Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
kolumna





U potrazi sa gay
Larom Kroft

|| Broj 4 ||



Kako smo počeli?

K 

o se još seća tih pionirskih vremena? Nezaustavljivi internet talas zapljusnuo je kompjutere jugoslovenskih korisnika još pre 3-4 godine, ali kako je on-line status za većinu običnih smrtnika bio još misteriozna egzotika, sasvim je razumljivo da od nekakvog "gay prisustva" na webu (barem što se tiče domaće pameti) nije bilo ni traga. Internet je u svetu već uveliko napredovao krupnim koracima, a sve ono što može biti razlikovano od mainstreama i uslovno nazvano manjinskim prepoznalo je na virtuelno beskrajnom prostoru weba idealnu priliku da objavi svetu svoju egzistenciju i krene u potragu za sebi sličnima. Dakle, scena je bila postavljena, samo se još čekalo da dodju glumci. Istini za volju, u RCUB-u je funkcionisala nekakva mreža, sa irc chatom, što je bila prilika da se upoznaju srodne duše po belom svetu (šifra: devizni platiša + srpska udavača!) a da li su se neki iskoristili tu priliku za srećno udomljavanje - nije mi poznato. Ipak, ako je istina da uglavnom gay ljudi prvi prihvataju i promovišu nove stvari i trendove, nije trebalo dugo čekati da se tetke kompjuterizuju i sa oduševljenjem krenu u on-line švaleraciju.

D 

oduše, ne treba zaboraviti instituciju oglasa - sa dobrim povodom ističem jedan sajt - webpersonals.com - jer mi se čini da sam tu naleteo na jedan od prvih gay-oglasa sa ovdašnjih prostora - možete lako pretpostaviti koliko je bilo moje oduševljenje tom prilikom, godina je '97, inače. Elem, za radoznale, dečko koji je dao oglas je živ, zdrav i sladak kao što je i bio, sada doduše van "scene" i srećno u vezi, a ja sam tada pomislio da internet zaista obećava (o, i te kako!) u tom smislu, kao po onoj dobroj narodnoj "po jutru se......" - ali, malo smo li (ih) znali!

K 

oliko je meni poznato, prva stalnija ekipa gay chatera okupila se negde u leto 1998. na irc kanalu #gay.yu - neki medju njima i sada su aktivni (ali ne striktno aktivni...). Jasno da su se ubrzo svi medjusobno i lično upoznali (povatali), pa je chat na ircu postao pravo ćaskalište za prijatelje, bivše ljubavnike i goste - i to sa dosta duha, neosporno - ne zanemarujući povremeno nasilno izbacivanje iz soba i javnu analizu seksualnih (ne)moći pojednih učesnika.

...a gde smo sad?

G 

odine su prolazile.. ali front se neumitno širio. Danas možemo da budemo relativno ponosni, gay proud dakle, na ostvareno prisustvo na netu. U jednom od prošlih tekstova sam pobrojao ukratko srpske gay cyber atrakcije. Nažalost, moram da konstatujem da, kada su u pitanju ovdašnji gay sajtovi, situacija u mnogo čemu podseća na ponešto nesrećno stanje u beogradskom clubbingu. Ja to zovem "X prokletstvom". Naime, postalo je pravilo da u ovom gradu ne mogu da opstanu više od dva gay kluba u isto vreme, ili bolje rečeno, samo je X (donekle) večan - svi ostali se brzo zatvore, ili nikad zaista i ne prorade? Tako je i sa sajtovima. Mada je formalno Gay Yugoslavija još uvek aktivna, praktično - to je mrtav sajt. Neka webmasteri razmisle zašto. Dalje, newage.org je izgleda trajao koliko i konferencija u Novom Sadu (a mogao je mnogo više - opet poziv urednicima da malo kontempliraju nad time) i konačno, valjda je nekome stalo da Gay-Srbija ne bude samo mesto gde se ostavljaju besplatni oglasi? Naravno, spisak nije konačan, ali da li "galerije" (ma kako kurati pastuvi ih krasili i makar na njima bilo više razgolićene vojske i policije nego u KFORU i mitinzima udružene opozicije zajedno) mogu biti reprezentativan marker srpskog gay prisustva na WWW? Da li ću mnogo pogrešiti ako pretpostavim da prosečni srpski peder, na pojavu linkova "blow job", "anal" ili "studs", po nepogrešivom automatizmu klikće, i to od čiste radosti, upravo na takve, intelektualno nude i semi nude, sadržaje i do koske se gnuša mogućnosti da ponešto i pročita - a da to nisu oglasi, ne duži od tri reda, molim!

Gay.com...ili gay.complex?

J 

edna od mana starog irc chata jeste i odsustvo potpune anonimnosti. Naime, nick se mogao menjati po želji, ali IP adresa je ostajala vidljiva, pa je bilo izuzetno lako prepoznati ko je ko - te ga momentalno isključiti/ignorisati. Java chat na gay.comu nenadano je rešio i tu glavobolju kameleonski raspoloženih pederki (koje verovatno u nick-repertoaru imaju više likova nego sama Madona), jer se na takav chat ulazi samo sa imenom po slobodnom izboru.

A 

ko se tome doda mogućnost upisivanja podataka u profil po želji (a po želji uglavnom znači aktivan, nabildovan, malaljav i obdaren - eh, pustih li snova!) eto ispunjenih najludjih fantazija za prosečnu net-adiktiranu tetku. Konačno, može da bude ono što bi trebalo da bude, da je pravde na ovom svetu!

K 

ako dakle izgleda (virtuelno) prosečni srpski chater? Ili još bolje, kako izgleda uobičajeni razgovor prosečnih gay chatera? Po uslovom da se od ranije ne poznaju ( a sada je to sve manje verovatno) prvo pitanje koje će pasti na plavoj pozadini prozora jeste krucijalno pitanje godina. Ako morate da posegnete za 'trojkom' na tastaturi a pitanje se nije odnosilo na "obdarenost" (to dolazi kasnije, ali ne nužno uvek), dobar savet je da odmah zatvorite prozor, jer će vaš sagovornik to po svoj prilici uraditi umesto vas. Ne kažem, neki traže i starije, ali na ceni su ipak mladji, daleko mladji, otprilike vršnjaci operativnih sistema koji rade na većini mašina u ovom trenutku (ako se ispostavi da se seća DOS-a, zreo je za gerijatriju). No, ako je prva prepreka preskočena, dolazi sledeća, ne manje opasna - gde živiš? Više nije dovoljno biti u istom gradu - sada je imperativ izbeći cimanje s kraja na kraj grada, a i taksi je skup. Pa, kad je i to prošlo, sada ide najteže - stats ili kako izgledaš, ili u slobodnijem prevodu "O, da li sam te sreće, pa si nabildovan i mačo, straight looking & acting, a pri tome i ne mnogo zahtevan, tj. laka roba?". (Po nepisanom, ali vrlo tačnom pravilu - (skoro) nikad nije...nabildovan....ni mačo...ali zato laka roba...gotovo uvek jeste!)

Z 

animljivo je pri tome da svi učesnici chata skoro listom izjavljuju da su "van scene", nepromiskuitetni, a ne daj Bože da su čuli za kruzing a kamoli učestvovali u njemu! Neki su, recimo, ili smerne Marice (obično bez Ivice, zato i troše tolike sate na Netu!), E-motivnih srca koja obično kucaju u taktu sa procesorom, sa ponekoliko virtuelnih (i to zaista virtuelnih) veza istovremeno,  ili - prave cyber opajdare, modem-drolje, uvek u potrazi za seksom, jer ga skoro nikad i ne pronalaze, pa makar on bio i virtuelan! Njihov modus operandi na netu zapravo je identičan onom koji praktikuju i van njega - overiti sve i svakog. Te pvt sex only namiguše!

K 

onačno, većinom je tu ekipa koja se zaista ne može svrstati u jednu od gore pomenutih kategorija (mada je tokom svoje web karijere povremeno naginjala na jednu ili drugu stranu, ponekad i obe!). To su, redom, već osvedočeni gay.com-zavisnici, intravenozno konektovani na net, chat dive atrofiranih sklonosti ka bilo kom drugom načinu komunikacije, ali valjda su najbrojniji oni nepokolebljivi idealisti (idealizam spolja nekad neverovatno podseća na očaj) koji i dalje veruju da će se upravo tu, na romantično plavkastoj pozadini chat prozora, začeti romansa njihovog života i konačno pojaviti vitez na belom konju, doduše kamufliran iza nekog nicka tipa "BG-top-25" ili slično... Iskustvo mnogih: do ozbiljne veze se pre dolazi okretanjem telefona eskort agencije nego beskrajnim lupanjem o tastaturu i buljenjem u pitanja "koliki ti je?"...

Ali vi ste svi ovo već znali, zar ne?

Traži se...uvek isto

K 

ad se dovoljno nakvarcujete sedeći satima ispred monitora i chatujući, da bi posle toga samo konstatovali da ste uludo protraćili još (skupog) vremena, možda se odlučite za nešto, naizgled, manje naporno ali zato mnogo izglednije - oglase. Tu je barem u startu jasno ko je ko i šta  želi....zar ne? Naravno da ne!

J 

edna od esencijalnih veština potrebnih u lovu na cyber romansu jeste umeće čitanja izmedju redova. Druga je ogromna doza skepse. Odmah morate da raščistite sa time da dobro napisan oglas nije isto što i idealna prilika za vas - po pravilu, izgleda da je upravo sve suprotno tome. Ako pročitate par redova koji u uvodu rezignirano jadikuju nad iskvarenošću ovog sveta, preziru neozbiljnost drugih ljudi i njihovu fiksiranost na one-night-stand trikove, a zatim vas pozivaju na idiličan život u dvoje, držanje za ruke u sumraku i budjenje uz kaficu u krevetu, a u tom trenutku vi već čujete svadbena zvona u glavi i planirate kuda na medeni mesec - onda ste ili beznadežno navučeni na tresh pink romane Barbare Kartland, ili je potrebno da odmah isključite monitor i izadjete na svež vazduh da se malo povratite zdravom razumu - pa da li iko normalan stavlja takve stvari u oglase?! Ili još gore, očekuje da mu neko poveruje?

N 

a stranu to što se nudi, da vidimo šta se traži? Nije potrebna statistička analiza da odmah upadne u oči onih nekoliko nužnih uslova. Prvo, onaj ko se javlja na oglase mora biti zgodan, sladak, preferentno sportista ili bilder. Nikako, ali nikako ne sme biti feminiziran, debeo ili na sceni (ovo 'na sceni' zahteva već malo dužu analizu). Na ceni je ultra-mačo, aktivan (jer kako kažu, na jednog aktivnog dodje barem 10 pasivnih), može i uniformisan, jednom rečju, upravo onakav muškarac kakvog bi svaka majka poželela da ima za zeta (kad bi znala kakva joj je ćerka)! U redu, poštujem želje i fantazije. Poštujem i direktnost da se to podeli javno. Ali, samo bih jedno pitanje hteo da postavim oglašivačima - a kakvi ste vi? Da li to što tražite možete i da ponudite drugima? Da li vi, opisujući svoj idealni model, opisujute sebe - ili sve ono što vi zapravo niste? Da budem malo jednostavniji - da vi ne pucate možda previsoko? Rezon nije mnogo komplikovan - ako su oni koji za sebe kažu da su zanimljivi, zgodni, pametni i nadasve straight živeći, zaista takvi, oni bi još davno, i bez pomoći nekakvih jadnih oglasa, pronašli sebi partnere. Cinjenica da su se konačno okrenuli oglasima kao poslednjem sredstvu nije ni malo laskava za njihovu reputaciju. Iskreno rečeno, ja ne verujem u mitologiju po kojoj zgodni, pametni frajeri sede kod kuće i odgovaraju na patetične oglase. Suviše su zauzati drugim frajerima da bi našli vremena za tako trivijalne i u konačnoj konsekvenci uzaludne stvari. Znači, možemo zaključiti da je pre u pitanju ovo drugo - nazovimo to potragom za gay Larom Kroft, idealnim i naravno imaginarnim likom koji je u stvarnosti nemoguće naći. A koliki je ponor izmedju samolaskajuće idealne projekcije koju oglašivači imaju o sebi i (okrutne) stvarnosti, najbolje je imao prilike da sa uveri moj prijatelj M. kada je otišao na sastanak sa tipom koji je sebe u oglasu nonšalantno opisao kao "muževnog, strejt izgleda, dobro razvijenog" a našao se oči u oči sa cičećom, razmlataranom dvojnicom Marilyn Manson! Ipak, ako postoji najveće licemerje, onda je ono u zahtevu da potencijalni tip bude "van scene". Da li bi neko od vrlih oglašivača voleo da objasni šta to "van scene" znači? Da li je to neko bez ijednog gay prijatelja, neko ko je  homoseksualca video samo na BK Televiziji (ili na Pinku, kad smo već kod toga), kad je išao snimak sa milenijumskog marša u Rimu? Od kada je to izolovanost od drugih dobra stvar?

"...i ne okreći se sine!"

A 

ko bi neko voleo da misli da je prosečan korisnik interneta napredniji, obrazovaniji i tolerantniji od ostatka populacije - onda strahovito greši. To je zaključak koji se nedvosmisleno nameće ako se kao reper uzmu oglasi postavljeni na Gay-Srbiji. Oglasna stranica je postala rezervat za autohomofobičnu, konzervativnu i "klozetiranu" (u smislu "ne-OUTovanu) manjinu(?), iste one zapravo, koji misle da je dovoljno da postoje parkovi i klozeti za sastajanje (klub je, u njihovoj vizuri, već preveliko iskakanje iz ilegale u rizičnu transparentnost) i ne padaju im na pamet nekakva gay prava. Za oglašivače koji traže "diskreciju" i dodaju ono odredjujuće "van scene" sasvim je poželjno da njihove "male, prljave tajne" ostanu dobro skrivene, da bi mogli okolo da paradiraju u svojim straight kamuflažama i zgražavaju se nad svim onim što "gay scena" jeste ili bolje reći nije. Zato će i po nekoliko puta postavljati jedan oglas i reciklirati bezbroj puta ponovljene fraze, nesvesni da se napolju vremena menjaju a oni ostaju ukopani u samozavaravanju i tragičnom raskoraku sa stvarnošću. Ako se nekad i pojavi oglas koji malo ustalasa ustajalu vodu oglasne stranice, to je samo izuzetak koji potvrdjuje pravilo - na takav oglas javili bi se samo oni koji tu osobu već i onako od ranije poznaju.

U 

svakom slučaju, oglasi ostaju zanimljivo štivo kojim dragi oglašivači upotpunjavaju zabavnu ponudu Gay-Srbije na sveopšte zadovoljstvo, pa predlažem uredjivačkom kolegijumu da uvede praksu izbora najoriginalnijeg oglasa meseca i dodeljuje adekvatne nagrade za to, a konkurencija nije ni malo naivna. Neki su već bili povod za najzapaljivije diskusije koje je ovaj sajt ikada video... Kada pregledate ovaj put oglase, ili pak chatujete, razmislite i odlučite se šta vam se više dopada - stvaran svet oko vas, sa živim ljudima (od kojih neki mogu čak i da se porede sa ideal-tipovima iz cyber fantazija) i pravim dogadjanjima, ili celonoćno fantomsko mesečarenje po gay.comu i pisanje beskrajnih e-mailova bez ikakvog rezultata. Lepo ugasite kompjuter i ne osvrćite se (ništa to nije strašno), možete i bez toga....mada...ima nečeg u onom kuckanju i necenzurisanom nabacivanju nepoznatim tipovima na chatu! U svakom od nas krije se jedna cyber-kurva...

Vlada T.
vlada@gay-serbia.com

      
Kao što sam već u prvom nastavku kolumne o kruzingu napomenuo, ništa bez iskustava! Dok ne "zaprašinarite" i lično ne osetite aromu kruzinga, nijedna priča ne može to iskustvo da vam prenese, sigurno ni moja. Shvatite dakle ovo kao skraćeni bedeker, nastao iz lične perspektive i ništa što je ovde napisano nemojte uzimati zdravo za gotovo.
DALJE...

Vlada T.
 
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi