Jedna od najuspešnijih i najkontroverznijih sportistkinja sveta, Martina Navratilova je bila vodeća teniserka osamdesetih godina. Dvadeset godina - od 1974 do 1994 - Navratilova je izazivala strah, trepet i divljenje na teniskim terenima, osvajajući titule u singlu i dublu svojim moćnim sportskim umećem i briljantnom taktikom. Rođena u tadašnjoj Čehoslovačkoj, emigrirala je u Ameriku 1975. u potrazi za slobodom i kontrolom nad sopstvenom karijerom. Tokom dve naredne decenije postaje najplaćenija i bez sumnje najslavnija sportistkinja na svetu. Martinini uspesi su brojni. Osvojila je više singlova i dublova od bilo koje druge teniserke. Njenih devet osvojenih singl titula u Wimbledonu su najbolji rezultat jedne teniserke na tom prestižnom događaju, a njene 54 titule na Grand Slamovima (uključujući singlove, dublove i mešane dublove) mogu se meriti samo sa legendarnom Margaret Smith Court koja je osvojila ukupno 62. Osim toga, Martina je pružila tenisu jedno od najvećih i najslavnijih rivalstava u svetu sporta, između nje i Chris Evert, koje je trajalo godinama. Deset godina Navratilova i Evert su pobeđivale jedna drugu u trci za prvo mesto, sastajući se čak četrnaest puta u finalima Grand Slam turnira. Možda je upravo tad Martina pokazala svoje pravo umeće i genijalnost - osvojila je deset od četrnaest Grand Slam finala u kojima se sastala sa Chris Evert.

Rana iskustva

Navratilova je rođena 18. oktobra, 1956, u Pragu, u Čehoslovačkoj. Rasla je u predgrađu, Revnicama, sa majkom i očuhom. (Otac je počinio samoubistvo kad je ona bila jako mala). Kao vitka i atletski građena devojčica, Navratilova se bavila mnogim sportovima poput hokeja i skijanja. Često se takmičila sa dečacima. 'Ne bavim se baš mnogo psihologijom i ne znam kako je na mene uticala činjenica da me je otac ostavio, laži i njegovo samoubistvo niti osećaj da sam neprilagođena okolini, mršava nestašna devojčica s kratkom kosom,' napisala je ona u svojoj autobiografiji Martina. 'U Čehoslovačkoj nikad me niko nije grdio zato što se igram sa dečacima, igram hokej na ledu i fudbal.'

Martinini roditelji su bili administratori za tenis u čehoslovačkoj vladi, a baka je igrala u ceškom nacionalnom teniskom timu pre Drugog svetskog rata. Zato je bilo sasvim prirodno da se mlađana aktivna Martina okrene tenisu i počne ozbiljno time da se bavi. Počela je kao i većina ostale dece tako što je udarala loptu u zid skraćenim reketom dok su njeni roditelji igrali na terenu. Dok je bila mala, očuh ju je trenirao. U svom prvom turniru stigla je do polufinala kad je imala samo osam godina. Kad joj je bilo četrnaest osvojila je svoj prvi nacionalni turnir a sa šesnaest bila je prva na listi najboljih teniserki Čehoslovačke. Njeno tenisko umeće obezbedilo joj je učešće na turnirima u drugim zemljama, uključujući i Ameriku. Prvi put je bila u Americi 1973. godine i zaljubila se u brzu hranu, piće i hamburgere. Zato se mnogo ugojila, igra joj je postala usporenija i tad je prvi put izgubila od Chris Evert u Akronu, Ohio. Sledeće godine, nakon što je ponovo oslabila, počela je da pobeduje najbolje svetske teniserke, uključujući Smith Court u cetvrtfinalu Australian Open-a, 1974.

Odluka da napusti Čehoslovačku

Mlada teniserka je pocela da se oseća ugroženom jer je čehoslovačka vlada počela da upravlja njenom karijerom. Emigrirala je u Ameriku 1975. baš pre svog devetnaestog rođendana. 'Politika nije imala nikakve veze sa mojim odlaskom,' kaže ona. 'Tenis je bio u pitanju.' Navratilova je osećala da mora da ode u Ameriku kako bi se razvila i kao teniserka i kao ličnost, ali odluka je bila bolna. Znala je da će proći godine pre nego što opet bude videla svoje roditelje i mlađu sestru, zato što nije mogla da se vrati u Čehoslovačku a oni nisu mogli da napuste zemlju. Ipak je ostala pri toj odluci. 'Shvatila sam da nikad neću imati slobodu da dobro igram tenis dok god sam pod kontrolom vlade,' rekla je u magazinu Sport. Navratilova je stalno osvajala singl titule sledećih nekoliko godina i do 1977. je bila treća teniserka sveta. Ali nije mogla da osvoji nijedan od četiri velika Grand Slam turnira-Australian Open, French Open, Wimbledon, U.S. Open. Godine 1975. stigla je do finala French Opena i Australian Opena, a 1976. izgubila je u polufinalu Wimbledona od Chris Evert. Prva Grand Slam pobeda je bila u dublu Wimbledona sa Chris Evert kao partnerkom. Pošto se prilagodila životu na zapadu do 1978, Navratilova je počela da stremi ka prvom mestu. Njena prva singl titula na Wimbledonu je dobijena te godine u teškom meču protiv Chris Evert. Godine 1979. osvojila je singl i dubl titule u Wimbledonu. 21. jula 1981. Martina je postala američka građanka. Od 1982. do 1987. bila je prva teniserka sveta i redovno je osvajala Grand Slam i druge turnire. Osvajala je Wimbledon 1982, 1983, 1984, 1985, 1986 i 1987; a U.S. Open 1983, 1984, 1986 i 1987. Imala je dosta i dubl titula, uglavnom u paru sa Pam Shriver. U jednom trenutku u 1984. Martina je imala skor od 74 uzastopne pobede. Za Navratilovu uspeh je podrazumevao mnogo teškog rada. Bila je na specijalnoj dijeti i naporno je trenirala - dizala tegove, trčala na kratke staze, proučavala svaki aspekt igre. Tražila je i prihvatala savete trenera i drugih igračica i jedna je od prvih sportistkinja koja je angažovala ličnog trenera puno radno vreme. Njen fizički izgled se razlikovao od izgleda mnogih američkih sportistkinja koje su se trudile da zadrže nemoguću kombinaciju tzv. 'klasične' ženstvenosti i u određenoj meri naglašene mišićavosti i kondicije. Kad su novine počele da spekulišu o njenom seksualnom opredeljenju, nije se mnogo trudila da prikrije svoju homoseksualnost. 'Nikad nisam smatrala da ima nečeg čudnog u tome što ste gej,' napisala je u svojoj autobiografiji. 'Čak i kad sam razmišljala o svojoj seksualnosti, nikad nisam panicila i pomislila o, Bože, ja sam čudna, nastrana, šta ću sad?'

Povratak kući

Godine 1986. Martina Navratilova se vratila u rodnu Čehoslovačku, prvi put otkad je napustila zemlju i otišla u Ameriku 1976. godine i to kao članica U.S. Federation Cup tima koji je pobedio odgovarajući tim Čehoslovačke. Njen povratak je bio glavni medijski događaj i kako je dobro igrala i pobeđivala postala je miljenica čehoslovačkih poklonika tenisa. Obasipali su je cvećem na terenu, a gomile su tražile autogram. U početku zbunjena, Martina je na kraju popustila i slala poljupce oduševljenoj gomili. 'Čelo ovo iskustvo je bilo nešto o čemu nisam mogla ni da sanjam,' rekla je kasnije. Atletski građena Martina jednom je izjavila da planira aktivno da se bavi tenisom dok ne napuni bar četrdeset godina. Ali, kako su nove igračice poput Steffi Graf i Monike Seleš počele ozbiljno da ugrožavaju njeno prvo mesto, Navratilova se suočila sa činjenicom da je postala znatno sporija. Graf, koja je osvojila sva četiri Grand Slam turnira 1988. pobedila je Martinu u finalu Wimbledona iste godine. Mada se Martina držala sve do 1994, osvojila je samo još jedan Grand Slam turnir i to Wimbledon 1990. godine. Povukla se iz tenisa u novembru 1994. Jedna od najbogatijih sportistkinja na svetu, Navratilova živi u Aspenu, država Kolorado, a svoje vreme i novac poklanja u dobrovoljne svrhe. Proglašena za sportistkinju osamdesetih od strane National Sports Review, United Press International i Associated Press, ona je oličenje teniske veličine i nesputanog sportskog duha. 'Navratilova je postala ono što retko ko od nas uspe,' napisao je Cary Kirkpatrick u Neewsweek-u . 'Ona je učiteljica, savest, idealni model za ugled, naša Svetska ikona. Bez sumnje, najbolja sportistkinja svih vremena, teniska šampionka a, iznad svega, velika dama humanosti.'

Rezultati

Drži rekord svih vremena sa 167 singl i 163 dubl titule. Drži brojne rekorde na Wimbledonu - najvažnijem teniskom turniru - uključujući i najviše osvojenih singlova (čak 9). Osvojila 18 titula u ženskom singlu na Grand Slam turnirima - Otvoreno prvenstvo Australije (tri puta), Otvoreno prvenstvo Francuske (dva puta), Wimbledon (devet puta) i Otvoreno prvenstvo Sjedinjenih Američkih Država (četiri puta). Nakon što je napustila Čehoslovačku, Navratilova je postala jedna od najboljih teniserki svih vremena.

Prevod: Rada

Martinin home page:
http://martina.globalweb.it/