,

Piše: Mihajlo

Derric May Rođen 1963. u Detroitu(SAD). Smatra se jednim od očeva tehno zvuka i pretečom detroitskog zvuka osamdesetih. Uspostavio je stalni kontakt sa čikaškom haus scenom (Frenkie Knuckles, Ron Hardy) što ga je i odvuklo na godinu dana u Čikago ali se ubrzo vratio u Detroit gde je osnovao Muzički Instiutut koji je postao kolevka detroitske andergraund scene odakle su potekli Eddie Flashin Fowlkes, Blake Baxter, Carl Craig, Kenny Larkin, Richie Hawteen. Svoju karijeru je započeo sa Let's go za etiketu Metroplex records Juana Atkinsa a već '86. godine je osnovao svoj Transmat label za koju je i objavio svoje klasike kakvi su String of Life, Freestyle, Its what it is, Kaos... Karakterističan zvuk D.M.-a vezuje se za veoma tvrde udare basa kombinovane sa zvukom žičanih instrumenata. Radio je sa najcenjenijim likovima sa tehno scene kakvi su Juan Atkins, Kevin Saundersen, System 7, the Orb, Carl Craig...

Detroit - grad na severoistoku SAD-a, industrijsku centar, teška mašinerija.

Ima onih koje ovaj grad asocira na Sitcom i ostale TV serijale. Ali ono, po čemu je ovaj grad itekako nezaobilazni krug na meti savremene muzike je rođenje tehno zvuka.

Sredinom osamdesetih pod uticajem elektro nota koje su proizvodili Kraftwerk i Gary Numan, pod patronatom Juana Atkinsa, dvojica dvadesetogodišnjaka udarila su temelje onome što danas nazivamo tehnom.
Njihovi bar-code su Kevin Soundersen i Derrick May.
Podučavani prvobitno dj-ingu od strane Atkinsa, 1985. godine, formiraju prvu tehno trojku (Atkins, Soundersen, May) pod imenom Deep Space Soundworks.

Nije dugo prošlo do trenutka kada ih je izuzetan umetnički potencijal razdvojio te svakog od njih uputio da oforme sopstvene etikete. Tako su nastale Fantasy, Atkinsov Metroplex i naravno Transmat Derricka Maya.

Scena se naravno širila, pa su se, sada davne '87. pojavile različite varijacije od kojih je apsolutni primat u Detroitu do dana današnjeg zauzeo minimal-tehno. Poznavaoci će u zadatom okviru svakako prepoznati imena: Blake Bexter, Jeff Mils, Carl Craig, Kenny Larkin...) i naravno etikete Underground Resistance, Planet E, Transmat (traje, traje!!!), KMS...

> Detroit 1963, rođenje Derrick Maya, crnog oca tehno zvuka.

> Beograd (velika sala SKCa), dec. 2003, Derrick May

Za ljubitelje tehno zvuka gostovanje imena poput DM je događjaj koji se ne propusta ni za 'živu glavu'.
U mom slučaju vreme pre, za i nakon događaja izgledalo je ovako:

Prethodnog dana ljubaznošću koleginice i njene predivne drugarice došao sam do ulaznice.
Za osobu koja pripada srednjoj tehno generaciji, poseta ovakvim dešavanjima je prava poslastica.
Vece pred dešavanje proteklo u išcekivanju, doziranom ispijanju vina, ne preteranom razmišaljnju o outfitu i povremenoj histerij. Ipak sam ja iskusan klaber:), ma sta to više značilo. Iznenađenja uvek na pretek.

Gospode, karte smo čekali do pola dva. Načuh da nastup D.M. počinje tačno u 00:00 i traje do 03:00. Stigosmo na vreme, zvezda već ''prži''.

Prostor SKCa fenomenalan, pogotovu kada primećujete, naizgled, disharmoniju plasiranog zvuka i arhitekture. Priznaćete, većinu nas tehno zvuk vezuje za 'modernija' građevinska zdanja. U ovom slučaju, 'disharmonija' je doprinela da se D.M. savršeno uklopio među moćne i jake stubove velike sale SKC-a.

Ni prosečno-neautentično osvetljenje nije umanjilo magiju monumentalnosti. Nadam se da će se neko jednom setiti da treba da istakne ono što je 'lepo'. U ovom slučaju veliku salu SKC-a . Shodno tome, pravi potez bi bio angažovati nekoga ko zna kako da manipuliše svetlošću u prostoru.

Kvalitet zvučne slike, skoro pa da je pravilo u nas, ne zadovoljava minimum standarda, čitaj: basovi odvrnuti toliko da se melodijske sekvence samo naziru: ''nešto se čuje jos pored bas-taktova ali nismo sigurni šta bi to moglo da bude''. Ovakvo zvučno okruzenje definitivno pogoduje populaciji tipa ''...E, brate idemo na neki tehno. Neko rganje.''

A prisutni/e? Oni koji su možda očekivali ''fancy'' populaciju svakako su se prevarili. Preporuka za njih je da se što pre liše takvih očekivanja kada su u pitanju dešavanja ovakvog tipa. To je možda bila karakteristika na samim počecima i trajala je jako kratko. Nažalost (ili na sreću) za one koji su možda to očekivali.

Danas, oni žale za nekim prošlim danima ne zato što su prisustvovali već zato što je to ''fancy, chic, hit...''. Činjenica, došlo je do smene generacija. Bitno je da dolazi do smene ljubitelja tehno zvuka jer to i održava scenu u životu. Pa i tom D.M. će jednom doći fizički kraj, ali će neko novi da ponese štafetu u nešto drugačijem obliku..

No, da se vratim samom događaju.
D.M. je, naravno, bio sjajan. Ako uzmemo u obzir činjenicu da su mu sve ploče sa aerodroma u Beču otputovale na neku drugu destinaciju (još nije utvrđeno gde) i da je bio prinuđen da od naših momaka pozajmljuje materijal za svoj set, gospodin ''Otac'' je ipak zadao domaći zadatak domaćoj sceni. Jednostavno, bio je sjajan. Treba spomenuti da je jedan domaći ex-glumački star, a danas 'ne-zna-se-šta-je', pokušao da mu ukrade pasoš iz hotela. Namerno ne imenujem jer je sve ovo na nivou špekulacija.
Složićete se da ovaj čovek ima million razloga da nam ponovo dođe 'u goste'.

Elem, VJ-ing (video set) koji je svo vreme pratio nastup podsećao je na kadrove kultnog filma ''Baraka'' i zajedno sa kompjuterski generisanim teksturama, u stilu kaleidoskopa, razlivao se po zidu iza DJ pulta. Scene eklipse koje su se povremeno pojavljivale jasne su poznavaocima lika i dela D.M-a, jer, kako on tvrdi, muzičko prosvetljenje doživeo je upravo za vreme jednog pomračenja koje ga je zadesilo u toku seta u Čileu. Taj nastup DM smatra vrhuncem svoje DJ kreativnosti. Ova vizuelna pratnja, priziva božansku energiju koju je, kako tvrdi, tada osetio.

Poznat su Derikovi stavovi o protivljenju upotrebi sintetičkih droga, kao i o nedostatku crnačke populacije na ovakvim događajima.
Beograd nije mogao adekvatno da odgovori njegovim zahtevima, ni u prvom, ni u drugom slučaju. Prvo, južnoevropski položaj Beograda ne karakteriše rasna raznolikost (strašno, pored svih nacionalnih i ostalih-inih antagonizama koje gajimo prema susedima dokle bi stigli sa razlikom u boji kože?), drugo zbog činjenice da je kod nas moguće prilično jeftino nabaviti različite hemikalije, čija se upotreba i dalje smatra 'in'.

I da bi priča bila potpuna, nekome od prisutnih je bilo strašno zabavno da otvori slavinu hidranta za gašenje požara tako da je na kraju Derikovog nastupa bilo krajnje nezgodno đuskati u bari vode koja je u jednom delu sale pretila da se popne čak do pola cipela ili patika, šta je ko već nosio.

U nadi da će neka sledeca velika zvezda imati malo bolje uslove za rad i manje stresa proizvedenog ljudskom glupošću i zlobom, ostaje poziv svim kinki dečacima da posećuju ovakve zabave, jer upravo su tehno, haus i ostali prilepci, nastavili ono što je za gej populaciju nekada predstavljao disko, sint-pop, elektro...

I ne treba zaboraviti da je sam haus potekao iz gej andergaunda Čikaga.

Intervju sa DM (srpski)
Intervju sa DM: THE SECRET OF TECHNO (engleski)