Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
queeropedia







 

 

 

 

 





 

 

 

 




E. Rodhe kome je Nitzsche 'izjavio ljubav' bio je jedan od najtalentovanijih klasičnih filologa 19. veka. Njegove studije poput 'Psyche' ili 'Istorije antičkog romana' i dalje se citiraju u naučnoj i filozofskoj literaturi.

       
Nietzsche, Friedrich (1844-1900)
Nemački filozof

Nietzsche je rođen u Röckenu, selu u Saksonskoj. Njegov otac je studirao teologiju i bio je protestantski sveštenik, ali se nikada nije navikao na život pun ograničenja u malom mestu. Posle smrti svoga oca, Nietzsche je dobio stipendiju da pohađa slavnu internatsku školu u Schulpforti kraj Naumburga. Tamo je upoznao prve prijatelje i otkrio da bi mogao da ima homoerotske želje. Zaljubio se u jednog od učenika i napisao nekoliko pesama o njihovoj vezi. Čitao je pesnike poput Augusta von Platena i Lorda Byrona, čijem se pustolovnom životu divio..

Godine 1864. Nietzsche je završio srednju školu i upisao se na filozofiju i klasičnu filologiju na bonnskom univerzitetu. Takođe je postao član bratstva „Franconia“, gde je imao nekoliko homoerotskih iskustava sa drugim studentima. Godine 1865. odlučio je da studira na univerzitetu u Leipzigu. Tamo je našao drugog prijatelja - Erwina Rohdea, kome je priznao svoju ljubav. Delili su duboku fasciniranost grčkom poezijom i filozofijom. Filolog Ritschl prepoznao je Nietzscheov izuzetan talenat i ohrabrio ga. Godine 1869. postao je profesor grčke i latinske filologije u Bazelu, na Ritschleovu preporuku, gde su studenti cenili njegovo izuzetno oduševljenje za starine i primetili njegovu ljubav za grčko vajarstvo i muškarce. Na njega je snažno uticala i filozofija Arthura Schopenhauera kao i njegov kritički pristup delima drugih naučnika i filozofa.

Godine 1872. Nietzsche je objavio knjigu, Rođenje tragedije iz duha muzike (Die Geburt der Tragödie aus dem Geiste der Musik), koja je istakla zaboravljene iracionalne i emocionalne aspekte grčke kulture. Dok su se uobičajena tumačenja usredsređivala na racionalne argumente grčke filozofije, dotle je on stavljao naglasak na značaj iracionalnih aspekata u mitologiji i misterijama, i Dionisa kao vodećeg glasa grčke kulture. Studija je izazvala skandal, a mnogi filolozi odbacili su njegov stav.

Još katastrofalnije bilo je njegovo poštovanje prema Richardu Wagneru, poznatom operskom kompozitoru. Iako se Nietzsche divio njegovoj muzici, Wagner je mrzeo homoseksualne muškarce i nije oklevao da širi glasine o Nietzscheovoj homoseksualnosti. Tema je bila u modi jer su mnogi pretpostavljali da je Ludwig II, bavarski kralj, bio takođe homoseksualac, a Bavarska je bila jedino kraljevstvo u Nemačkoj bez zakona protiv sodomije. Kada je Nietzsche doznao za ove glasine prekinuo je prijateljstvo sa Wagnerom.

U Bazelu se osećao sve neudobnije i usamljenije. Nije bio u stanju da podnese neprijateljsku atmosferu i postao je depresivan. Godine 1879. dozvoljeno mu je da napusti univerzitet i dodeljena mu je skromna penzija. Naredne godine proveo je zajedno sa svojim prijateljem Jevrejinom, Paulom Reeom, u Švajcarskoj i u Italiji. Ovu zemlju su smatrali rajem za homoseksualce u devetnaestom veku, i drugi gay pesnici i pisci kao Platen, Hans Christian Andersen i André Gide opisivali su gostoljubivost Italije a naročito ostrva Kaprija. U ovom periodu Nietzsche je objavio neke od svojih najvažnijih filozofskih knjiga, Tako je govorio Zaratustra (Also sprach Zaratustra) i S one strane dobra i zla (Jenseits von Gut und Böse). Njegova filozofija prezrela je hrišćanske vrednosti, koje je nazivao moralom robova, proglasio je Boga mrtvim i slavio životne radosti renesanse otelotvorene u beskrupuloznim ljudima kao što je bio Cesare Borgia.

Nietzsche se 1888. razboleo, a njegova bolest postajala je sve očiglednija kako je gubio moć rasuđivanja i identitet. Njegova homofobična sestra Elisabethe brinula se o njemu da bi sudelovala u njegovoj slavi i ugledu, i pokušavala je da mu cenzuriše knjige i pisma izbacujući kompromitujuće spise. Lekari su otkrili da je Nietzsche zaražen sifilisom i da je ovaj došao u poslednju fazu, koju karakteriše ozbiljno duševno rastrojstvo. Posle mnogo godina dubokog gubitka razuma, Nietzsche je preminuo u Weimaru.

Gerald Pilz

Literatura: V. Gerhardt, Friedrich Nitzsche, München, 1992; J. Köhler, Zarathustras Geheimnis, Nördlingen, 1989; W. Nigg, Friedrich Nietzsche, Zürich, 1994.

Izvor: Who's Who in Gay and Lesbian History: From Antiquity to World War II, ed. by Robert Aldrich and Gary Wotherspoon, London & New York, 2001, str. 327-328.

Prevod: AngraMaina

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi