Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
queeropedia





Poštanska marka


Kuća Williamsa u gradu
Columbus, Mississippi  
 

       

Tennessee Williams (1914-1983)

Severnoamerički pisac



Najznačajniji dramski pisac Amerike, takođe je napisao i dosta kratkih priča. Njegovo najznacajnije delo, po mnogima i najveće delo američke literature - Tramvaj zvani želja (A Streetcar Named Desire) iz 1947. godine, donelo mu je slavu, bogatstvo i međunarodnu popularnost. Williams se žalio da je njegov prerani uspeh bio iznenadan, popularnost i ozbiljnost u poslu nisu bile uskladive, i dok je bio strastveno predan poslu, bilo je očigledno da pati sve više kako je njegova popularnost bila veća. Nikada nije ponovio brilijantnost Tramvaja mada je u narednih deset godina napisao puno uspešnih komada: Leto i dim (Summer and Smoke) (1950), Tetovirana ruža (The Rose Tattoo) (1951), Mačka na usijanom limenom krovu (Cat on a Hot Tin Roof) (1955), Nežna ptica mladosti (Sweet Bird of Youth) (1956), Orfejev silazak (Orpheus Descending) (1957), Noć iguane (Night of the Iguana) (1961), kao i roman, kratke priče i novelu Rimsko proleće gospođe Stoun (The Roman Spring of Mrs. Stone) (1950). Njegov umetnički pad bio je, međutim, nepovratan. Williams je ovaj umetnički pad pripisao neprijateljstvu kritičara koje je on optužio za homofobiju (on nije upotrebljavao ovaj izraz), mada je njegova zavisnot od alkohola i barbiturata bila u najmanju ruku podjednako kriva za taj sunovrat.

Rođen kao sin Edwine Dakin, ćerke ministra, i Corneliusa Williamsa, biznismena, bio je najprisniji sa svojom mlađom sestrom Rose (imao je i mlađeg brata). Brak njegovih roditelja bio je vrlo nesrećan i on je bio na strani majke, smatrajući oca za neprijatelja, čoveka koji mu se podsmeva i koji ga zove gospođica Nancy. Kasnije, oprostio je ocu i okrenuo se protiv majke kada je njegovu voljenu sestru dala u jednu instituciju i zapovedila da se podvrgne lobotomiji. Ovom temom bavio se u Iznenada, prošlog leta (1958) (Suddenly Last Summer). Nikada nije oprostio majci i preuzeo je brigu o sestri do kraja njenog života. Sudbina njegove sestre Rose mu je poslužila kao glavna inspiracija za autobiografski komad Staklena menažerija (1945) (The Glass Menagerie). To je bio njegov prvi uspeh na Broadwayu čime je počela njegova pozorisna karijera.

Dve godine nakon njegove smrti, objavljene su Sabrane kratke priče, sa smelim predgovorom koji je napisao sam Williams 1960. godine. Ovde su na jednom mestu bila sva njegova dela koja se bave homoseksualnošću, njegove najranije priče pa sve do dela sa kraja karijere. Mnoge od njih su izvrsna dela, ali su sva otvorena i neapologetska (obratiti pažnju narocito na Mysteries of the Joy Rio, Hard Candy, One arm, Desire and the Black Masseur, Two on a Party). Za razliku od prikaza homoseksualaca u njegovim dramama gde su oni stalno nesrećni zbog svoje homoseksualnosti, tragični ili apsurdni, muškarci u njegovim kratkim pričama su prikazani sa istim ambicioznim, smelim osobinama koje krase njegove dramske junakinje. Čak i na kraju svoje karijere, nakon što je javno na televiziji i u štampi istupio kao gay, cineci ono sto bi Gore Vidal nazvao ‘cirkus' njegovog zivota, u njegovom poznom komadu Small Craft Warnings, dodeljuje starijem homoseksualcu Quentinu sumoran monolog o opasnostima gay života.

Williams nikada nije mogao da se pomiri sa svojim seksualnim ubeđenjem i upravo ta unutrašnja borba je bila dominantna tema kako njegovih priča, tako i drama, transformisanih u heteroseksualne okvire. Svojim darom za lirski jezik, stvorio je književnost čiji su stil i osećajnost bili neskriveni; to je bila osećajnost koju je stvorila njegova zatvorenost. Bez obzira na činjenicu da je njegov privatan život postao javan, on i dalje nije mogao da upotrebi reči 'homoseksualac' ili 'gay' u svojim delima. Ovo neslaganje izmedju njegovog javnog razmetanja o svojoj seksualnosti u intervjuima, pričama i memoarima, i duboke nelagodnosti sebe nazvati homoseksualcem, bio je konflikt koji ga je na kraju ugušio i gubitak karijere ga je uništio, baš kao što je uništio i Oscar Wildea.

Umro je pod vrlo čudnim okolnostima - dok se opijao slucajno je progutao poklopac bočice iz koje je u grlo sipao barbiturate.

Lyle Leverich, Tom: The Unknown Tennessee Williams, London, 1995; Donald Spoto, The Kindness of Strangers: A Life of Tennessee Williams, Boston, 1985; Tennessee Williams, Memoirs, Garden City, NY, 1975.

Seymour Kleinberg

izvor:
Who's Who in Conterporary Gay and Lesbian History (From World II to the Present Day),
edited by R. Aldrich and G. Wotherspoon, London & New York (Routledge), 2001.

prevod: Boško Tadin Medar

 

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi