1981. Bibliografija J. A. Lee-a>>>

Primedbe:

* Uporedi: Luis Kerol, Alisa u svijetu ogledala (prev. Sv. Koljević), Veselin Masleša, Sarajevo, 1984, str. 67-68.

**misli se na engl. "gay", u značenju veseo. Uvažimo li autorove razloge i odbacimo termin “homoseksualno”, ni u srpskohrvatskom jeziku nemamo boljeg izbora do da preuzmemo reč “gej”. To se, uostalom, već događa u našim javnim glasilima. Tako, recimo, zagrebački Danas (12. 5. 1987, str. 75) koristi reč “gej” u originalnom engleskom obliku. Prim. prev.

U tekstu je množina imenica gej data kao "geji, geja...", a ne kao što je danas uobičajeno "gejevi, gejeva...". Smatrali smo da prevod ne smemo menjati. Prim. priređ.

 

Fus note:

1. O političkom priznavanju i homoseksualcima vidi u tekstu Edmunda Whitea “The Political Vocabulary of Homosexuality” (Politički rečnik homoseksualnosti), The State of the Language, L. Michaels, C. Ricks, ur. (San Francisco: Uiniversity of California Press, 1980), pp. 235-246.

2. Donald Cory, The Homosexual in America (New York: Paperback, 1951), p. 106.

3. Vern Bullough, Sexual Variance in Society and History (New York: Wiley, 1976); Jonathan Katz, Gay American History (New York: Crowell, 1976).

4. Doris Faber, The Life of Lorena Hickok: Eleaonor Roosevelt's Friend (Toronto: Gage, 1980).

5. Bullough, Sexual Variance, str. 637.

6. Ibid., str. 670.

7. Globe and Mail, 22. 6. 1978, str. 8.

8. Cory, Homosexual in America, str. 107

9. Marion Foster, Kent Murray, A Not so Gay World (Toronto: McClelland & Stewart, 1972).

10. C. Wright Mills, Power, Politics and People (New York: Ballantine, 1963), str. 440 ff.

11. Ibid., str. 440.

12. K. Tobin, R. Wicker, The Gay Crusaders (New York: Paperback, 1975), str. 98.

13. Ibid.

14. Izveštaj o govoru Kameny-a u Torontu, The Ryerson, 27. 1. 1970.

15. Mills, Power, Politics and People, str. 441.

16. S. de Batselier, H. L. Rass, Les minorités homosexuelles (Brussels: Ducat, 1973).

17. Murray Edelman, Political Language (New York: Academic Press, 1977), str. 21.

18. ibid., str. 14.

19. Ibid., str. 41.

20. Toronto Star, 25. 5. 1979.

21. Globe and Mail, 14. 11. 1963.

22. EdeFinan, Political Language, str. 41.

23. Ibid., str. 15.

24. Toronto Sun, 10. 8. 1978.

25. Ibid., 9. 1. 1980.

26. 21. 9. 1976.

27. Edelman, Political Language, str. 110.

28. Mišel Fuko, Istorija seksualnosti (prev. J. Stakić), Prosveta, Beograd, str. 21.

29: Austin Turk, "Law as a Weapon in Social Conflict” (Zakon kao oružje u društvenom sukobu), The Sociology of Law, C. E. Reasans, R. M. Rich, ur. Toronto: Butterwarths, 1978), str. 213.

30. J. O. Hertzler, A Sociology of Language (New York: Randam House, 1965), str. 440.     :

31. Claus Meuller, The Politics of Communication (New York: Oxford, 1973), str. 19.

32. Fuko, nav. delo, str. 21.

33. Hertzler, Sociology of Language, str. 126.

John Alan Lee (1933- )

Kanadski sociolog i gej aktivista. Objavio je devet knjiga i više od 300 članaka, bio  je i jedan od osnivača Gay Academic Union-a. J. A. Lee  je prvi koji je zastupao gej prava na kanadskoj televiziji 1974. godine (i od tada će imati više od 50 televizijskih nastupa u toj ulozi). Izuzetno interesantna ličnost i, na svu sreću, o svom životu je ostavio zanimljivo svedočanstvo u formi autobiografije, dostupno i na netu.

 

www.johnalanlee.ca