Usled građanskog rata (1948-1965) u Kolumbiji koji nikad zvanično nije priznat, kolumbijska pripovetka i pozorište počeli su da iskazuju svoju reakciju na aktuelne događaje putem čitavog niza književnih dela izvanredne umetničke vrednosti, koja su dobila međunarodno priznanje. Uticaj Gabriela Garcíe Marqueza na latinoameričku pripovetku i film neobično je velik. Njegova čvrsta vera u Kubansku revoluciju podstakla je kontroverznu debatu u latinoameričkim intelektualnim krugovima.

Marquez je u svojim ranim delima, služeći se Faulknerovskim (Fokner) modelom, postavljao svoje zaplete i likove u mitski grad po imenu Macondo. Njegov najpoznatiji roman, Cien ańos de soledad (Sto godina samoće, 1967) kulminacija je dugog procesa Marquezovog bavljenja ovim imaginarnim gradom, likovima i situacijama, s pažnjom usmerenom na grašanski rat, društveno-političke posledice modernizacije, te masakr radnika zaposlenih u eksploatatorskoj industriji banana.

Sto godina samoće izvrstan je metaforički prikaz Latinske Amerike od kolonijalnog perioda do danas. Iako je ovo Marquezovo delo, kao uostalom i drugi njegovi romani i kratke priče, naosporno zanimljivo kao materijal za kulturološko proučavanje, seksualni aspekt, odnosno seksualna disidencija, te njene posledice u političkom kontekstu kojima se Marquez bavi, često su bili nepravedno zapostavljeni.

Genealogija porodice Buendia i incest u koji je ona naposletku umešana privukli su pažnju književnih kritičara koji su naglašavali značaj reproduktivnog sistema (kako po sadržini, tako i po formi), insistirajući na važnosti ponašanja i dela glavnih likova. Međutim, zahvaljujući ovom pristupu, teorijske perspektive nekako šuplje odzvanjaju, delujući kao puka imitacija romana, umesto da se koncentrišu na istraživanje suštine sakrivene iza heteroseksualnog poimanja površinskog sloja teksta i sopstvenih teorijskih predubeđenja. Čitanje ovog površinskog sloja teksta i opsesivno nastojanje književnih kritičara da svedu ceo roman na jednu totalitarnu pripovest zapravo se, na očigledno fašistički način, suprotstavlja otvorenoj ''raskalašnosti'' na kojoj se Macondo neosporno temelji, te dekadentnom propadanju ovog grada kao simbolu neuspeha državnog aparata u detaljnom sprovođenju ''modela ponašanja''. Nasuprot tome, pažljivo tumačenje mnogih detalja navedenih u tekstu, naročito onih koji se odnose na takozvanu ''nereproduktivnu'' seksualnost, dozvoljavaju nam da se pozabavimo ostalim kulturološkim i istorijskim perspektivama koje ovaj roman obuhvata. U tom smislu, Sto godina samoće ne predstavlja utopiju, već sve ono što patrijarhalno uređenje i sama država pokušavaju da suzbiju, ono što je moderni duh spremno i paradoksalno izmestio iz konteksta, istovremeno ga oslobađajući. Naratorov sveznajući stav na otvoren način podržava i podstiče totalitarnu perspektivu, koja je sredstvo za kazivanje priče, odnosno radnje u romanu.

Uprkos neprisustvu glasova sa društvene margine, ipak je moguće pretpostaviti okolnosti pod kojima bi moglo doći do ostvarivanja jednog alternativnog kulturološkog i političkog projekta. Ni od kakve vrednosti nije činjenica da je Macondo zapravo rezultat incesta i homoseksualne uspaničenosti u vezi sa zločinom. Čak i u slučaju da čitalac odluči da usmeri svoju pažnju na glavne likove i na linearan zaplet, posledice ovog događaja ce se ipak iznova i iznova pojavljivati u različitim situacijama i pritom vršiti uticaj na mnoge ličnosti kada do njih dođe, izbegavajući suštinski pristup i usvajajući subjektivnu perspektivu. U romanu Sto godina samoće, ali i mnogim drugim Marquezovim delima, moguće je prepoznati (ne)prikriveni aspekt homoerotične seksualnosti sakriven ispod neke vrste odgovarajućeg heteroseksualnog modela, njegove imitacije i privida, ali i mnogobrojne trenutke fascinacije (belim) ''raskošnim'' muškim telom. Ovo je zapravo slučaj i sa homoerotičnim zapletom u romanu Crónica de una muerte anunciada (Hronika predskazane smrti, 1981) i sa višestrukim izmenama i transformacijama dvaju seksualnih suprotnosti (dva različita seksualna aspekta) u romanu El amor en los tiempos del cólera (Ljubav u doba kolere, 1985).

Gustavo Geirola

Bibliografija:
Bell-Villada, Gene H. ''Banana Strike and Military Massacre: One Hundred Years of Solitude and What Happened in 1928'' Iz From Dante to García Marquez. Bell-Villada, Gene H. and Antonio Gimenez, eds. Williamstown: Williams College, 1987, 391–403.
Jaramillo Zuluaga, J. Eduardo. ''Desire and Decorum in the Twentieth-Century Colombian Novel.'' Iz: Bodies and Biases: Sexualities in Hispanic Cultures and Literatures. David W. Foster and Roberto Reis, eds. Hispanic Issues, vol. 13. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1996, 37–78.
Ludmer, Josefina. Cien ańos de soledad: una interpretacíon Buenos Aires: Ediciones Tiempo Contemporaneo, 1972.

Izvor: Gay Histories and Cultures: An Encyclopedia, izd. George E. Haggerty, New York & London, 2000.

Prevela: Bosie