Poštanska marka
Kuća Williamsa u gradu
Columbus, Mississippi
|
|
Tennessee Williams
(1914-1983)
Severnoamerički pisac
Najznačajniji dramski pisac Amerike, takođe je
napisao i dosta kratkih priča. Njegovo najznacajnije delo, po
mnogima i najveće delo američke literature - Tramvaj zvani
želja (A Streetcar Named Desire) iz 1947. godine,
donelo mu je slavu, bogatstvo i međunarodnu popularnost. Williams
se žalio da je njegov prerani uspeh bio iznenadan, popularnost
i ozbiljnost u poslu nisu bile uskladive, i dok je bio strastveno
predan poslu, bilo je očigledno da pati sve više kako je njegova
popularnost bila veća. Nikada nije ponovio brilijantnost Tramvaja
mada je u narednih deset godina napisao puno uspešnih komada:
Leto i dim (Summer and Smoke) (1950), Tetovirana
ruža (The Rose Tattoo) (1951), Mačka na usijanom
limenom krovu (Cat on a Hot Tin Roof) (1955), Nežna
ptica mladosti (Sweet Bird of Youth) (1956), Orfejev
silazak (Orpheus Descending) (1957), Noć iguane
(Night of the Iguana) (1961), kao i roman, kratke priče
i novelu Rimsko proleće gospođe Stoun (The Roman Spring
of Mrs. Stone) (1950). Njegov umetnički pad bio je, međutim,
nepovratan. Williams je ovaj umetnički pad pripisao neprijateljstvu
kritičara koje je on optužio za homofobiju (on nije upotrebljavao
ovaj izraz), mada je njegova zavisnot od alkohola i barbiturata
bila u najmanju ruku podjednako kriva za taj sunovrat.
Rođen kao sin Edwine Dakin, ćerke ministra, i Corneliusa
Williamsa, biznismena, bio je najprisniji sa svojom mlađom sestrom Rose
(imao je i mlađeg brata). Brak njegovih roditelja bio je vrlo nesrećan
i on je bio na strani majke, smatrajući oca za neprijatelja, čoveka
koji mu se podsmeva i koji ga zove gospođica Nancy. Kasnije, oprostio
je ocu i okrenuo se protiv majke kada je njegovu voljenu sestru dala
u jednu instituciju i zapovedila da se podvrgne lobotomiji. Ovom temom
bavio se u Iznenada, prošlog leta (1958) (Suddenly Last Summer).
Nikada nije oprostio majci i preuzeo je brigu o sestri do kraja
njenog života. Sudbina njegove sestre Rose mu je poslužila kao glavna
inspiracija za autobiografski komad Staklena menažerija
(1945) (The Glass Menagerie). To je bio njegov prvi uspeh na
Broadwayu čime je počela njegova pozorisna karijera.
Dve godine nakon njegove smrti, objavljene su Sabrane
kratke priče, sa smelim predgovorom koji je napisao sam Williams
1960. godine. Ovde su na jednom mestu bila sva njegova dela koja
se bave homoseksualnošću, njegove najranije priče pa sve do dela
sa kraja karijere. Mnoge od njih su izvrsna dela, ali su sva otvorena
i neapologetska (obratiti pažnju narocito na Mysteries of the
Joy Rio, Hard Candy, One arm, Desire and
the Black Masseur, Two on a Party). Za razliku od prikaza
homoseksualaca u njegovim dramama gde su oni stalno nesrećni zbog
svoje homoseksualnosti, tragični ili apsurdni, muškarci u njegovim
kratkim pričama su prikazani sa istim ambicioznim, smelim osobinama
koje krase njegove dramske junakinje. Čak i na kraju svoje
karijere, nakon što je javno na televiziji i u štampi istupio
kao gay, cineci ono sto bi Gore Vidal nazvao cirkus' njegovog
zivota, u njegovom poznom komadu Small Craft Warnings,
dodeljuje starijem homoseksualcu Quentinu sumoran monolog o opasnostima
gay života.
Williams nikada nije mogao da se pomiri sa svojim
seksualnim ubeđenjem i upravo ta unutrašnja borba je bila dominantna
tema kako njegovih priča, tako i drama, transformisanih u heteroseksualne
okvire. Svojim darom za lirski jezik, stvorio je književnost čiji su
stil i osećajnost bili neskriveni; to je bila osećajnost koju je stvorila
njegova zatvorenost. Bez obzira na činjenicu da je njegov privatan život
postao javan, on i dalje nije mogao da upotrebi reči 'homoseksualac'
ili 'gay' u svojim delima. Ovo neslaganje izmedju njegovog javnog razmetanja
o svojoj seksualnosti u intervjuima, pričama i memoarima, i duboke nelagodnosti
sebe nazvati homoseksualcem, bio je konflikt koji ga je na kraju ugušio
i gubitak karijere ga je uništio, baš kao što je uništio i Oscar Wildea.
Umro je pod vrlo čudnim okolnostima - dok se opijao
slucajno je progutao poklopac bočice iz koje je u grlo sipao barbiturate.
Lyle Leverich, Tom: The Unknown Tennessee Williams, London,
1995; Donald Spoto, The Kindness of Strangers: A Life of Tennessee
Williams, Boston, 1985; Tennessee Williams, Memoirs, Garden
City, NY, 1975.
Seymour Kleinberg
izvor:
Who's Who in Conterporary Gay and Lesbian History (From World
II to the Present Day), edited by R. Aldrich and G.
Wotherspoon, London & New York (Routledge), 2001.
prevod: Boško Tadin Medar
|