The Reign of Phallus: Sexual Politics in Ancient Athens. New York: Harper & Row, 1985, str. 452, bibliografija, indeks.

Pitanje seksualnosti u staroj Atini je dugo bilo osetljivo pitanje za naučnike. U ovoj knjizi Keulsova ispituje seksualnu istoriju Grka, fokusirajući se na Atinu V veka p.n.e. Kao izvori su poslužili književnost i mitologija i više od 300 fotografija oslikanih vaza, koje je ona priložila uz tekstove. Iako je reč o naučnom radu, Keulsova je pokušala da učini knjigu razumljivom i prosečnom (obrazovanom) čitaocu.

Autorka smatra da se, sve do kraja persijskog perioda (430. pne.) Atina može opisati kao falokratija, obeležena snažnom dominacijom muške elite, koju je simbolizirao falus, izlagan na javnim mestima, kao znak moći i suvereniteta. Grčka mitologija, sa opsesivnim strahom od žena, učila je da su silovanje, brutalno kažnjavanje i pogubljenja žena prihvatljivi vidovi ponašanja muškaraca. Žene su u staroj Atini smatrane robovima i u skladu s tim i tretirane kao oni. Žene atinskih građana bile su potpuno potčinjene svojim muževima, nije im bilo dozvoljeno da se obrazuju ili da kontaktiraju sa drugima i bile su zatočene u kućama. Njihovi životi su se svodili na tkanje, pređu i poslove podizanja dece. Muškarci su svoje seksualno zadovoljenje tražili kod prostitutki i konkubina. Muška homoseksualnost bila je prihvatana do određenih granica: površni odnosi izmedu starijih muškaraca i mladića bili su ohrabrivani, dok su ljubavni odnosi među vršnjacima skandalizovani. Seksualni čin između muškaraca najčešće je podrazumevao starijeg partnera koji kopulira između butina mladića. Analni odnos smatran je ponižavajućim i opscenim (u slučaju pasivnog partnera).

Atinski život je priliku za emocionalno pražnjenje pružao kroz teatar i razne verske rituale, naročito dionizijske rituale menadizma u kojima su žene u ekstazi igrale sa zmijama u rukama, pevale i čerečile žive životinje. Seksualno zlostavljanje od strane muškaraca, koji su bili obučeni kao satiri, bilo je uobičajeni deo rituala.

Godine 415. pne. seksualni antagonizam u Atini simbolično je dostigao vrhunac sakaćenjem Hermi, kada su nepoznati vandali stotinama Hermesovih kipova odsekli nos i penis, ili su ih potpuno uništili. Keulsova pretpostavlja da su pobunjene atinske žene sakatile hermese u znak protesta zbog Peloponeskog rata.

Susan D. Herring

Thomas J. Whitby & Suzanne G. Frayser, Studies in Human Sexuality, ibid., str. 652-653

Prevod: Minja