Osvrt na (ne)moral

Nikada nisam verovao kad novine pisu o "skakljivim' temama. U praksi se pokazalo oni koji najvise osudjuju neki dogadjaj, odnosno u ovom slucaju kom intimnom opredelenju pripadas, da svi ti diskutanti imaju u svojim porodicama po nekog clana koji pripada "njima". Manje vise svi znamo te javne licnosti/novinari, psiholozi, razni komentatori... koji najvise govore o tome kao nesto sto treba ubiti, prognati, zabraniti pored njih zive takvi -sinovi, braca,sestre, kceri, rodjaci. Pa sta? Ispraznite se, u ovom slucaju, dragi novinari, verovatno ce vam biti lakse radi vase porodicne "tragedije".

Prosto covek pocinje da biva, nazalost, ravnodusan nad neistinama, klevetama, mrznjom koja isijava sve vise iz tekstova u tzv. bulevarskim, zutim ili ko zna kakvim listovima. Mislio sam da je Vecernji list malo ozbiljniji. Ocigledno da sam se prevario.
Na citavom prostoru ex Jugoslavije svakodnevno imate priliku da se krstite i zgrazavate nad tekstovima u raznoraznim "kuririma","reporterima", "skandalima" ...
Jednostavno zlo kroz koje smo svi prosli ucinilo je da je sve manje intelektalaca i ljudi dobre namere sto su spremni da podignu glas protiv bescasca, nasilja odvratnih tekstova itd.
Istovremeno na drugoj strani jaca i postaje sudija ono sto obicno podrazumevam pod pojmom talog. Taj polusvet odlucuje o tome ko je peder ko nije peder, sta je istina, a sta nije, sta je umetnost, a sta nije, koga treba prebiti, ciji zivot treba pretvoriti u nocnu moru, ciju egzistenciju treba ukinuti itd.itd.
Krajnje je vreme da se intelektualci sloznije, jedinstvenije, nezavisno od verskih, nacionalnih, seksualnih i svih drugih razlika rezolutnije cuju.
Ja nisam gey, ali me nervira i gadi mi se toliki primitivizam i u stampi i medju ljudima.
Mozda nije na odmet da se prisetimo reci jednog svestenika (zaboravio sam u ime na zalost) koji je govorio o progonima u Hitlerovoj Nemackoj: " ...Prvo su poceli da proganjaju Jevreje, a ja sam cutao. Onda su na red dosli komunisti, a ja sam opet cutao. Cutao sam i kada su ubijali pedere. Na kraju su dosli po mene, a nije bilo nikoga ko bi se oglasio".
Valjda te davno izrecene reci mogu biti nauk i danasnjim ljudima.