Ipak, kažu da jednorog u snovima znači nedostatak seksualnog uzbudjenja
u stvarnom životu i ako bas hoćete, Frojd bi verovatno jednoroga povezao
sa kitom. Bilo čijom kitom, obzirom da je i jednorog bili čiji. Zapravo,
on (jednorog) pripada šumi, divljini, prirodi, zaštitnicima flore
i faune. Drugim rečima, on je svačiji. Pa zašto onda to ne bi bila
i kita? Vlasnici jedne kite obično maštaju da se ceo svet vrti oko
njihove kite i da ona, metaforički rečeno, predstavlja Meku i Medinu
svim pohotnim, palim andjelima.
Dalje kažu da "kad si video jednu kitu, video si sve", s čime se
ja nikako ne slažem jer svaka kita ima dušu za sebe i vodi, priznali
mi to ili ne, život za sebe. Recimo kita mog bivšeg ljubavnika - retka,
velika, podebela, masivna, malo nakrivljena na desnu stranu, ipak
pravilno zaobljena, sa lepim nizom tamnih vena na bazalnoj strani.
Rek'o bi čovek - divota jedna! I jeste bila dok je trajalo. Na žalost,
kako svaka kita žudi za svojim tajnim životom (kojeg verovatno sve
kite sveta nazivaju "the secret life of us"), i ova je odlepršala
iz mog života u potrazi za novim uzbudjenjima.
|
|
|
A onda je u moj zivot ušla nova kita. Nimalo bolja od prethodne,
a ipak tako posebna, tako drugačija. To vam je kao ono - čokolada
je čokolada, ali morate priznati da razlike postoje. Milka, Nestle
ili Najlepše zelje nikada ne mogu da budu iste! Te još ako dodamo
one sa suvim grozdjem, punjene raznim kremovima, sa lešnikom (celim
ili mlevenim), i sa ko zna jos čim. Mora se priznati da sve one (kao
i kite) imaju različite ukuse kao i standarde na kraju krajeva. A
i pakovanje nije na odmet. Pre ćete se napaliti na neko dobro pakovanje
(iza čijih se ukrasnih tračica krije uzbudljiva kita?), nego na, recimo
čokoladu uvijenu u sivi papir. Što se mene tice, moj izbor je jednostavan
- dobro pakovanje, pozamašna gramaža, lepe etikete, ukrasan papir...
Kako svaka kita ima život za sebe, ona svakako da poseduje svoje
unutrašnje biće, te kao i sam vlasnik sklona je promenama raspoloženja.
Problem je samo u tome što se često raspoloženja vlasnika ne poklapaju
sa raspoloženjem njegove kite. Nisu retki slučajevi da je vlasnik
kite raspolozen na jedan, a njegova kita na sasvim drugi način. Dešavalo
mi se, recimo da upoznam vlasnika kite koji je znao da bude ultra
raspoložen, a njegova kita u nekoj vrsti depresije. Ni da makne! Ni
gore ni dole! Ili jos crnje, da vlasnik bude pravi baksuz (što mi
se desilo jednom ili dva put), a njegova kita prava Meka pozitivne
energije. Takva jedna kita ludovala bi k'o da je u diskoteci, a vlasnik
je bio namrgodjen! Zamislite samo to! Vlasnik mrgud, a kita prava
čigra! Morate priznati - nimalo zavidna situacija!
Problem leži u tome što jednostavno nevine kite nema. Ona se zagubila
još tokom kamenog doba kada su muškarci ostavljali žene u pećinama
da čuvaju decu, a oni sami odlazili u celodnevni lov. Nije valjda
da mislite da su muškarci kamenog doba lovili baš po vasceli dan?
Naravno, vekovima i vekovima kasnije, takva genetska poruka o neverstvu
muškog uda prenosila se s jedne generacije nevernih muškaraca na sledeću
generaciju, po pravilu još nevernijih nizova kita. I kako je onda
jedna kita mogla da se razvije u nekom drugom smeru? Kako je mogla
da ima neku drugu šansu? Da ne bude toliko zla, podmukla i neverna
kao i sam vlasnik?! Desilo se zapravo sasvim suprotno. Kite su počele
razvijati svoju sopstvenu ličnost. I posle se pitamo što je toliko
isfrustriranih (vrlo često seksualno neopredeljenih) muškaraca.
|
|
|
|
U fazama ispitivanja sopstvene seksualnosti, naivno se vodimo razmišljanjima
da ćemo uspeti da promenimo nečiju ličnost, ili ne daj bože kitu.
Čak i onim ludim situacijama kada vam ljubavnik jasno (svesnim delom
svoje ličnosti) stavlja do znanja da je umoran i da ne želi da vas
tuca svake večeri, njegova kita se često buni. Takvih primera ima
na tone. Sećam se jednog svog ljubavnika koji je često verbalno odbijao
da me tuca, ali njegova kita (koja je "spavala" u mojoj ruci)
ocigledno se pobunila i odmah podigla svoju glavu kako bi mi saopštila
drugačiju informaciju. Kasnije je ovakav scenario postao neka vrsta
naše predigre. Jednostvano bismo se skinuli goli (on bi verbalno kontrirao),
njegova kita bi se našla u mojoj ruci, potom bi on započinjao čitave
uvezbane rečenice koje su govorile kako mora da se okane seksa samnom,
kako večeras to nećemo raditi, kako on misli da mu nije naročito
stalo do mene i sve u tom fazonu. Ipak, njegova kita bi govorila sasvim
drugi tekst! Uzmi me, uzmi me, sama sam i lepo mi je u tvojoj ruci,
bilo bi mi još lepse u tvojim ustima, vidis kako sam velika i lepa,
hajde, hajde ne mogu vise da čekam - govorila bi njegova kita.
Lepo bogami - vlasnik i kita u totalnoj kontradiktornosti! Pa koga
sad da poslušam? Kome da verujem? Ko od njih dvoje govori istinu?
Vlasnik ili kita - odlučite sami!
Srećom, rečima vlasnika bilo koje kite ne treba puno verovati.
U takvim okolnostima bolje se osloniti na ono što vam je iskonski
poznato - impuls. A njegova kita je slala i slala tone impulsa u sekundi,
koje bi čovek moga protumačiti samo kao jedno - S.O.S.
I kako onda takva jedna kita moze da bude verna? Čak i kada bi vlasnik
svim zarom žudeo za vernošću, kita ga odaje. Ona je ta koja ga
pokorava i koja mu naredjuje. Čini se da je bas ona ta koja
ga baca na kolena i pred kojom je vlasnik manji od makova zrna. Vlasnik
mozda želi da bude veran, ali ne i kita. Ona je baš ta koja ga tera
u sve moguce poroke, koja ga tera na razvrat i blud.
Čovek zaista može da se zbuni kada počne da razmišlja o tome.
Ispada da nasim muskarcima retko kad i verujemo! Verujemo nekoj jebenoj
kiti?! Zamislite ironije! Uzdamo se u njene impulse! Ukoliko je ona
tvrda i nabrekla tokom čitavog snošaja, zaključujemo koliko nas
nas muškarac želi! Kakva greška! Dragi moji, ne želi nas
nikakav muškarac; želi nas samo njegova kita, ta prljava
mala kučka koju obozavamo! A i jeste prava kučka - ne bi za džaba
bila ženskog roda!