I bi tišina u Kući Strašnog suda, i Čovek izađe nag pred lice Boga.

I Bog otvori Knjigu Života Čovekovoga.

	Ilustracija: William Blake

I Bog prozbori Čoveku: "Tvoj život bejaše zao, i ti pokazivaše samo okrutnost prema onima u nevolji, i po onima što pomoć im nedostajaše, ti izlivaše samo gorčinu, i teška srca bejaše. Siromasi pozivahu te, ali ti ne odgovori, i uši tvoje bejahu gluve za zapomaganje mučenika Mojih. Nasledstvo siročadi samo za sebe prisvajaše, i sa namerom zlom slaše lisice u vinograde susedove. Ti uzimaše i hleb za decu i davaše psinama da proždiru ga, i gubavce Moje, što življahu u močvarama i bejahu u miru i hvališe Mene, izagnaše na puste ulice, i na zemlji Mojoj, od koje te stvorih, prosipaše nevinih krv!".

I Čovek odgovori i reče: "Čak i tako počinih!".

I Bog ponovo otvori Knjigu Života Čovekovoga.

I Bog prozbori Čoveku: "Tvoj život bejaše zao, i Lepota koju pokazivah tebi, i Dobro koje sakrih za tebe, ti prolaziše pored, ne primetivši ih. Zidovi odaja tvojih behu oslikani, i ti ustajaše na zvuk flauta iz kreveta grozota svojih. Ti izgradiše sedam olatara za grehe zbog kojih propatih, i pojede od stvari koje nisu za jelo, i purpur odela tvojega bejaše protkan trima znacima sramote. Idoli tvoji ne bejahu ni od zlata ni od srebra, već od mesa mrtvoga. Ti ispuniše mirisima kose njihove, i stavljaše u ruke im nar. Šafranom im premazivaše stopala, i raspostiraše tepihe preda nj'. I premazivaše antimonom očne kapke njihove, i prekrivaše izmirom tela njihova. Ti bacaše se na kolena preda nj', i tronovi idola tvojih bejahu svetlošću obasjani, i pokazivaše tako Suncu sramotu tvoju, a Mesecu ludilo tvoje!".

I Čovek odgovori i reče: "Čak i to učinih!".

I po treći put otvori Bog Knjigu Života Čovekovoga. I Bog prozbori Čoveku: "Tvoj život bejaše zao, i na dobro uzvraćaše ti samo zlom, i krivočinstvom na ljubaznost. Povrediše ruke što hranišete, i prezreše grudi sa kojih sisaše. Oni koji sa vodom dolaziše tebi uvek odlaziše žedni, i pobunjenici koji te skrivahu u šatorima svojim u noći, bejahu izdani pre zore. Neprijatelji tvoji, što te poštedeše, završiše život svoj u zasedi tvojoj, i prijatelja što hodaše kraj tebe prodade, i oni što donosiše ti Ljubav uvek dobijaše samo Požudu zauzvrat!".

I Čovek odgovori i reče: "Čak i tako činjah!".

I Bog zatvori Knjigu Života Čovekovoga, i prozbori: "Sigurno, u Pakao ću te poslati! U Pakao poslaću tebe!".

	Ilustracija: William Blake

I Čovek uzviknu: "Učiniti to ne možeš!".

I Bog reče Čoveku: "Zašto ne mogu u Pakao da te pošaljem, i sa razlogom kojim?".

"Zato što u Paklu življah uvek!", odgovori Čovek.

I bi tišina u Kući Strašnog suda.

I posle pauze Bog prozbori, i reče Čoveku: "Shvativši da ne mogu u Pakao da te pošaljem, sigurno ću te u Raj uputiti! Čak u Raj poslaću tebe!".

I Čovek uzviknu: "Učiniti to ne možeš!".

I Bog reče Čoveku: "Zašto ne mogu u Raj da te pošaljem, i s razlogom kojim?".

"Zato što nikada, ni na jednom mestu, ne mogah Raj da zamislim!", Čovek odgovori.

I bi tišina u Kući Strašnog suda.

Preveo: Dušan Maljković