Ah, ta istina. Što se tiče istine, vi definitivno zavisite od Rite Me Braun. Kad ju je reporterka Liz Smit upitala, ''Zašto morate da govorite ljudima da ste gej? Koju to ima svrhu?'' ona je odgovorila da je ružno lagati. Smit je na to odgovorila, ''Ćutanje nije laganje''. Rita Me je na to rekla: ''To je prećutkivanje istine.''

Jedina prećutkivanja u njenoj nedavno objavljenoj autobiografiji, Rita Will-Memoir of a Literary Rabble-Rouser (Bantam Boots), su zbog zakonskih ograničenja: ''Pravila optužnice su tako stroga da postoji toliko toga što ne smete da kažete iako ste bili svedokinja,'' kaže ona u uvodu knjige.

Samo četiri godine nakon što je napravila svoj coming out u Nacionalnoj ženskoj organizaciji, dospela je u centar pažnje objavljivanjem svog romana ''Džungla sa crvenim voćem'' (''Rubyfruit Jungle'', 1973) (prvog od šesnaest koje je do danas napisala). Knjiga govori o mladoj devojci koja je neposredna, otvorena i oseća se dobro u vezi sa svojim lezbejstvom, što je bila nova ideja u to vreme, a gej muškarcima i lezbejkama je stalno potrebna. Dvadeset pet godina kasnije, još uvek se prodaje.'' Zbog Rubyfruit Jungle sam postala ozloglašena'' kaže ona u Rita Will, ''bilo je dosta neprijateljskih pisama, brojnih pretnji uključujući i dve pretnje bombama, intenzivniji bes konzervativnog krila feminističkog pokreta i prezir radikalnih lezbejki. Strejt ljudi su bili besni jer sam ja gej. Lezbejke su bile besne jer nisam gej dovoljno.''Iskrenost prema samoj sebi može vam doneti poštovanje, ali isto tako može biti i veoma bolna.

Kad sam rekla Riti Me Braun o članku kolumniste Dejla Karpentera u OutSmart-u u kome je on izjavio da je čista diskriminacija isključivati muškarce sa Teksaške lezbejske konferencije, rekla mi je da joj je jasno šta on hoće da kaže. ''Ali ono što on nije shvatio kao važan momenat je činjenica da dok on pati i trpi izvesnu vrstu opresije zato što je gej, još uvek ima privilegiju zato što je muškarac'', rekla je, ''I da je ponekad važno za ljude koji su diskriminisani da se skupe ako ne iz nekog drugog razloga već da potvrde činjenicu da su i oni važni.'' Mada ne bi trebalo da bude tako, za neke ljude jeste. ''Mislim da su ključne reči nekima nerazumljive,'' nastavlja ona. ''Nekim ljudima treba više podstreka nego drugima.''

O jednom pismu uredniku OutSmart-a u kojem je neka žena prigovorila Karpenterovom ''neznanju i bezosećajnosti'' zato što je upotrebio termin ''gej žena'' umesto ''lezbejka'', Rita Me kaže, ''Jadnik, napadaju ga sa svih strana. Mislim da su stvarno cepidlake. Ja ne mislim da je on tako strašno nesenzitivan zbog toga što je rekao gej žena, stvarno ne mislim. Za mene to nije bitno. Ja brinem o poslu, novcu, o tome da li će vam dozvoliti da šetate ulicom. Nije me briga kako me nazivate.'' Takođe je nije briga za republikanske i demokratske partije. Razlika između ovih dveju partija, kaže ona, ''je isto što i razlika između sifilisa i gonoreje. Nijedna partija nema baš neki jak program za Ameriku. Njih ne brine naša ekonomska osnova'', kaže, ''I ja ne govorim o tome kako treba biti socijalista ili nešto slično. Ono što je bitno je da li je naša ekonomija bezbedna za ostatak planete.''

Jednostavno, zar ne?

''Stvarno jednostavno'', nastavlja ona. ''Ne razumeju da svi problemi sa kojima se suočavaju često proizlaze iz toga kako koristimo i lociramo resurse. Tako prihvataju status quo i u stvari, su posedovani od strane velikih industrija itd. Zato oni stvarno ne predstavljaju američki narod. I ne mislim da to čini ijedna partija.'' A šta je s nama? Ko nas predstavlja? U svojoj knjizi, ona piše, ''Nikome nije stalo do gej ljudi. Crnci ne žele gej ljude među sobom, belci ne mogu da ih podnesu. Bogataši šalju bogate gej ljude psihijatrima. Siromašni ih izbacuju na ulicu. Niko nas ne želi. Ja nas želim. Moramo da branimo jedni druge.''

Borila se za nas godinama i za to vreme je trpela gnev i kritiku, naročito nakon raskida sa teniserkom Martinom Navratilovom i odnosom sa Martininom bivšom devojkom, Džudi Nelson. Pomogla im je da prođu kroz težak period raskida. ''Glavni razlog zbog koga sam se toliko trudila da održim tu parnicu između Martine i Džudi van suda i van javnosti,'' kaže u knjizi, ''je bilo pitanje šta bi to moglo učiniti drugim gej ljudima. Mnogo smo se trudile da to postignemo. Nimalo nam nije bio potreban zbrkani, ljigavi seks skandal.'' Pre nego što se parnica završila, ''Džudi je zaključila da je zaljubljena u mene. Znala sam da nije, ali je ona mislila da jeste ... Počela sam previše da uživam u pažnji koju mi je poklanjala.'' Nijedna od nas se nije mnogo potresla kada se taj odnos završio. ''Zahvalna sam joj što mi je dozvolila da shvatim da ne mogu da budem u odnosu u kome se naša moralna gledišta razlikuju, niti mogu da podnesem da me kontrolišu. Što se tiče Martine, nikad mi nije zahvalila što sam pomagala da se ta parnica održi van suda.''

Pre tog debakla sa Martinom, Rita Me je putovala u Holivud, gde se proslavila kao scenaristkinja. Bila je nominovana za nagradu Emmy 1982, a dobila je Writer’s Guild nagradu iste godine za najbolji raznovrsni šou na televiziji. Šou se zvao ''Volim slobodu''.Napisala je pet scenarija i dve televizijske drame uključujući onu za koju je primila nagradu. Jedan od scenarija je bio za film Slumber Party Massacre (u početku naslovljen Sleepless Nights). Taj film je režirao Rodžer Korman. Da ne zaboravimo njenu četvoročasovne mini seriju, Dugo toplo leto u kojoj su glumili Don Džonson i Sibil Šepard.

Dok je boravila u Holivudu, Rita Me je jednom otišla na zabavu koju je priredivao Marlo Tomas. Tu je upoznala Fani Flag, šezdesetogodišnju komičarku i kasnije autorku romana Fried Green Tomatoes at the Whistle Stop Café (Po ovoj knjizi je napravljen film koji se kod nas prikazivao pod naslovom Vreli dani u Alabami, prim. prev.). Rita se zaljubila na prvi pogled. Na žalost, to nije uspelo jer je Fani tako homofobična. ''Znate Fani ima skoro 60 i tu je prepreka prevelika razlika u godinama. Oni su se već uklopili u svoje karijere, a mi smo tad bili deca i borili smo se protiv rata u Vijetnamu i za ljudska prava. Preveliki je jaz između nas. To ne znači da se nas dve ne volimo, već da nikad nećemo videti svet istim očima zbog sopstvenih ogromnih gubitaka i izgubljenih iluzija i na kraju saznanja da, O moj Bože moramo uzvratiti udarac.''

Između 1979-1987, Rita Me je izgubila Fani (ljubav njenog života), Martinu, Baby Jesus (njenu mačku i drugu ljubav njenog života), majku i Džerija Fajfera i Herba Meja (koji su bili ljubavnici 14 godina i obojica umrla od AIDS-a). Fajfer joj je bio blizak prijatelj 28 godina. ''Nisu mogli da nađu nikoga ko bi se pobrinuo za Džerijevo telo zato što je bila subota (kad je umro) i, što je još važnije, umro je od AIDS-a (1985). ''

Nakon razmišljanja da ga sahrane na njenoj farmi, pronašli su jednog pogrebnika koji je prihvatio da se pobrine za telo. Na službi, kojoj je prisustvovalo ''stotine poznanika'' i ''dvadeset ili dvadeset pet dobrih prijatelja'' koje je imao, samo dvojica gej prijatelja su bili prisutni. ''Nijedna druga gej osoba nije želela da prisustvuje Džerijevoj sahrani jer je umro od AIDS-a'', piše Rita Me u svojoj knjizi.

''Tuga je poput bumeranga. Odbacite je, a ona vam se vraća i udara vas ponovo. Ovo je za mene toliko sveže, a tako sam iscrpljena da ne mogu da sakrijem bol i onda briznem u plač. Ljudi oko mene su navikli da uvek budem vesela i zabavna, a ja trenutno ne mogu da budem takva. Vreme leči sve rane. I moje će.'' Čak i dok je tužna, reči su joj iskrene i istinite: ''Tražim od vas da ne mrzite one koji se loše odnose prema vama... Lakše je ovo napisati nego izvesti ali postoje ljudi koji to ne znaju. Malo je onih koji su stvarno zli. Mržnja je kao otrov. Može da vam se proširi kroz sistem. Oprostite im ako možete. Zaboravite ih ako morate.''

Kako je ona sama prošla kroz to?

''Dosta sam jaka,'' kaže. ''I imam veru - ako ste pročitali knjigu, znate da sam imala veoma strogog i pobožnog oca i majku. Takođe smatram da vam život na selu daje veru. Jedino što morate da uradite jeste da ustanete i pogledate u planine i životinje, da shvatite da su vaše probleme skoro uglavnom kreirala ljudska bića. Ali nije samo ljudski život - život. Toliko toga tu ima.''

Za Ritu Me, osim pisanja, tu je i njena farma u Šarlotsvilu, Virdžinija, gde živi već 20 godina. ''Znam da će vam ovo zvučati dosadno, ali ja radim eksperimente sa travom - gajim različite kombinacije trave na različitim pašnjacima. Jednostavno volim to da radim.'' Čini mi se da život i rad na farmi uz pisanje ne dozvoljavaju vam mnogo vremena za vanredne aktivnosti, tako da pitam farmerku Braun da li gleda TV. ''Jako malo, ali volim fudbalske utakmice.'' Pitam je da li je ikad gledala seriju Elen. ''Elen Dedženeris me je pozvala pre nego što je napravila coming - out epizodu, tako da sam je gledala i smatram da je dobra.'' ...

Blejz Distefano (Blase DiStefano)

''Farmerka Braun'', OutSmart magazine, Januar 1998.

Prevod sa engleskog: Rada

Oficijelni sajt: http://www.ritamaebrown.org

Poznati citati: http://www.brainyquote.com/quotes/authors/r/rita_mae_brown.html