E. Rodhe
kome je Nitzsche
'izjavio ljubav' bio je jedan od najtalentovanijih klasičnih filologa
19. veka. Njegove studije poput 'Psyche' ili 'Istorije antičkog
romana' i dalje se citiraju u naučnoj i filozofskoj literaturi.
|
|
Nietzsche,
Friedrich (1844-1900)
Nemački filozof
Nietzsche je rođen u Röckenu, selu u Saksonskoj. Njegov otac
je studirao teologiju i bio je protestantski sveštenik, ali se
nikada nije navikao na život pun ograničenja u malom mestu. Posle
smrti svoga oca, Nietzsche je dobio stipendiju da pohađa slavnu
internatsku školu u Schulpforti kraj Naumburga. Tamo je upoznao
prve prijatelje i otkrio da bi mogao da ima homoerotske želje.
Zaljubio se u jednog od učenika i napisao nekoliko pesama o njihovoj
vezi. Čitao je pesnike poput Augusta von Platena
i Lorda Byrona, čijem se pustolovnom životu divio..
Godine 1864. Nietzsche je završio srednju školu i upisao se na
filozofiju i klasičnu filologiju na bonnskom univerzitetu. Takođe
je postao član bratstva Franconia, gde je imao nekoliko homoerotskih
iskustava sa drugim studentima. Godine 1865. odlučio je da studira
na univerzitetu u Leipzigu. Tamo je našao drugog prijatelja -
Erwina Rohdea, kome je priznao svoju ljubav.
Delili su duboku fasciniranost grčkom poezijom i filozofijom.
Filolog Ritschl prepoznao je Nietzscheov izuzetan
talenat i ohrabrio ga. Godine 1869. postao je profesor grčke i
latinske filologije u Bazelu, na Ritschleovu preporuku, gde su
studenti cenili njegovo izuzetno oduševljenje za starine i primetili
njegovu ljubav za grčko vajarstvo i muškarce. Na njega je snažno
uticala i filozofija Arthura Schopenhauera kao
i njegov kritički pristup delima drugih naučnika i filozofa.
Godine 1872. Nietzsche je objavio knjigu, Rođenje tragedije
iz duha muzike (Die Geburt der Tragödie aus dem Geiste
der Musik), koja je istakla zaboravljene iracionalne i emocionalne
aspekte grčke kulture. Dok su se uobičajena tumačenja usredsređivala
na racionalne argumente grčke filozofije, dotle je on stavljao
naglasak na značaj iracionalnih aspekata u mitologiji i misterijama,
i Dionisa kao vodećeg glasa grčke kulture. Studija je izazvala
skandal, a mnogi filolozi odbacili su njegov stav.
Još katastrofalnije bilo je njegovo poštovanje prema
Richardu Wagneru, poznatom operskom kompozitoru. Iako
se Nietzsche divio njegovoj muzici, Wagner je mrzeo homoseksualne
muškarce i nije oklevao da širi glasine o Nietzscheovoj homoseksualnosti.
Tema je bila u modi jer su mnogi pretpostavljali da je Ludwig
II, bavarski kralj, bio takođe homoseksualac, a Bavarska
je bila jedino kraljevstvo u Nemačkoj bez zakona protiv sodomije.
Kada je Nietzsche doznao za ove glasine prekinuo je prijateljstvo
sa Wagnerom.
U Bazelu se osećao sve neudobnije i usamljenije. Nije bio u stanju
da podnese neprijateljsku atmosferu i postao je depresivan. Godine
1879. dozvoljeno mu je da napusti univerzitet i dodeljena mu je
skromna penzija. Naredne godine proveo je zajedno sa svojim prijateljem
Jevrejinom, Paulom Reeom, u Švajcarskoj i u Italiji.
Ovu zemlju su smatrali rajem za homoseksualce u devetnaestom veku,
i drugi gay pesnici i pisci kao Platen, Hans
Christian Andersen i André Gide opisivali
su gostoljubivost Italije a naročito ostrva Kaprija. U ovom periodu
Nietzsche je objavio neke od svojih najvažnijih filozofskih knjiga,
Tako je govorio Zaratustra (Also sprach Zaratustra)
i S one strane dobra i zla (Jenseits von
Gut und Böse). Njegova filozofija prezrela je hrišćanske
vrednosti, koje je nazivao moralom robova, proglasio je Boga mrtvim
i slavio životne radosti renesanse otelotvorene u beskrupuloznim
ljudima kao što je bio Cesare Borgia.
Nietzsche se 1888. razboleo, a njegova bolest postajala je sve
očiglednija kako je gubio moć rasuđivanja i identitet. Njegova
homofobična sestra Elisabethe brinula se o njemu da bi sudelovala
u njegovoj slavi i ugledu, i pokušavala je da mu cenzuriše knjige
i pisma izbacujući kompromitujuće spise. Lekari su otkrili da
je Nietzsche zaražen sifilisom i da je ovaj došao u poslednju
fazu, koju karakteriše ozbiljno duševno rastrojstvo. Posle mnogo
godina dubokog gubitka razuma, Nietzsche je preminuo u Weimaru.
Gerald Pilz
Literatura: V. Gerhardt, Friedrich Nitzsche, München,
1992; J. Köhler, Zarathustras Geheimnis, Nördlingen, 1989; W.
Nigg, Friedrich Nietzsche, Zürich, 1994.
Izvor: Who's Who in Gay and Lesbian History: From
Antiquity to World War II, ed. by Robert Aldrich and Gary Wotherspoon,
London & New York, 2001, str. 327-328.
Prevod: AngraMaina |