BITEF i avanturizam
Ishod BITEF-a takođe može biti fatalan, dok flertuje sa "novim pozorišnim tendencijama" -- smrt bi trebalo da doživi dosadna, uboga farsa od domaće pozorišne produkcije, sa žalosnih tek nekoliko iskrica između dva festivala. U stvari, poželjno je da ono što je mrtvo, samo to još ne zna, konačno i umre. Da bi moglo da se reinkarnira i otplati karmički dug. I naravno, napreduje na evolutivnoj lestvici. Ka zvezdama. Ka inspiraciji ljubavnika. Ka novom flertu. Ka još jednoj avanturi.
Madonna je dobar primer -- avangarda nakon krunisanja u pop-kraljicu u remiksu ABBA hita dancing queen je novog, post-pop žanra koji vraća se izvoru dijalektički, kroz negaciju negacije. Ne-ne-Madonna nije Madonna, kako bi klasična logika nalagala, već Madonna koja je od starog napravila novo, istrgla iz konteksta staro i uobličila ga u new-vawe, sledeći Lyotardovu tvrdnju o nestanku velikih priča te reciklaži ideja koju su uobličavale imaginaciju čovečanstva u partikularnim, malim, ličnim pričama. Tako je i sa BITEF-om. Bez pretenzije da bude el grando teatro del mundo (Calderon), on to jeste -- svet u malom. Svet koji tera ostatak sveta na preispitivanje. Terra recognita koji savija granicu u već zakrivljenom teatarskom prostor-vremenu. Večita relativistička avangarda koja ume toj nadmenoj pozi dobrano da se nasmeje. I opet da se samo-shvati ozbiljno. Nikad doslovno.
3. Avanturista. Čovek koji svoj life-style nekonformistički podređuje promeni, napuštajući sigurnost. BITEF tako postoji u svetu, to je njegovo tu-bivstvovanje (Heidegger). Napred-nazad, kao čuveno Freudovo "fort-da", kreće se njegovo klatno, "njihalo strave" -- od celine, ambicije da bude celovit, osmišljen, konceptualno izbrušen, do razumevanja da je tako nešto sasvim nemoguće, sem jedino u težnji, u težnji da se vrati u stadijum Realnog (Lacan), osuđen na ljudski odveć ljudski, tragički osećaj postojanja.
No, šta BITEF vidi kada se pogleda u ogledalo, u stadijumu ogledala? Vidi li išta do refleksije drugog ogledala, naspram onog prvog, sebe, primećuje li išta do beskonačnosti ogledanja u dihotomiji publika-scena? Puno je slika u tom među-prostoru, punih četrdest godina igre, tela, boja, mase, okreta, skandala: pušenja kurčeva, trljanja vagina, vrištećih svršavanja, puno pornografskog, Erosa u fuziji s Tanatosom, sladostrašća i hedonizma, puno života. Ipak, iza toga, iza dva ogled-dala je praznina. Veliko ništa, bez veštice koja opsesivno pita -- Who's the fairest of them all? Svemir je bezgraničan, ali konačan, upozorava Einstein. I BITEF-omniverzum, hučeći i bučeći svojim "futurističkim" elan vital-om, prestaje da postoji, privremeno, da bi se opet spustio na Zemlju. U sledećoj, modnoj sezoni jesen-zima, kada ponovo teži da se sjedini sa onim što incestuozno stoji iza/pre početka -- Magna Mater!
Dušan Maljković, specijalno za bilten 40. BITEF-a |
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi | ||||||||||||
v3.6.5 | Copyright Notice © 1999-2015 GAY-SERBIA.COM. ALL RIGHTS RESERVED. GEJ-SRBIJA.COM. SVA PRAVA ZADRŽANA. |