|
|
Hall, Radclyffe (1880-1943)
Engleska spisateljica
Rođena je u Bournemouthu (Hampshire) 12. avgusta 1880, umrla u londonskoj
ulici Delphine Square 7, oktobra 1943. Rođena je kao Marguerite
Radclyffe Hall, ćerka Radclyffe Radclyffe Halla. Bila je poznata kao
Peter dok je bila dete, kasnije je sebe zvala John. Početkom 20-tih
godina ovog veka počela je da piše romane i pisala ih je pod imenom
Radclyffe Hall.
Njen roman Adam’s Breed iz 1926. je bio jedini roman,
osim Fosterovog Puta u Indiju, koji je dobio nagrade Prix
Femina i James Tait Black Memorial Prize. Godine 1928. napisala
je Vrelo samoće (The Well of Loneliness), prvi
neprerušeni lezbejski roman i najvećim delom autobiografski, o ženi
iz više klase po imenu Stephen Gordon. Ovo je prouzrokovalo negativne
kritike i James Douglas, urednik Sunday Express-a, štampao je na naslovnoj
strani: “Radije bih dao zdravom dečaku ili zdravoj devojčici otrov
da popiju nego ovaj roman. Otrov ubija telo, ali moralni otrov ubija
dušu.” Knjiga je bila zabranjena u Velikoj Britaniji, ali je Jonathan
Cape poslao rukopis u Pariz gde ga je Pegasus Press objavio. Knjige
su se slale širom sveta čak i u Veliku Britaniju gde ih je carina zaplenila
dok su bile na putu za knjižaru Leonarda Hilla. Leonard Hill je optužen,
a advokati odbrane su dobili podršku za knjigu od vodećih intelektualaca
tog vremena uključujući E. M.
Forstera, Virginiu
Woolf i Laurenca Hausmana. Kako bilo, sudija je odbio da sudi
po vrednosti dela i presudio da je delo opsceno i ono je bilo zabranjeno.
Ipak, knjiga je objavljivana u inostranstvu i bila je veoma popularna,
naročito u Americi. Prevedena je na jedanaest jezika i prodata u milion
primeraka za autorkinog života.
Autorka nikad nije ponovila uspeh s drugim romanima. Sve njene knjige
su posvećene “Nama trima” - njoj, Mabel Batten i Uni
Troubridge. Roman koji je probio led - Vrelo samoće, sad
deluje pomalo zastarelo pošto odslikava tada važeće teorije o “seksualnoj
inverziji” koje je i sama autorka podržavala negujući stereotip
o muškobanjastoj lezbejki. Međutim, kroz njeno ozloglašeno delo lezbejstvo
je doprlo do svesti mnogih ljudi koji su se ranije trudili da ga ignorišu.
Ergografija Radclyffe Hall:
Zbirke poezije:
1. Twixt Earth and Stars, 1906.
2. Songs of Three Counties, and Other Poems, 1913.
Romani:
1. The Forge, 1924
2. The Unlit Lamp, 1924
3. A Saturday Life, 1925
4. Adam’s Breed, 1926
5. The Well of Loneliness, 1928
6. The Master of the House, 1932
7. Miss Ogilvy Finds Herself, 1934
8. The Sixth Beautitude, 1936
Osvrti na R. Hall i
Vrelo samoće:
Andrea Dvorkin,
Shadowy Corners in the Hall of Fame:
Borba umetnice koja
je rođena lezbejkom i žigosana zbog svoje muškobanjastosti je u srcu
romana Vrelo samoæe. U romanu Hall iznosi mišljenje da su lezbejke
rođene, a ne da su postale lezbejke; da je želja prema istom polu tragična
zbog neprijateljskog raspoloženja društva; da je ‘najusamljenije
mesto na svetu ničija zemlja seksa’; da se muškobanjasta lezbejka
suprotstavlja društvu time što želi da uzurpira muške privilegije. Učinivši
lezbejstvo vidljivim pomogla je da se uništi zaštitnički prekrivač društveno
prihvaćenih romantičnih prijateljstava između žena. Ironično, ovo pojednostavljenje
je dovelo do toga da se homoseksualnost počne smatrati bolešću. Rečnik
joj je možda arhaičan, ali joj je stav hrabar. Osim borbe za homoseksualna
prava, njena politika je bila loša. Odrekla se svoje podrške borbi žena
za pravo glasa kad su se 1912. hiljade žena tukle sa policijom na ulicama
Londona. Bila je antisemitkinja i fašistkinja.
Karen Robinson,
Girls will be boys:
Hall je bila zastrašujuća
žena. Bez smisla za humor, autokratična, pokvarena, egoistična. Hall
predstavlja biografkinju sa ozbiljnim nedostatkom empatije. Čak i njeno
lezbejstvo je bilo čisti elitizam. Ona je bila “lezbejka od rođenja”,
a njena partnerka Uni Troubridge, isto tako neprijatnog
nastupa, jeste bila “lezbejkina bračna druga”. Bogatim
lezbejskim krugovima u kojima su se kretale nije bila potrebna odbrana
njihovih odnosa i načina života.
Bibliografija:
M. Baker,Our Three Selves: The Life of Radclyffe Hall, London, 1985;
S. Cline, Radclyffe Hall: A Woman Called John, London, 1997;
C. Stillman Franks, Beyond The Well of Loneliness: The Fiction of Radclyffe
Hall, Avebury, 1982.
D. Souhami, The Trials of Radclyffe hall, London, 1998.
Sa engleskog: R.
G.
Gay-Serbia se najsrdačnije
zahvaljuje Labrisu za ustupanje ove biografije.
|