Sodoma i sodomija

	Sodoma i Gomora

Sudeći po knjizi Postanja Starog zaveta (ili Prvoj knjizi Mojsijevoj), Sodoma je bio grad u drevnoj Palestini, ozloglašen zbog svoje negostoprimljivosti, poročnosti i iskvarenosti:

I reče Gospod: vika je u Sodomu i Gomoru velika, i grijeh je njihov grdan.
Zato ću sići da vidim da li sve čine kao što vika dode preda me; ako li nije tako da znam.
1 Mojs. 18:20-21 (up. i 1 Mojs. 19:24-28).

Njeno uništenje od strane Boga se isticalo kao primer onakvog tipa kazne kakav sustiže sve one koji zanemare Boga, ili se ogreše o njega. Greh je bio tako veliki i tako široko rasprostranjen u Sodomi, da Bog nije mogao da pronađe ni desetoro poštenih ljudi, koji bi mogli da spasu grad od potpunog uništenja.

Prema biblijskom prikazu, nakon što se Avram nagodio sa Bogom da spasi grad- ukoliko se u njemu može pronaći deset poštenih muškaraca, Bog je poslao u Sodomu dva anđela maskirana u muškarce. Pronašli su Lota kako sedi ispred gradske kapije. On ih je pozvao u svoj dom, da budu njegovi gosti, da ih nahrani i obezbedi im prenoćište. Te večeri, svi muškarci grada, i stari i mladi, došli su u Lotovu kuću i raspitavali se o dvojici muškaraca, tražeći da ih "poznaju". Lot je izgleda znao da se iza postupaka njegovih sugrađana ne kriju dobre namere. Preklinjao ih je da se ne ponašaju tako rđavo i ponudio im je, u seksualne svrhe, svoje dve, nevine kćerke. Okupljeni muškarci su tada počeli da napadaju Lota, a anđeli su ga uvukli u kuću i zaslepeli napadače, kako ne bi mogli da pronađu ulazna vrata. Anđeli su potom ubedili Lota, njegovu ženu i njihove dve kćerke, da pobegnu iz Sodome. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja. I zatr one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski. 1 Mojs. 19:24- 25.

Albrecht Durer, Lot napušta sa ćerkama Sodomu Šta se desilo sa Lotom? Pravedni Lot je pošteđen kazne koja je zadesila Sodomljane, odnosno sav ljudski rod, totalnog, u pravom smislu, genocida i holokausta: ''Tada pusti Gospod na Sodom i Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja, I zatr one gradove i svu onu ravan, i sve ljude i u gradovima i rod zemaljski'' (1 Mojs. 19: 24-25). Anđeli ga savetuju da napusti Sodomu, i Lot nalazi utocište sa svoje dve kćeri u gradu Sigoru, kojeg ubrzo napuštaju i odlaze u pećinu. Ćerke dolaze na ideju da spavaju sa Lotom kako ''bi sačuvale sjeme ocu svojemu'' i napijaju ga vinom. Najpre leže starija ćerka s ocem svojim, a on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade. Sutradan leže mlada ćerka s ocem svojim, on ponovo ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade. Obe kćeri zatrudneše. Ovo se uzima za jedno od velikih heteroseksualnih čuda u Svetom pismu. Uprkos erekciji, penetraciji i ejakulaciji, pravedni Lot ne oseća ništa. Oba puta! Lot ujedno anticipira i ostvaruje ideal hrišćanske seksualne etike - prokreativni seks bez seksa. Seks bez lične volje za seksom, seks kao izraz biološke nužde na koju se mora pristati zarad potomstva ali zatvorenih očiju i po mogućstvu besvesno, seks bez uživanja u seksu, seks kao bestrasna, neemotivna, tehnička oplodnja poput one kao kod ameba i paramecijusa i sličnih uzornih božijih stvorenja. To nije u potpunosti i starozavetni ideal, Lot se ovde prosto amnestira za incestuozne snošaje jer je muškarac i jer je žena ta koja izaziva i samo njoj tako nešto može pasti na pamet. A u ovome se sad, u potpunosti, oba Zaveta slažu.

Pitanje koje muci proučavaoce Biblije je sledeće: koji je to veliki greh Sodome? Hrišćanska tradicija smatra da je uništenje Sodome znak Božijeg neodobravanja i mržnje prema homoseksualnosti. Među proučavaocima Biblije ne postoji saglasnost, budući da sam tekst postavlja brojna pitanja. Kao prvo, homoseksualna interpretacija počiva u potpunosti na glagolu "poznati". On se javlja 953 puta u Bibliji, od čega se 943 puta javlja u značenju "upoznati se sa", a samo deset puta se upotrebljava da bi se njime označio seksualni odnos, i to svaki put kad je u pitanju heteroseksualni snošaj. Jedna druga jevrejska reč je upotrebljavana da bi se opisala seksualna aktivnost između dva muškarca. Ukoliko se priča, iz nekog razloga, odnosi na seksualnu aktivnost, biće onda da je u pitanju bilo grupno silovanje, verovatno od strane heteroseksualnih muškaraca. Ne postoje navodi da je ikada postojao grad, ili mesto, samo za osobe iste seksualne orijentacije. U stvari, seksualna orijentacija nije bila koncept poznat piscima Biblije. Zastrašujuća stvar u vezi sa ovim odlomkom jeste to što on nije uzet za primer opisa Lotovog tretmana njegovih neudatih, nevinih kćerki. Ova priča mnogo bolje opisuje loš položaj koji su žene zauzimale u društvu, i kako je Lotu bilo lako da ponudi svoje kćeri koje su bile device i, verovatno, veoma mlade, da ih zlostavljaju i siluju, ne bi li zaštitio svoje muške goste. Postoji paralelna priča o ''stanovnicima Gavaje u Venijaminovom plemenu'' u starozavetnoj Knjizi o sudijama, koja je cak seksualno eksplicitnija i nasilnija prema ženama:

...I uvede ga u svoju kuću, i položi magarcima; potom opraše noge, i jedoše i piše.
A kad se razveseliše, gle, ljudi onoga grada, bezakonici, opkoliše kuću, i stadoše lupati u vrata, i rekoše starcu, gospodaru od kuće, govoreći: izvedi toga čovjeka što je ušao u tvoju kuću, da ga poznamo.

I izašav k njima onaj čovjek, gospodar od kuće, reče im: ne, braćo, ne činite zla; kad je čovjek ušao u moju kuću, ne činite toga bezumlja. Evo kći moja djevojka i inoča njegova, njih ću vam izvijesti, pa njih osramotite i činite s njima što vam je volja, samo čovjeku ovomu ne činite toga bezumlja.

Ali ga ne htješe poslušati oni ljudi; tada onaj čovjek uze inoču svoju i izvede je napolje k njima, i oni je poznaše, i zlostaviše je cijelu noć do zore, i pustiše je kad zora zabijelje.
I došavši žena u zoru pade kod vrata od kuće onoga čovjeka gdje bješe gospodar njezin, i leža dokle se ne rasvanu.

A gospodar njezin usta ujutru, i kad otvori vrata i izade da ide svojim putem, a to žena inoča njegova ležaše na vratima kućnijem, i ruke joj na pragu.
I reče joj: ustani da idemo. Ali ne bi odgovora; tada je metnu na magarca, i ustavši čovjek pođe u mjesto svoje,

I došav kući svojoj uze mač, i uze inoču svoju i isiječe je s kostima na dvanaest komada i razasla u sve krajeve Izrailjeve. Knjiga o sudijama, 19: 21-29.

	Kažnjavanje grešnog monaha (Bogorodica Ljeviška)

Drugi problem koji nastaje kada se povezuje priča o Sodomi sa homoseksualnošću jeste taj što nigde u samom Svetom pismu ovakvo povezivanje ne postoji. Prvo pozivanje na grehe Sodome dolazi od dva savremenika - proroka Jezekilja i Jeremije, koji su živeli mnogo stotina godina kasnije (oko 600. godine, pre Hrista), nakon što se događaj navodno odigrao. Obojica su u osnovi delili isto, tradicionalno, shvatanje. Jezekilj to jasno kaže:

Tako je živ bio, govori Gospod Gospod, sestra tvoja Sodom i kćeri njezine nijesu činile kako si činila ti i tvoje kćeri.
Evo, ovo bješe bezakonje sestre tvoje Sodoma: u ponosu, u izobilju hljeba i bezbrižnom miru bješe ona i kceri njezine, a ne pomagahu siromahu i ubogome;
Nego se ponošahu i činjahu gadove preda mnom, zato ih zatrh kad vidjeh. Jezekilj, 16: 48-50.

Greh Sodome je prema tome bila negostoljubivost, što je bila veoma važna stvar za ranu jevrejsku zajednicu. Izuzetno se cenila gostoljubivost. Isus takođe u pričama iz Jevanđelja, nekoliko puta upućuje na Sodomu, uvek referirajući na negostoljubivost, kao na užasan greh. Primer se može naći u Jevanđelju po Luki:

I u koji god grad uđete i ne prime vas, izašavši na ulice njegove recite:
I prah što nam je prionuo od grada našega za noge naše otresamo vam. Ali ovo znajte da vam se približilo Carstvo Božije!
Kažem vam da će Sodomu biti lakše u dan onaj nego li gradu tome. Luka, 10: 10-13.

Guido Reni, Lot i njegove ćerke napuštaju Sodomu

Prvo upućivanje na to da je greh Sodome homoseksualnost dolazi izvan Biblije, iz dela jevrejskog istoričara Josifa Flavija koji je rođen 37. ili 38. godine, n. e., a umro nešto posle 100. godine. On je bio zapovednik galilejskih, jevrejskih snaga u ratu protiv Rima (66- 70. god. n. e.). Mrzeo je Rim i pisao istoriju tako što je dovodio u pitanje Božije prihvatanje svakodnevnih rimskih praksi. Jedna od tih praksi bilo je i homoseksualno ponašanje. Josif se vratio na priču o Sodomi i navodio je uništenje ovog grada kao dokaz da je Bog mrzeo homoseksualne radnje.

Sodomija

Reč sodomija je ipak počela da upućuje na veliki broj "neprirodnih" seksualnih radnji (ili "zločina protiv prirode"). Od prvog veka nove ere pa do danas, reč"sodomit" se naizmenično koristi sa pojmom "sodomija", i u različitim razdobljima ''sodomit'' označava onog ko čini "zločin protiv prirode", poput masturbacije, oralno-genitalnog, oralno-analnog i analnog snošaja, onog ko se odaje bestijalnosti, nekim retkim i bizarnim seksualnim praksama, kao što je nekrofilija, i uopše, sodomit je onaj ko se odaje bilo kojoj vrsti seksualne aktivnosti koja ne vodi prokreaciji, dakle ne samo homoseksualac. "Prirodni" seks je dobio značenje heteroseksualnog odnosa koji dovodi do trudnoće, unutar granica braka, a "neprirodno" je postalo sve ono što nije otvaralo mogućnost za trudnoću. Prema tome, heteroseksualni ili homoseksualni oralno-genitalni, ili analni snošaj i bilo kakve gej ili lezbejske seksualne aktivnosti, smatrane su "neprirodnim" i nazivane sodomijom.

Rani koncepti sodomije su bili ograničeni na seksualnu aktivnost između muškaraca. Rimski imperatori koji su primili hrišćanstvo, počeli su da donose zakone protiv sodomije, tj. muškog homoseksualnog ponašanja. Okrivljeni su često osudivani na smrtnu kaznu, spaljivanjem na lomači. Tokom srednjeg veka - sodomija, jeres i neverništvo idu ruku pod ruku. Za vreme španske inkvizicije, na primer, Jevreji, jeretici i "sodomiti" su spaljivani na lomači. Onda kada su se heteroseksualci upustili u istu vrstu seksualne aktivnosti, i oni su isto tako, postali poznati kao "sodomiti". Seks je definisan samim aktom, a ne orijentacijom osobe, koja je pre 19. veka bila nepoznat pojam. (1)

	Raffaello, Lot napušta Sodomu(Loggia di Raffaello)

Zakoni koji se tiču sodomije u SAD još uvek odslikavaju netolerantan stav prema nekoitalnom seksualnom ponašanjem i u većini slučajeva ne prave razliku između slobodnih i onih u braku, heteroseksualnih i homoseksualnih, muškaraca i žena. Kaznene odredbe, u većini naših država, zabranjuju oralno-genitalni, oralno-analni i analni snošaj, kao i seks sa životinjama i sve ih povezuju zajedničkim imenom - "sodomija" ili "zločini protiv prirode". Iako ne igra nikakvu ulogu to da li su osobe heteroseksualne ili homoseksualne, homoseksualci su češće gonjeni ovim zakonima. Kazne su veoma stroge i mogu da idu do doživotne robije. Druge kazne uključuju i proglašavanje seksualnim psihopatom i smeštanje u mentalne institucije.

Neke države su ukinule svoje zakone o sodomiji, ali većina nije. Mnogi veruju da će konačno rešenje doći od Vrhovnog suda SAD (Vrhovni sud je doneo takvu odluku 27. juna 2003. godine. Prim. prev.). Pre nekoliko godina, predsednik Američkog udruženja psihijatara je napisao pismo vrhovnom sudiji u kome ističe da se velika većina američkih heteroseksualaca i dvadeset miliona homoseksualaca, redovno upušta u "sodomiju" i da su, prema tome, više od sto miliona američkih gradana - "sodomiti".

Ironično je da oni koji rade na polju seksualne edukacije i terapije, često promovišu i preporučuju kao način da se učvrsti seksualna veza između dva saglasna partnera, bez obzira za njihovu seksualnu preferenciju, upravo izvesna ponašanja koja se navode kao "sodomija".

Primedbe:

1. Teolog Mark Jordan objavio je 1997. (dakle tri godine nakon ovog članka) izuzetno vrednu studiju: ''The Invention of Sodomy in Christian Theology'' gde minuciozno prati razvoj i rađanje reči i koncepta ''sodomije'' ( reč ''sodomia'' po prvi put se sreće u 11. veku, u pamfletu srednjovekovnog teologa Petra Damiana (1007-1072) - ''Knjiga Gomore''). Zbog važnosti ove knjige i uticaja kojeg je vec izvršila na Gej i lezbejske studije, potrudićemo se da, na neki način, na našem sajtu posvetimo pažnju njenim osnovnim idejama i zaključcima.

http://www.press.uchicago.edu/cgi-bin/hfs.cgi/00/13254.ctl

Uništenje Sodome i Gomore:Ruska freska iz Troickog sabora, 1664.

Bibliografija:

• Bailey, D. S. Homosexuality and the Western Christian Tradition, London: Longman, Green, 1955.
• Francoeur, R. T. Becoming a Sexual Person, New York: Macmillan, 1991.
• Haeberle, E. The Sex Atlas, New York: Seabury Press, 1978.
• Nelson, J. B. Embodiment: An Approach to Sexuality and Christian Theology, Minneapolis: Augsburg, 1979.
• Strong, B. and C. Devault, Understanding Our Sexuality, 2d ed. St. Paul: West, 1988.
• Trible, P. Texts of Terror, Philadelphia: Fortress Press, 1984.
  
  William R. Stayton
  
  
  
  Iz: Human Sexuality: An Encyclopedia, izd. Vern Bullough i Bonnie Bullough, New York & London (Garland Publishing), 1994, str. 567-568.

Prevod: Ivana