Religije i seksualnost
|
|
|
|
U veæini kultura i dru¹tava religija je primarna sila ili
je, u najmanju ruku, meðu jaèim silama koje uspostavljaju i odr¾avaju
seksualne stavove i reguli¹u seksualna pona¹anja. Religije crpe
svoju snagu iz sistema verovanja koji ukljuèuje autoritet bo¾anskog,
duhovnog biæa (ili vi¹e biæa) za koje se veruje da je stvorilo
svet, da njime vlada i da kontroli¹e njegovu sudbinu. Kako ovaj
bo¾anski autoritet kontroli¹e pojedinaène sudbine ljudi u ovom
¾ivotu i nagraðuje ili ka¾njava u nekom drugom, religije se obièno
bave nekom vrstom otkrovenja, sadr¾anom u nekom svetom tekstu
ili prenesenom kroz izabranog predstavnika. Takva otkrovenja i
sveti tekstovi èesto sadr¾e odredbe seksualnog pona¹anja koje
uspostavljaju pravila o tome ko mo¾e da ima seks, pod kakvim okolnostima,
kada, kako i za¹to. Ove seksualne odredbe, zajedno sa onim drugim
nevezanim za seksualno pona¹anje, interpretirane su od strane
mu¹kih sve¹tenika, rabina, imama, ¹amana i drugih pojedinaca,
koji tvrde da su u direktnom kontaktu sa bo¾anskim biæem, ili
da su delegirani, od strane Boga, kao njegovi predstavnici i tumaèi.
Formalne i neformalne
vrednosti
Zvaniène izjave za javnost verskih autoriteta ili zvaniènih obrazovnih
tela o statusu, ulogama i vezama izmeðu mu¹karaca i ¾ena, èine
ono ¹to etièari i sociolozi nazivaju formalnim vrednostima. Meðutim,
stavovi i pona¹anja pojedinaènih pripadnika verske grupe mogu
da odstupaju ili èak da protivrece takvim formalnim vrednostima.
Pojedinci èije se neformalne vrednosti suprotstavljaju formalnim
vrednostima, mo¾da æe morati da se suoèe sa krivicom, ili sramotom,
zbog neprilagodavanja prihvaæenim normama. Oni bi, takoðe, morali
da se suoèe sa zapreèenom kaznom, ovde ili u drugom ¾ivotu. Puritanci,
na primer, osuðuju predbraèni seks, iako ga veæina njih prihvata
kao prirodan ishod udvaranja u ruralnim dru¹tvima, gde je fertilnost
mlade prevashodna briga. Kada dovoljno vernika podr¾i neformalnu
vrednost koja protivreèi formalnoj, verske vode mogu da - ili
reinterpretiraju formalnu vrednost, ili da stvore raskol proterivanjem
odstupnika. Ovo drugo se dogodilo recimo kada su rani protestanti
odbacili rimokatolièko isticanje primata celibata i ocrnjivanje
seksualnog zadovoljstva. Sliène promene su se dogaðale i unutar
protestantizma kada je, uprkos naizgled jasnog Isusovog odbacivanja
razvoda (up. Matej 5:31-32, Matej 19: 7, 9, Marko 10: 4, 11),
mno¹tvo dru¹tvenih faktora dovelo do prihvatanja istog, kao i
recentnijeg prihvatanja homoseksualaca i njihovog rukopolo¾enja.
Prirodni i neprirodni
seks
|
|
Pierre & Gilles - Bahus |
|
Prema ranim grckim i rimskim stoicima, seksualna strast izopaèuje
èovekov razum. Po njima, prokreacija je jedino moralno opravdanje
seksualnih odnosa. Ovakav pogled na prirodu seksa razvili su i
pro¹irili rani hri¹æanski mislioci, posebno Avgustin Hiponski
(V vek n. e.). Srednjovekovni hri¹æanski teolozi su usvojili i
pro¹irili ovo rano gledi¹te, klasifikujuæi seksualne èinove na
prirodne i neprirodne. Bludnièenje, silovanje, incest i preljuba
smatrani su nezakonitim prepu¹tanjima seksualnom zadovoljstvu
jer se odvijaju izvan braka i ne slu¾e podizanju potomaka. Oni
su, ipak, smatrani prirodnim gresima, jer su mogli da rezultuju
trudnoæom. Masturbacija, oralni seks i analni seks, predstavljaju
mnogo ozbiljnija kr¹enja prirodnog poretka, zato ¹to su kontraceptivni
i otuda, neprirodni kao i nezakoniti. Ova distinkcija izmeðu prirodnog
i neprirodnog seksa najèe¹æe se javlja u raspravama o homoseksualnosti,
kontracepciji i monogamiji.
Mehanizmi kontrole
Mehanizmi koje religija koristi da bi kontrolisala seksualno
pona¹anje slièni su onima koji se koriste u svetovnim dru¹tvima.
Judeo-hri¹æanska verska ubeðenja se oslanjaju na oseæanje liène
savesti, liène krivice, i na strah od bo¾anske kazne. Islam, hinduizam
i konfuèijanstvo se oslanjaju na oseæanje sramote i odgovornosti
prema bli¾njem, kako bi osigurali prilagoðavanje seksualnim obièajama.
Dva pogleda na svet
U zapadnoj misli su se tokom ne¹to vi¹e od 2000 godina razvijala
i koegzistirala dva posve razlièita svetonazora (Weltanschauung)
i dva razlièita sistema verovanja u vezi sa prirodom stvaranja.
Od vremena iranskog verskog filozofa Zaratustre (oko 600. god.
p. n. e.) i grèkih i rimskih filozofa, zapadni mislioci su birali
izmeðu dve slike sveta. Neki religiozni mislioci i doktrine tumaèili
su svet u uslovima utvrðenog pogleda na svet, sa nepromenljivim
prirodnim zakonima i sa prirodom svakog stvora ustanovljenom od
poèetka od strane tvorca. Drugi su predstavljali svet u procesu
razvitka, sa fluidnom i uvek promenljivom prirodom svih stvari,
tokom celog procesa stvaranja. Statièni (the fixed world view)
pogled na svet, sa svojim nepromenljivim apstraktnim arhetipima,
i dinamièni pogled na svet (the process world view) sa
svojim naglaskom na stvarnosti uvek promenljivih okru¾enja i jedinstvenih
individua u razvoju, predstavljaju dva kraja ¹irokog spektra,
iz koga su derivirana dva, razlièita i suprotna sistema seksualnih
vrednosti.
Statièni pogled na
svet (The fixed world view)
|
|
|
Pierre & Gilles
- Raspeæe |
Na jednom kraju ovog filozofskog spektra, zastupnici statiènog
pogleda na svet tvrde da je Bog, kada je stvarao prve ljude, za
sva vremena uspostavio nepromenljivu prirodu mu¹karaca i ¾ena,
rodnih uloga, braka i heteroseksualnog morala. Biblijska prièa
o postanju opisuje sve ljude kao pale iz prvobitnog stanja savr¹enstva
i bla¾enstva, zbog Adamove i Evine pobune. Ova iskvarena priroda
se mo¾e savladati samo umrtvljivanjem tela, samodisciplinom i
izbegavanjem odavanju zadovoljstvima, pogotovo seksualnim. Adamom
i Evom, u rajskom vrtu, Bog je uspostavio heteroseksualnu prirodu
na¹e seksualnosti, primat mu¹karaca nad ¾enama i monogamiju. Zapovest
''raðajte se i mno¾ite'' se (1 Mojs. 1: 22, 28) je identifikovala
pravu prirodu i jedinu svrhu seksualnog zadovoljstva i odnosa.
Hasidski i ortodoksni Jevreji, muslimani fundamentalisti i fundamentalistièki
i evangelistièki protestanti, obicno se pozivaju na ovakvo shvatanje
sveta kada artikuli¹u svoje seksualne vrednosti. U rimokatolièkoj
tradiciji, Vatikan se sa nepokolebljivom budno¹æu dr¾i pozicije
prirodnih zakona, interpretiranih od strane Magisterium-a, hijerarhijskog
obrazovnog autoriteta. Zastupnici statiènog pogleda na svet obièno
osuduju kontracepciju, masturbaciju, oralni seks, predbraèni seks,
razvod, vanbraèni seks, ¾ene na pozicijama moæi i homoseksualnost,
iako pojedinci i neke grupe mogu biti tolerantni u jednoj ili
vi¹e od ovih oblasti.
Dinamièni pogled
na svet (The process world
view)
|
|
Pierre & Gillest - Sv. Stefan |
|
Na drugom kraju spektra je dinamièni pogled na svet prema kojem
se na ljudsku prirodu gleda kao na ne¹to ¹to jo¹ uvek evoluira,
jo¹ uvek se stvara u sadejstvu sa ljudima (with human cooperation).
Osnovna pretpostavka ovakvog shvatanja sveta je da ljudska priroda
nikada nije bila bez mana. Telesno i moralno zlo su neizbe¾na
tamna strana na¹e borbe da se kao liènosti razvijemo do punog
potencijala. Dobro i zlo su meðusobno povezani u na¹em istra¾ivanju
i otkrivanju novih, dubljih izraza i znaèenja sopstvenih ljudskih
potencijala i seksualne prirode. Odreðeni op¹ti principi o tome
¹ta je dobro a ¹ta lo¹e u ljudskom pona¹anju, priznati su, ali
specifiène odluke o tome ¹ta je dobro, a ¹ta lo¹e, zavise od primene
tih principa na stalno promenljivu situaciju i kontekst.
Stav Episkopske dijeceze Severnog New Jerseya iz 1987. godine,
istièe posve razlièite uloge, koje igraju za ljude koji su usvojili
dinamièni pogled na svet, bo¾ansko otkrovenje, sveti tekstovi
i tradicionalna uèenja:
Judeo-hri¹æanska tradicija je tradicija, upravo zato ¹to
su, u svim istorijskim i dru¹tvenim okolnostima, misleæi vernici
upotrebili najbolju interpretaciju aktuelne stvarnosti u korelaciji
sa njihovom interpretacijom tradicije kakvu su nasledili. U judeo-hri¹æanskoj
tradiciji istina je, prema tome, pre dinamièan proces, koji treba
raspoznati i formulisati, nego statièna struktura, koju treba
primiti.
Biblija je pogre¹no shvaæena i kori¹æena, kada joj se prilazi
kao knjizi moralnih preporuka, direktno primenljivih na sve moralne
dileme. Ona je pre zapis o odgovoru na reè Bo¾iju, upuæenu crkvi
i narodu Izraela, kroz vekove promena dru¹tvenih, istorijskih
i kulturnih uslova. Vernici su odgovorili u okviru stvarnosti
svojih posebnih situacija, voðeni, a ne zarobljeni, prethodnim
otkrovenjem.
Nekoliko verskih grupa ili pojedinaca u potpunosti se dr¾e jedne
od ove dve filozofije ili pogleda na svet. Veæina je negde du¾
spektra, izmeðu dva pola, i pomeraju se napred-nazad po njemu,
dr¾eæi se statiènog pogleda na svet, kada je u pitanju jedna sporna
stvar, a oslanjajuæi se na dinamièni pogled na svet, kada je u
pitanju ne¹to drugo. (Na primer, reèi Apostola Pavla: Svaka
du¹a da se pokorava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da
nije od Boga, a vlasti ¹to postoje od Boga su ustanovljene. 2.
Zato ko se protivi vlasti protivi se uredbi Bo¾ijoj, a koji se
protive, primièe osudu na sebe (Rimlj. 13:1-2), tumaèe se
u crkvi (ako se uop¹te tumaèe) doslovno ili u okviru datog istorijskog
konteksta, u odnosu na to kakav je odnos aktuelne politièke vlasti
prema crkvi. Prim. prir.). Uprkos ovakvim varijacijama, verske
grupe i pojedinci su uglavnom skloni da favorizuju jednu ili drugu
perspektivu i odrede svoje seksualne vrednosti u skladu sa njom.
U modelima kognitivnog i moralnog razvoja, koje predla¾u Jean
Piaget i Lawrence Kohlberg, religije zasnovane na statiènom ili
apsolutistièkom pogledu na svet imaju tendenciju da istièu specifiène
èinove, pravila i zapovesti, dok religije koje se oslanjaju na
dinamièni pogled na svet, nagla¹avaju jedinstvenost licnosti,
karakter njihovih odnosa i univerzalne etièke principe.
NASTAVAK >>
|