U potrazi sa gay
Larom Kroft
piše Vlada T.
|| Broj 4
|| Avgust 2000
Kako smo počeli?
o se još seća tih pionirskih vremena?
Nezaustavljivi internet talas zapljusnuo
je kompjutere jugoslovenskih korisnika
još pre 3-4 godine, ali kako je on-line
status za većinu običnih smrtnika bio
još misteriozna egzotika, sasvim je razumljivo
da od nekakvog "gay prisustva"
na webu (barem što se tiče domaće pameti)
nije bilo ni traga. Internet je u svetu
već uveliko napredovao krupnim koracima,
a sve ono što može biti razlikovano od
mainstreama i uslovno nazvano manjinskim
prepoznalo je na virtuelno beskrajnom
prostoru weba idealnu priliku da objavi
svetu svoju egzistenciju i krene u potragu
za sebi sličnima. Dakle, scena je bila
postavljena, samo se još čekalo da dodju
glumci. Istini za volju, u RCUB-u je funkcionisala
nekakva mreža, sa irc chatom, što je bila
prilika da se upoznaju srodne duše po
belom svetu (šifra: devizni platiša +
srpska udavača!) a da li su se neki iskoristili
tu priliku za srećno udomljavanje - nije
mi poznato. Ipak, ako je istina da uglavnom
gay ljudi prvi prihvataju i promovišu
nove stvari i trendove, nije trebalo dugo
čekati da se tetke kompjuterizuju i sa
oduševljenjem krenu u on-line švaleraciju.
oduše, ne treba zaboraviti instituciju
oglasa - sa dobrim povodom ističem jedan
sajt - webpersonals.com - jer mi se čini
da sam tu naleteo na jedan od prvih gay-oglasa
sa ovdašnjih prostora - možete lako pretpostaviti
koliko je bilo moje oduševljenje tom prilikom,
godina je '97, inače. Elem, za radoznale,
dečko koji je dao oglas je živ, zdrav
i sladak kao što je i bio, sada doduše
van "scene" i srećno u vezi,
a ja sam tada pomislio da internet zaista
obećava (o, i te kako!) u tom smislu,
kao po onoj dobroj narodnoj "po jutru
se......" - ali, malo smo li (ih)
znali!
oliko je meni poznato, prva stalnija ekipa
gay chatera okupila se negde u leto 1998.
na irc kanalu #gay.yu - neki medju njima
i sada su aktivni (ali ne striktno aktivni...).
Jasno da su se ubrzo svi medjusobno i
lično upoznali (povatali), pa je chat
na ircu postao pravo ćaskalište za prijatelje,
bivše ljubavnike i goste - i to sa dosta
duha, neosporno - ne zanemarujući povremeno
nasilno izbacivanje iz soba i javnu analizu
seksualnih (ne)moći pojednih učesnika.
...a gde smo sad?
odine su prolazile.. ali front se neumitno
širio. Danas možemo da budemo relativno
ponosni, gay proud dakle, na ostvareno
prisustvo na netu. U jednom od prošlih
tekstova sam pobrojao ukratko srpske gay
cyber atrakcije. Nažalost, moram da konstatujem
da, kada su u pitanju ovdašnji gay sajtovi,
situacija u mnogo čemu podseća na ponešto
nesrećno stanje u beogradskom clubbingu.
Ja to zovem "X prokletstvom".
Naime, postalo je pravilo da u ovom gradu
ne mogu da opstanu više od dva gay kluba
u isto vreme, ili bolje rečeno, samo je
X (donekle) večan - svi ostali se brzo
zatvore, ili nikad zaista i ne prorade?
Tako je i sa sajtovima. Mada je formalno
Gay Yugoslavija još uvek aktivna, praktično
- to je mrtav sajt. Neka webmasteri razmisle
zašto. Dalje, newage.org je izgleda trajao
koliko i konferencija u Novom Sadu (a
mogao je mnogo više - opet poziv urednicima
da malo kontempliraju nad time) i konačno,
valjda je nekome stalo da Gay-Srbija ne
bude samo mesto gde se ostavljaju besplatni
oglasi? Naravno, spisak nije konačan,
ali da li "galerije" (ma kako
kurati pastuvi ih krasili i makar na njima
bilo više razgolićene vojske i policije
nego u KFORU i mitinzima udružene opozicije
zajedno) mogu biti reprezentativan marker
srpskog gay prisustva na WWW? Da li ću
mnogo pogrešiti ako pretpostavim da prosečni
srpski peder, na pojavu linkova "blow
job", "anal" ili "studs",
po nepogrešivom automatizmu klikće,
i to od čiste radosti, upravo na takve,
intelektualno nude i semi nude,
sadržaje i do koske se gnuša mogućnosti
da ponešto i pročita - a da to
nisu oglasi, ne duži od tri reda, molim!
Gay.com...ili gay.complex?
edna od mana starog irc chata jeste i
odsustvo potpune anonimnosti. Naime, nick
se mogao menjati po želji, ali IP adresa
je ostajala vidljiva, pa je bilo izuzetno
lako prepoznati ko je ko - te ga momentalno
isključiti/ignorisati. Java chat na gay.comu
nenadano je rešio i tu glavobolju kameleonski
raspoloženih pederki (koje verovatno u
nick-repertoaru imaju više likova nego
sama Madona), jer se na takav chat ulazi
samo sa imenom po slobodnom izboru.
ko se tome doda mogućnost upisivanja podataka
u profil po želji (a po želji uglavnom
znači aktivan, nabildovan, malaljav
i obdaren - eh, pustih li snova!)
eto ispunjenih najludjih fantazija za
prosečnu net-adiktiranu tetku. Konačno,
može da bude ono što bi trebalo da bude,
da je pravde na ovom svetu!
ako dakle izgleda (virtuelno) prosečni
srpski chater? Ili još bolje, kako izgleda
uobičajeni razgovor prosečnih gay chatera?
Po uslovom da se od ranije ne poznaju
( a sada je to sve manje verovatno) prvo
pitanje koje će pasti na plavoj pozadini
prozora jeste krucijalno pitanje godina.
Ako morate da posegnete za 'trojkom' na
tastaturi a pitanje se nije odnosilo na
"obdarenost" (to dolazi kasnije,
ali ne nužno uvek), dobar savet je da
odmah zatvorite prozor, jer će vaš sagovornik
to po svoj prilici uraditi umesto vas.
Ne kažem, neki traže i starije, ali na
ceni su ipak mladji, daleko mladji, otprilike
vršnjaci operativnih sistema koji rade
na većini mašina u ovom trenutku (ako
se ispostavi da se seća DOS-a, zreo je
za gerijatriju). No, ako je prva prepreka
preskočena, dolazi sledeća, ne manje opasna
- gde živiš? Više nije dovoljno
biti u istom gradu - sada je imperativ
izbeći cimanje s kraja na kraj grada,
a i taksi je skup. Pa, kad je i to prošlo,
sada ide najteže - stats ili kako izgledaš,
ili u slobodnijem prevodu "O,
da li sam te sreće, pa si nabildovan i
mačo, straight looking & acting, a
pri tome i ne mnogo zahtevan, tj. laka
roba?". (Po nepisanom, ali vrlo
tačnom pravilu - (skoro) nikad nije...nabildovan....ni
mačo...ali zato laka roba...gotovo uvek
jeste!)
animljivo je pri tome da svi učesnici
chata skoro listom izjavljuju da su "van
scene", nepromiskuitetni, a ne daj
Bože da su čuli za kruzing a kamoli učestvovali
u njemu! Neki su, recimo, ili smerne Marice
(obično bez Ivice, zato i troše tolike
sate na Netu!), E-motivnih srca koja obično
kucaju u taktu sa procesorom, sa ponekoliko
virtuelnih (i to zaista virtuelnih)
veza istovremeno, ili - prave cyber opajdare,
modem-drolje, uvek u potrazi za seksom,
jer ga skoro nikad i ne pronalaze, pa
makar on bio i virtuelan! Njihov modus
operandi na netu zapravo je identičan
onom koji praktikuju i van njega - overiti
sve i svakog. Te pvt sex only namiguše!
onačno, većinom je tu ekipa koja se zaista
ne može svrstati u jednu od gore pomenutih
kategorija (mada je tokom svoje web karijere
povremeno naginjala na jednu ili drugu
stranu, ponekad i obe!). To su, redom,
već osvedočeni gay.com-zavisnici, intravenozno
konektovani na net, chat dive atrofiranih
sklonosti ka bilo kom drugom načinu komunikacije,
ali valjda su najbrojniji oni nepokolebljivi
idealisti (idealizam spolja nekad neverovatno
podseća na očaj) koji i dalje veruju da
će se upravo tu, na romantično plavkastoj
pozadini chat prozora, začeti romansa
njihovog života i konačno pojaviti vitez
na belom konju, doduše kamufliran iza
nekog nicka tipa "BG-top-25"
ili slično... Iskustvo mnogih: do ozbiljne
veze se pre dolazi okretanjem telefona
eskort agencije nego beskrajnim lupanjem
o tastaturu i buljenjem u pitanja "koliki
ti je?"...
Ali vi ste svi ovo već znali, zar ne?
Traži se...uvek isto
ad se dovoljno nakvarcujete sedeći satima
ispred monitora i chatujući, da bi posle
toga samo konstatovali da ste uludo protraćili
još (skupog) vremena, možda se odlučite
za nešto, naizgled, manje naporno ali
zato mnogo izglednije - oglase. Tu je
barem u startu jasno ko je ko i šta želi....zar
ne? Naravno da ne!
edna od esencijalnih veština potrebnih
u lovu na cyber romansu jeste umeće čitanja
izmedju redova. Druga je ogromna doza
skepse. Odmah morate da raščistite sa
time da dobro napisan oglas nije isto
što i idealna prilika za vas - po pravilu,
izgleda da je upravo sve suprotno tome.
Ako pročitate par redova koji u uvodu
rezignirano jadikuju nad iskvarenošću
ovog sveta, preziru neozbiljnost drugih
ljudi i njihovu fiksiranost na one-night-stand
trikove, a zatim vas pozivaju na idiličan
život u dvoje, držanje za ruke u sumraku
i budjenje uz kaficu u krevetu, a u tom
trenutku vi već čujete svadbena zvona
u glavi i planirate kuda na medeni mesec
- onda ste ili beznadežno navučeni na
tresh pink romane Barbare Kartland, ili
je potrebno da odmah isključite monitor
i izadjete na svež vazduh da se malo povratite
zdravom razumu - pa da li iko normalan
stavlja takve stvari u oglase?! Ili još
gore, očekuje da mu neko poveruje?
a stranu to što se nudi, da vidimo šta
se traži? Nije potrebna statistička analiza
da odmah upadne u oči onih nekoliko nužnih
uslova. Prvo, onaj ko se javlja na oglase
mora biti zgodan, sladak, preferentno
sportista ili bilder. Nikako, ali nikako
ne sme biti feminiziran, debeo ili na
sceni (ovo 'na sceni' zahteva već
malo dužu analizu). Na ceni je ultra-mačo,
aktivan (jer kako kažu, na jednog aktivnog
dodje barem 10 pasivnih), može i uniformisan,
jednom rečju, upravo onakav muškarac kakvog
bi svaka majka poželela da ima za zeta
(kad bi znala kakva joj je ćerka)! U redu,
poštujem želje i fantazije. Poštujem i
direktnost da se to podeli javno. Ali,
samo bih jedno pitanje hteo da postavim
oglašivačima - a kakvi ste vi? Da li to
što tražite možete i da ponudite drugima?
Da li vi, opisujući svoj idealni model,
opisujute sebe - ili sve ono što vi zapravo
niste? Da budem malo jednostavniji - da
vi ne pucate možda previsoko? Rezon nije
mnogo komplikovan - ako su oni koji za
sebe kažu da su zanimljivi, zgodni, pametni
i nadasve straight živeći, zaista takvi,
oni bi još davno, i bez pomoći nekakvih
jadnih oglasa, pronašli sebi partnere.
Cinjenica da su se konačno okrenuli oglasima
kao poslednjem sredstvu nije ni malo laskava
za njihovu reputaciju. Iskreno rečeno,
ja ne verujem u mitologiju po kojoj zgodni,
pametni frajeri sede kod kuće i odgovaraju
na patetične oglase. Suviše su zauzati
drugim frajerima da bi našli vremena za
tako trivijalne i u konačnoj konsekvenci
uzaludne stvari. Znači, možemo zaključiti
da je pre u pitanju ovo drugo - nazovimo
to potragom za gay Larom Kroft, idealnim
i naravno imaginarnim likom koji je u
stvarnosti nemoguće naći. A koliki je
ponor izmedju samolaskajuće idealne projekcije
koju oglašivači imaju o sebi i (okrutne)
stvarnosti, najbolje je imao prilike da
sa uveri moj prijatelj M. kada je otišao
na sastanak sa tipom koji je sebe u oglasu
nonšalantno opisao kao "muževnog,
strejt izgleda, dobro razvijenog"
a našao se oči u oči sa cičećom, razmlataranom
dvojnicom Marilyn Manson! Ipak, ako postoji
najveće licemerje, onda je ono u zahtevu
da potencijalni tip bude "van scene".
Da li bi neko od vrlih oglašivača voleo
da objasni šta to "van scene"
znači? Da li je to neko bez ijednog gay
prijatelja, neko ko je homoseksualca
video samo na BK Televiziji (ili na Pinku,
kad smo već kod toga), kad je išao snimak
sa milenijumskog marša u Rimu? Od kada
je to izolovanost od drugih dobra stvar?
"...i ne okreći se sine!"
ko bi neko voleo da misli da je prosečan
korisnik interneta napredniji, obrazovaniji
i tolerantniji od ostatka populacije -
onda strahovito greši. To je zaključak
koji se nedvosmisleno nameće ako se kao
reper uzmu oglasi postavljeni na Gay-Srbiji.
Oglasna stranica je postala rezervat za
autohomofobičnu, konzervativnu i "klozetiranu"
(u smislu "ne-OUTovanu) manjinu(?),
iste one zapravo, koji misle da je dovoljno
da postoje parkovi i klozeti za sastajanje
(klub je, u njihovoj vizuri, već preveliko
iskakanje iz ilegale u rizičnu transparentnost)
i ne padaju im na pamet nekakva gay prava.
Za oglašivače koji traže "diskreciju"
i dodaju ono odredjujuće "van scene"
sasvim je poželjno da njihove "male,
prljave tajne" ostanu dobro skrivene,
da bi mogli okolo da paradiraju u svojim
straight kamuflažama i zgražavaju se nad
svim onim što "gay scena" jeste
ili bolje reći nije. Zato će i po nekoliko
puta postavljati jedan oglas i reciklirati
bezbroj puta ponovljene fraze, nesvesni
da se napolju vremena menjaju a oni ostaju
ukopani u samozavaravanju i tragičnom
raskoraku sa stvarnošću. Ako se nekad
i pojavi oglas koji malo ustalasa ustajalu
vodu oglasne stranice, to je samo izuzetak
koji potvrdjuje pravilo - na takav oglas
javili bi se samo oni koji tu osobu već
i onako od ranije poznaju.
svakom slučaju, oglasi ostaju zanimljivo
štivo kojim dragi oglašivači upotpunjavaju
zabavnu ponudu Gay-Srbije na sveopšte
zadovoljstvo, pa predlažem uredjivačkom
kolegijumu da uvede praksu izbora najoriginalnijeg
oglasa meseca i dodeljuje adekvatne nagrade
za to, a konkurencija nije ni malo naivna.
Neki su već bili povod za najzapaljivije
diskusije koje je ovaj sajt ikada video...
Kada pregledate ovaj put oglase, ili pak
chatujete, razmislite i odlučite se šta
vam se više dopada - stvaran svet oko
vas, sa živim ljudima (od kojih neki mogu
čak i da se porede sa ideal-tipovima iz
cyber fantazija) i pravim dogadjanjima,
ili celonoćno fantomsko mesečarenje po
gay.comu i pisanje beskrajnih e-mailova
bez ikakvog rezultata. Lepo ugasite kompjuter
i ne osvrćite se (ništa to nije strašno),
možete i bez toga....mada...ima nečeg
u onom kuckanju i necenzurisanom nabacivanju
nepoznatim tipovima na chatu! U svakom
od nas krije se jedna cyber-kurva...
Vlada T.
vlada@gay-serbia.com
|
|
|
Kao što sam već u
prvom nastavku kolumne o kruzingu
napomenuo, ništa bez iskustava! Dok
ne "zaprašinarite" i lično ne osetite
aromu kruzinga, nijedna priča ne može
to iskustvo da vam prenese, sigurno
ni moja. Shvatite dakle ovo kao skraćeni
bedeker, nastao iz lične perspektive
i ništa što je ovde napisano nemojte
uzimati zdravo za gotovo.
DALJE...
Vlada T. |
|
|