Ovo je prva knjiga koja se bavi socijalnim problemom anti-gej/lezbejskog nasilja. Na početku se daje istorijski pregled ove vrste nasilja od 1945. god. do kasnih '70-tih i dokumentuje pojavljivanje lezbejskog/gej susedstva u glavnim američkim gradovima nakon Drugog svetskog rata i opisuje kako je pojačana vidljivost lezbejki i muških homoseksualaca praćena fizickim napadima koji su bili ilegalni ali društveno odobreni.

Comstock potom prezentuje (šokantne) rezultate temeljnog ispitivanje iz 1986. god. iznošenjem detalja o učestalosti i tipovima fizičkih napada, incidenata i ubistava, okolnostima u kojima su se ovi incidenti odigrali i potom poredi sopstvene podatke sa nacionalnom kriminalističkom statistikom. Bavi se takodje počiniocima nasilja, koristeći informacije dobivene od učesnika njegovog istraživanja kao i iz medija, sudskih zapisa, ličnih intervjua i izjava školskih zvaničnika, policajskih službenika i advokata.

Autor predlaže sociološko objašnjenje činjenice da su muškarci u adolescentnom dobu skloniji počinjenju nasilja protiv lezbejki/gejeva. Unutar patrijahalnog socioekonomskog sistema, niži status koji se pripisuje adolescentnim muškarcima se (delimično) neutrališe dopuštenjem i ohrabrivanjem fizičkog demostriranja njihove moći nad onima koji zauzimaju, pretpostavlja se, još niži status na društvenoj lestvici. Nemajući univerzalnu patrijahalnu privilegiju 'posedovanja' žene i budući da im je uskracen pristup smislenom uposlenju i perspektivnost, mladi ljudi napadaju lezbejke ili gej ljude.

Comstock zaključuje ukazujući na slično kompezaciono nasilje u Svetom pismu. Jedini eksplicitni propis fizičkog kažnjavanja homoseksualne aktivnosti je objavila vladajuća klasa u Izraelu u trećoj knjizi Postanja (Leviticus) koja je vraćena iz vavilonskog ropsta u vreme persijskog cara Kira i kojoj je bio dat stepen religiozne ali ne i političke autonomije od strane vladajuće persijske imperije po cenu lojalnosti i čuvanja udaljenih persijskih granica.

Uslov da se adolescentima dozvoli da se ponašaju kako se ponašaju jeste saobraznost njihovog ponašanja standardima heteroseksualne muške kontrole i superiornosti. Na isti način, pod uslovom da pomažu i da se povinuju persijskoj imperiji, jevrejskoj dijaspori je omogućeno da se vrati u Izrael. Sa sigurnošću možemo reći da bi se na prakse tinejđera ukoliko bi oni napadali oženjene muškarce, ili Jevreja koji bi napadali persijske vojnike sasvim drugačije odgovorilo nego u slučaju kada napadaju lezbejke i gej muškarce. Možemo tkđ. biti sigurni da povratak iz egzila ne bi bio omogućen da je povratnicima namera bila da promovišu u Izraelu ginocentričnu, egalitarnu, otvorenu bogoslužbenu i familijarnu organizaciju. U zamenu za stepen kontrole i moći, svaka socijana grupa se sa entuzijazmom odvaja, kaznjava ili vrši nasilje nad onim čija bi sloboda mogla da povredi organizacione principe socijalnog poretka koji je dao grupi njene limitirane ali specijalne privilegije.
(str. 131)

Mada su propisi iz Leviticusa bili korišćene od strane hrišćana kako bi izrvšio uticaj na javnu politiku protiv lezbejki i gej ljudi, ispitivanje socijalnog i politickog konteksta u kojem se ta knjiga oblikovala, otkriva mnoge nedostatke kada se ona stavi u kontekst judeo-hrišćanske etike transformisanja i odgovora na ljudsku patnju. Autor podseća da se u knjizi Izlaska (3:7-8) Bog pojavljuje kao neko ko dolazi da ukine bol i patnju, opresiju robova i marginalaca, odn. Jevreja u Egiptu. Egzodus je događaj ili priča o nadilaženju i transformisanju patnje i opresije jedne potlacene socijalne grupe. Eticke norme Egzodusa uzdižu se iznad narativne teme Leviticusa i negovih regulacija. Izlazak je prilika ne za poslušnost i ćutanje nego za transformisanje socijanih uslova pod kojim se bol i patnja dešavaju. Nažalost, ti delovi Sv. pisma nikad nisu bili dovoljno etički normativni za Jevreje i hrišćane, pre za one van crkava i sinagoga.

(Gary David Compstock je univerzitetski protetstanski kapelan i gostujući profesor asistent religije na Wesleyan univerzitetu, Middletown, Connecticut.)

G. D. Compstock

Iz: Thomas J. Whitby & Suzanne G. Frayser, Studies in Human Sexuality, ibid., str. 315

Prevod: Nicodemus