|
|
|
Igor Mitoraj,
Eros bendato 1999
|
|
|
|
Igor Mitoraj,
Torso di Ikaro 2002
|
|
|
|
Igor Mitoraj,
Quirinus 2002
|
Jim Haynes
Već
neko vreme pokušavam da odgovorim na ovo pitanje. Polazim od ideje da
nema perverzija, da je svako normalan. Svaki čin koji bilo ko izvodi,
ukoliko ne čini nasilje nad savešću druge osobe, i još, ukoliko se izvodi
u atmosferi uzajamnog pristajanja, jeste prirodno otelotvorenje autentičnih
želja te osobe i kao takvo treba da bude njihovo pravo. Možda nije po
tvom ukusu, ali ako su ljudi kojih se to tiče srećni, njihova sreća
treba da bude i tvoja.
Treba da prestanemo da sudimo jedni drugima. Treba da počnemo više
da prihvatamo. Moramo da prihvatimo da svaka osoba ima pravo da traga
za srećom na svoj način, i svako ko ne poštuje ova prava mora da shvati
da je sredstvo represije i kao takav prirodni neprijatelj onih kojima
bi (čak prećutno) da uskrati izražavanje. Svako od nas ima malo ili
puno od ove represivne tendencije. Mi je koristimo u odnosu na same
sebe i na druge ljude. Pretpostavljam da je ova tendencija da se potiskuje
nepotrebno ključni povezujući element u lancu nepoverenje-paranoja-odbrana-nepoverenje
koji apsorbuje najviše pozitivne kreativne energije na zemlji.
Seksualno oslobodjenje znači tri stvari: 1) oslobodjenje od samo-represije,
2) oslobodjenje od navike da se potiskuju drugi, i 3) prepoznavanje
i oslobadjanje od represije koju drugi nameću.
Zapamtite: mada svako pripada svakome, niko ne poseduje nikoga, osim
(možda) sebe. Način na koji koristimo posesivne zamenice pogrešno nas
navodi na mišljenje da se radi o suprotnom - moja devojka, moj momak,
moj muž, moja žena, moja ćerka, moj sin, moje sopstvo. Mi to govorimo
toliko često da moramo da verujemo u to, i počinjemo da budemo zahtevni
u odnosu na naša "dobra" (possessions). I plačemo, i ljubomorni smo
ako neko pokuša da uzme ova "dobra" od nas, zato što podrazumevamo da
će "moja devojka/ moj momak" tada postati "dobro" nekog drugog; i da
ćemo mi tada biti "sami". I u mozgu uvrnutom fantazijom posedništva
izgleda da je to slučaj. Neoslobodjen um sam veruje da je u zamci, u
opasnosti. To verovanje je zamka, verovanje u to je opasnost.
Seksualna revolucija je otklanjanje posesivnih zamenica i stavova,
ona je prestanak merenja životnih stilova drugih ljudi prema sopstvenom,
a početak da se uživa u njima onakvi kakvi jesu. To je kraj fantaziranja
o tome šta treba i početak maštanja o tome šta može biti.
Seksualno oslobodjenje je otvaranje i prihvatanje, to je nastojanje
da se živi sada život ispunjen ljudima, plemenitošću, radosću. Dajemo
svoje vreme, svoju ljubav onolikom broju ljudi koliko nam je volja,
i za čudo, ništa nije izgubljeno, ljubav koja se daje ne nestaje, već
je kao informacija: što se više daje više je ima. Sa druge strane, širenje
informacije o ljubavi je put koji je najširi, najefikasniji. Način da
se širi ovakva informacija je da se bude, da se oseća, da se vodi ljubav;
drugi način je da se piše i govori o njoj. Postoje neporecivi aspekti
seksualnog bivanja koji mogu i treba da se izraze jezikom reči.
Jezik ima neverovatnu ulogu u formiranju naše svesti, u formiranju
naših vrednosnih sudova. Zato što toliko ljudi koristi seksualne termine
u negativnom značenju, lako je pomisliti da je seksualno samo po sebi
zlo: ona je pička, on je kurac. He is a cocksucker. Prljavi vicevi su,
kao sto svi znaju - seksualni, podrazumeva se da je seksualnost nešto
nečisto. Takodje znamo da "jebati nekoga" obično ne znači da mu pružimo
toplinu svog tela, već da ga izigramo. To je uobičajena upotreba, reč
je skoro nemoguce spasiti. "Fuck you" jednostavno znači - nadam se da
će ti se nešto loše desiti. Zato bi seksualno oslobadjanje moglo da
započne sa jezikom. Ako želite da izvedete ovu revoluciju, koristite
jezik pazljivo i s ljubavlju.
Ako možete da prestanete da budete posesivni, ako možete da prestanete
da donosite vrednosne sudove o ponašanju drugih ljudi, ako možete da
počnete da koristite jezik s ljubavlju, ako možete da se otvorite, ako
možete da dodirujete, zaista dodirnete, nekoga, tada ste napravili gigantski
korak na putu seksualnog i ljudskog oslobodjenja.
Mi volimo zato što činimo da se jedni s drugima osećamo ljudski. Ovo
stanje koje delimo je sadržaj seksualnog iskustva. Sve manifestacije
"davanja" i " primanja" su lične konstrukcije i nalikuju dajućim i primajućim
rukama punim vode dok plivamo u moru. Naša ljudskost je psihička mana
('nebeska hrana', prim. prev. ) koju ne možemo potrošiti ni sami ni
sa drugima zato što je neizmerno obilna, bestežinska, nevidljiva, i
uvek svuda dostupna - osim kad je potisnuta, porečena, ili pogrešno
predstavljena.
Dakle ko je gladan i zašto?
Prevedeno iz: Jim Haynes, Everything is ! (Soft Manifestos for
our Time), Moscow 2001, (prvo izdanje Paris, 1980), str. 92-95.
Prevod: Nata
Jim Haynes (Louisiana, 1935), pisac, reditelj,
profesor, aktivni promoter 'seksualne revolucije' šesdesetih godina.
Godine 1962. osniva The Traverse Theatre u Edinburghu a 1965
je saosnivač The London Traverse Theatre Company kao i časopisa
I.T. (1966) , The UFO Environment (1966) i The Arts
Laboratory (1967). U to vreme biva i odlikovan Whibread Prize-om
za preko 200 pozorišnih ostvarenja (1966). Sa grupom prijatelja objavljuje
u Amsterdamu časopis SUCK - First European Sexpaper sa
ciljem da "tretira sexualnost u nežnom, dragom i bez srama erotskom
svetlu". Prvi svetski festival erotskog filma u Amsterdamu - The
Wet Dream Film Festival je bio od 1970. do 1972. god. pod njegovom
upravom. Godine 1969. prihvata poziv gostujućeg profesora na eksperimentalnom
Univerzitetu Paris VII i do danas živi u Parizu. Objavio je više knjiga:
"Workers of the World. Unite and Stop Working! - a Reply to Marxism",
"More Romance, Less Romantisme", "Homage to Henry Miller", "Everything
is, Around the World in 33 Days". Izdao je takodje i pet svojevrsnih
vodiča za 10 zemalja Istočne Evrope i Rusiju zašto je i dobio nagradu
od Institute of Social Inventions u Londonu. Projekat pod imenom
EATS kojeg je započeo 1978, uspešno se odvija do dan danas: svake nedelje
se njegov pariski ateljeu pretvara u Salon kojeg je posetilo
do sada u više od 100 000 ljudi, jedan komunikacioni dogadjaj sui generis.
Thanks for Coming! je naziv njegove autobiografije (1984) i asocijacija
na ovaj njegov, možda najvažniji, projekat-misiju - zbližavanje ljudi.
|