|
|
Bowie, David (rođ.
1947)
Britanski pevač i kompozitor. Rođen pod imenom David
Robert Jones u Londonu, promenio je ime u David Bowie da bi izbegao
mešanje sa Davy Jonesom iz Monkees-a. Bouvi je nekoliko godina pokušavao
da se ubaci na pop liste sa raznim postavama bendova koji su svirali
svašta: od saksofonske muzike inspirisane Motownom do lako komercijalne
pop muzike pod uticajem Anthony Newleya, sve dok popularnost nije stekao
sjajnim hitom 'Spate Oddity' koji se pojavilo baš u vreme
sletanje Apolloa i prvih koraka čoveka po Mesecu.
Sedamdesetih je izdao i bio producent za niz albuma,
počev sa The Man Who Sold the World (1971) do Scary
Monsters (and Super Creeps) (1980). Za svaki album
je kreirao novu ličnost koja je često sadržavala elemente gay, biseksualnog
i lezbejskog identiteta, koje je koristio na promocijama albuma i u
izvođenju pesama. Pod uticajem škotlanđanina mimičara i homoseksualca
Lindsay Kempa, Bowie je unosio minimalnu dozu seksualnosti u svoja koncertna
izvođenja. Godine 1972, kao Ziggy Stardust, na kraju svakog šoua, podražavao
je felacio sa gitarom Mike Ronsona. Ne samo da је izvodio
u trikou, posut prahom za palačinke, već je iste godine izazvao dosta
kontraverzi priznajući svoju biseksualnost u jednom intervjuu što je
kasnije potvrdio i u Playboyu 1975 godine.
Bez obzira što se udaljio sa ove pozicije, nastavio
je da postavlja pitanja o seksualnosti i polu kroz svoju muziku. Vrlo
bitan doprinos ovoj tematici Bowie je dao izdavanjem albuma Lodger
(1979) za koji je napravio nekoliko šokantnih spotova. Spot za pesmu
'DJ', prikazuje kako Bowiea ljubi muškarac dok njih dvojica
idu kroz uličnu gužvu, dočim drugi spot za 'Boys Keep Swingin'
ističe samosvesno nošenje ženske odeće kako bi se istakla gorko
ironična politička oštrica u ovoj pesmi o muškoj privilegiji. Album
Lodger je proširio i aktualizovao njegove stavove o seksualnosti
i polu i dao njegovim idejama političku koheziju koja im je nedostajala.
Njegovi albumi tokom osamdesetih i devedesetih, iako muzički interesantni,
malo su doprineli njegovom imidžu biseksualnog umetnika. Godine 1992.
oženio se manekenkom Iman i izjavio da je sedamdesetih bio "heteroseksualac
u ormaru". Nakon izdavanje albuma Outside (1995) i Earthling
(1997) i ponovnog razmatranja njegovog rada iz ranih sedamdesetih
sto čini se oni sugerišu - izjavio je da ne žali zbog svojih upada u
gay svet .
Shelton Waldrep
Literatura: Roy Carr and Charles Shaar Murray, David
Bowie: An Illustrated Record (New York, 1981); Kenneth Pitt, Bowie,
The Pett Report (London, 1985), Elizabeth Thomson and David Gutman (izdavači),
The Bowie Companion (London, 1993).
Izvor: Who's Who in Conterporary Gay and Lesbian History,
ed. By Robert Aldrich and Garry Wotherspoon, London & New York,
2001.
Preveo: Alphatrione
|